foto FoNet Marko DragoslavićNa godišnjicu smrti ubijenom premijeru Zoranu Đinđiću, 21 godinu kasnije, mural sa njegovim likom na platou ispred Filozofskog fakulteta je po ko zna koji put osvanuo oskrnavljen. Farba preko lica, pogrdne reči. Ne zna se ko su počinioci, kao što se ne zna ni koji su politički nalogodavci Đinđićevog ubistva.
Ne zna se ni kada će spomenik upucanom premijeru, koji je inače završen, biti postavljen u Vasinoj ulici imajući u vidu da ceo taj potez, kao i Studentski park. Čekaju rekonstrukciju kojoj bi morala da prethode areheološka istraživanja i – šta ako arheolozi nešto nađu, a stručnjaci kažu da je gotovo izvesno da će naći…
Podelila se javnost i oko spomeničkog rešenja „Strela“, rada akademika Mrđana Bajića i njegovog tima, ali je posle buke sve ipak nekako leglo.
Strela koja stremi u vis ka cilju, koja se naslanja na jednu od mnogih upečatljivih Đinđićevih rečenica: „Gledajte u budućnost i tamo ćemo se sastati vi i ja“, evocira nadu, brzinu, energiju, optimizam i još mnoštvo stvari po kojima ga „mi“ koji ga se sećamo pamtimo.
I sve to teško da će u nama pobuditi ovaj spomenik napravjen od čvrstog materijala tako da odoli svakoj uličnoj brutalnosti.
Slabo stojimo sa optimizmom i nadom, o budućnosti da ne govorimo a mnogo, baš mnogo žulja i to što spomenik Đinđiću podižu oni protiv čije se politike borio. Što danas tu isti Đinđićevu autentičnost pokušavaju da prisvoje, pa od toga nastane karikatura nekakvih „skokova u budućnost“.
Šta bi da je živ Đinđić rekao na sve ovo? Možemo da nagađamo, ali nije zabranjeno ni da zamišljamo.
Mislim da bi nam rekao nešto u stilu onoga što je govorio kad je bio u Jagodini i kada je, posetivši tamnošnju fabriku, video lep sat koji ne radi. Kazao je tada da je, kad je to video, hteo da se vrati.
Rekao je: „Okej, imate problema sa tehnologijom, imate problem sa sirovinom, imate problem sa obrtnim kapitalom, ali koji je problem da ovaj sat ne radi?“
Ne verujem da bi se bavio spomenikom, ni u fantaziji, nego problemima koji treba da se reše, a ključna reč bi možda bila promena. A, kako je govorio, velikih promena nema bez velikih napora.
“Velikih promena nema bez novih pravila, kreativnosti i odlučnosti. Velike promene se ne događaju same po sebi, evolutivno, prerastanjem jednog sistema u drugi. One se događaju diskontinuitetom, lomljenjem okova i uspostavljanjem novih odnosa”, govorio je Đinđić.
Kao i da za uspeh svakog posla mora da postoji plan: „Da se tačno zna šta se hoće, ne da se eksperimentiše, ioako nam je to nacionalna osobina. Treba mnogo više vremena utrošiti na oštrenje testere, nego drva seći tupom mašinom.“
Ima još mnogo toga iz čega – i sada nije kasno – možemo da učimo, kao i da se suprostavimo onome što možda ne pristaje ovom trenutku.
Samo da ne spavamo.
Drugačije, mislim da bi nam cinično poručio da podignemo sami sebi spomenik za života.
Može strela sa obrnutim smerom.
Nadole.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
