Sport, moć, novac i još nešto: Nova hit serija „Doba pobeda: Uspon dinastije Lejkersa“

Serija se zasniva na knjizi DŽefa Perlmana „Vreme je za šou: Medžik, Karim, Rajli i dinastija Lejkersa osamdesetih“, dok je izvršni producent Adam Makej („Naslednici“, „Kju: U oluji“). Pratimo tim koji je obeležio svoje doba i na terenu i van njega.

U glavnim ulogama su DŽon S. Rajli, DŽejson Klark, Adrijen Brodi, Kvinsi Isaija, Sali Fild, DŽejson Sigel i drugi. Nova epizoda dostupna je svakog ponedeljka na HBO kanalu i njegovim platformama OD i Max.

Glumice Sali Fild i Hedli Robinson za TV Danas govore o ulogama koje tumače u ovoj hit seriji.

* Koje uloge tumačite u seriji „Doba pobeda“?

Sali Fild: Igram DŽesi Bas, majku DŽerija Basa (Igra ga DŽon Si Rajli). Nismo imali mnogo proverenih informacija o njoj. Pokušali smo nešto da rekonstruišemo, ali nema ni mnogo slika iz onog vremena. Samo nekoliko. Dakle, zaista smo imali punu slobodu da sklopimo kockice i pokušamo da saznamo šta je DŽeri na kraju postao, ko je bila DŽini i kakva je DŽesi majka bila.

Hedli Robinson: Glumim DŽini Bas, ćerku DŽerija Basa, koji se na kraju domogao Lejkersa, iako mu je za to trebalo 30 godina. U trenutku kad se DŽini pojavljuje u seriji, ima 19 godina i donosi kafu Kler Rotman (igra je Gebi Hofman). Vidite je na početku kako polako počinje da napreduje u celoj organizaciji. Možete da uočite kako razvija porodične odnose, ali se tu već naziru obrisi onoga što će DŽini tek postati.

* Kad ste pročitali scenario, kakav ste utisak stekli o sudbini žena onoga vremena?

Sali Fild: Davne 1979. sam uveliko radila. Ušla sam u svet filma, pokretnih slika. Počela sam da radim u industriji zabave. Davne 1964. kad sam počinjala sve je bilo drugačije. Dakle, do 1979. sam srušila mnoge barijere. Lupala sam glavom o zid. Bilo je to teško vreme. Stvari se jesu promenile, ali ni približno onoliko koliko bi trebalo. Mogli bismo da pričamo o tome šta se jeste promenilo, šta se nije promenilo i šta tek treba da se promeni. Tome bi mogla da se posveti neka nova TV serija. „Doba pobeda“ ne govori o tome. Bila sam mlada kad sam počinjala, 1964. sam imala 17 godina. Kao žena ste morali da naučite da se snalazite. Trebalo je iznaći načine, ponekad se moralo pribegavati čistim manipulacijama. Ali, bez obzira na sve morali ste da prionete na posao i mnogo toga prevaziđete da biste rekli ‘Momci, sklanjajte se s puta’.

* Koliko se lik DŽini uklapa u priču koju je Sali upravo ispričala, kako se probijala kroz tadašnji svet biznisa?

Hedli Robinson: Čitala sam o tome kako je biti žena u to vreme. DŽini je te 1979. imala 19 godina. Ženske časopise su tada, recimo, uređivali muškarci. Upravo oni su ženama govorili kako treba da budu kropke, ponizne i servilne prema svojim muževima i očevima. S druge strane, počeli su da duvaju neki novi vetrovi, širio se osećaj slobode po muzici koja je počela da se pušta na radiju, ali i po zbivanjima u tadašnjem svetu košarke. Kod DŽini vidite nalet ženske energije. Ona pokušava da premosti jaz između dva vremena. Mislim da je imala ludu sreću da joj je Kler Rodman bila šef. Bila je pametna i znala je da prevaziđe mnoge prepreke. Kler je DŽeni učila kako se radi posao, a ova se samo osmehnula, a onda prionula na posao radeći mnogo više od svih nadajući se najboljem.

* Koliko će serija biti interesantna za one koje ne zanima košarka osamdesetih ni Medžik DŽonson?

Sali Fild: Ono što mi se odmah dopalo u seriji, čim sam pročitala prvu verzije scenarija, jeste činjenica da Lejkersi nisu bili samo dinastija u nastajanju, već je kroz tadašnja zbivanja u sportskom svetu mogla da se sagleda američka kultura sedamdesetih i osamdesetih godina. Naročito se to odnosi na promene koje su se odigrale u crnačkoj kulturi u Los Anđelesu i širom Sjedinjenih Američkih Država. Vidite mlade momke koji odlaze iz svojih domova, iz predgrađa u kojima su odrasli zato što su talentovani. Ti momci su posedovali ogromnu fizičku snagu. Onda vidite koliko su njihove porodice zbunjene onim što ti mladi ljudi treba da rade. S druge strane vidite kako se razvija veliki biznis. Postavlja se pitanje kakav je to biznis za koji su svi zainteresovani. Znate kako to izgleda, na putu ste da uđete u korumpirani svet moći i novca. Serija govori o tome kako je novac uticao na te mlade ljude i koliko je sport važan. Velika sam ljubiteljka sporta. To je lek. Važno je da se u mnogim kulturama sport neguje. Serija govori o svim tim ljudima. Ali i o DŽeriju i njegovoj porodici: saznajemo pre svega ko su oni i kako se snalaze u svetu pod pritiskom koji od vas traži da mu stalno nešto isporučujete. To je univerzalno, svejedno je da li ste u filmskom biznisu, jeste li pisac ili sportista. Zavesa se diže, pale se svetla.

Hedli Robinson: Sport i Lejkersi su pojave preko kojih možemo da preispitamo različite stvari koje su se dogodile u društvu i kulturi. Za mene su posebno bili zanimljivi međuljudski odnosi onoga vremena. DŽini, recimo, troši mnogo vremena na to da svom ocu nešto dokaže i u tome mnogo ljudi može da se prepozna. Takođe i njen odnos sa braćom je zanimljiv, možda tu čak ima i nekog animoziteta. Dok se snalazi u svim tim odnosima, preživljava razvod svojih roditelja. Ja sam se usredsredila na odnose koje je DŽini gradila sa porodicom, ali i u poslovnom okruženju gde je stalno morala nekom nešto da dokazuje. Mislim da mnogo ljudi može to da prepozna u određenom trenutku svog života.