Foto: Danas/Nina ČolićSvako zanimanje ima svoje čari, a prevodioci zasigurno nemaju lak zadatak kada su u pitanju termini i izrazi karakteristični za ove prostore i drugu polovinu prošlog veka.
Književnost ima svoje načine da dopre do najrazličitije publike sa svih krajeva sveta.
Međutim, da bi do toga došlo, neophodna je saradnja autora i prevodica, njihovo „poklapanje“ i razumevanje, najpre u pogledu dela koje čeka da bude štampano na svim mogućim jezicima koje planeta poznaje.
Kada se to i dogodi, književni festivali najbolje su mesto za promociju i prikaz dobrih primera iz prakse.
U okviru CELA projekta, u čijoj realizaciji je učestovalo i udruženje KROKODIL, a o čemu će biti reči u nastavku teksta, Jasna Dimitrijević kao pisac i Ilija Stevanovski kao prevodilac učestovali su na književnom festivalu “FOLIO”.
O okolnostima u kojima se festival održava i malom gradu Obidošu, bilo je više reči u prvom delu.
“Tek sada, kad je gruba faza prevoda završena, mogu da razmišljam o Aninoj prozi kao umetničkom delu. Za mene je svaki tekst zagonetka koju pokušavam da rešim na toliko nivoa, figura od lego kocki koju prvo moram da razmontiram, proučim žlebove i poveznice svih elemenata, pa je iznova sklopim najdoslednije originalu, raspolažući nekim malo drugačijim setom delova. Imam sreće da sam uz rukopis dobila i neka Anina uputstva, zabeležena u komentarima u dokumentu. Uz dom zdravlja pisalo je: ne prevoditi kao zdravstveni centar, ambulanta itd. Dom zdravlja kao Dom omladine, Dom sindikata, Vatrogasni dom. Za obustavu rada naznačila je: ne štrajk. Kod osnovne jedinice ujedinjenog rada komentar je bio: mislim da se ovo razume, javite se ako je potrebno pojašnjenje. Bilo je mnogo domova u tom vašem socijalizmu, beležim u fajlu. Stavljam smajli, ne očekujem odgovor”, odlomak je iz teksta Jasne Dimitrijević koji je u okviru projekta preveden i uživo na portugalski jezik.
Jedan festivalski dan: Prvi deo ili kada ne razumeš jezik domaćina
Festivalski dan zbog kog sam boravila u Obidošu izpred KROKODIL-a i CELA projekta, imao je dva događaja.
Pored panela sa predstavnicima iz Srbije i Rumunije, koji me je svakako najviše interesovao, bila je organizovana i tribina na kojoj su govorile portugalske spisateljice Daniela Costa i Patrícia Patriarca.
Njihov razgovor i delove pisane reči koje su uživo čitale, nije bilo moguće razumeti, budući da se sve odvijalo na portugalskom jeziku.
Ipak, tokom čitanja dela Daniele Coste, na najbolji način pokazana je moć emocije koju književnost i stvaralaštvo sa sobom nosi.
Bosa, svega nekoliko metara udaljena, delovalo je kao da u tom momentu i pred nekolicinom ljudi prosipa sve emocije koje iznova i iznova proživljava i doživljava čitajuću reči koje su odavno napisane.
I lepo je zvučalo. Možda je doslovno razumevanje izostalo, ali se suština kroz emociju lako shvatala.
Razgovor se završio, usledila je pauza za jednu žižinju, odnosno nacionalno piće Portugala, a potom i glavni razlog mog dolaska u Obidoš.
Jedan festivalski dan: Dugi deo ili kako objasniti pojmove karakteristične za Jugoslaviju
Na panelu koji je vodila portugalska novinarka Vanesa Rodrigez, publici u Obidošu predstavljeni su dve književnice, odnosno Jasna Dimitrijević iz Srbije i Lavinia Braniste iz Rumunije.
Međutim, kako je sam cilj projekta širenje književnosti van okvira maternjeg jezika, ulogu prevodica sa srpskog na portugalski preuzeo je Ilija Ilija Stevanovski i sa rumunskog na portugalski Cristina Visan.
Moderatorka panela najpre je reč dala rumunskom dvojcu koji je, naizmenično čitajući na rumunskom, a potom prevod na portugalskom, delove teksta Lavine Braniste, otvorio drugi panel CELA projekta toga dana.
“Grigore se pod stare dane klonio ljudi. Imao je gomilu pokreta koje je izvodio krišom. Bile su to sitnice i beznačajne stvari i baš zbog toga mu se činilo da ih lako može prikriti, ali nakupilo ih se mnogo. Nije želeo da ga neko osuđuje što je smekšao. U mladosti je bio hrabar, ali njegova je hrabrost bila ograničena. Brzo se istrošio”, deo je teksta Lavinie Braniste koji je nastao u okviru CELA projekta na temu “Promena”.
“Mislim da je odlično što ‘manji’ jezici i kulture imaju priliku da otkriju jedna drugu”, rekla je Braniste govoreći o projektu.
Komentarišući proces pisanja, Braniste je istakla da su sama ograničenja u okviru projekta i 10.000 karaktera o kojima je morala da vodi računa, predstavljali izazov.
“To je oko pet stranica, što je izuzteno kratko za nekog ko je pisac dužih priča, poput mene. Tek kada sam počela da pišem, shvatila sam da će to zapravo biti uvod za nešto veće. Planiram da napišem roman, a ovo će biti početak”, rekla je ona.
Kako je istakla, pisanje i prevođenje su vrlo individualni poslovi, na neki način okarakterisani kao “usamljeni”.
“Mislim da su i pisanje i prevođenje ‘usamljenički’ poslovi. I sama prevodim književne tekstove, pa mogu da se poistovetim sa prevodiocima. Mislim da su ovakva okupljanja bitna kada se završi prevođenje kako bi se potencijalno odgovorilo na neka pitanja, ali i došlo u kontakt sa autorima i razjasnile nedoumice. Svakako, oba procesa su vrlo ‘usamljena’”, rekla je Braniste.
Braniste je takođe najavila da ovo nije kraj, te da će tekst dobiti i svoj nastavak u vidu romana.
“Mogu da pričam iz ugla mog pisanja, odnosno kako sam pisala pre. Mislim da je ovo obeležilo neku promenu u mom načinu pisanja, budući da je drugačije u odnosnu na prethodne priče koje su imale naracije u prvom licu, kao i fokus na ženskim likovima i njihovim pričama. Ovaj roman će biti priča o odnosu oca i sina, što je izazov za mene. Takođe, biće promena i u životu likova, ovo je samo početak. Ovim uvodom ste upoznali likove koji će zbog različitih stvari doživeti promene”, rekla je Braniste
Potom su se prisutnima predstavili Dimitrijević i Stevanovski.
“Možda se tebi čini da ta zemlja postoji samo u ovakvim kolekcijama nepostojećih pojmova, kaže Ana, ali to ti ne mogu uzeti za zlo. Tuđ život, tuđa prošlost, tuđa stvarnost. Ono što me rastužuje je to što se poražavajuć broj njenih stanovnika ponaša kao da se radi o smeni prirodnih pojava kada govore o promeni društvenog uređenja. Bila je kiša, sad je sneg, sutra vetar. Ili, još gore, kao da je Jugoslavija nestala poput jebene Atlantide – potonula u more, a možda nije ni postojala, samo mit, neproverljiva priča koju svako može da nadogradi kako želi. Ili da je sasvim negira. Ana je onda pričala o zdravstvenoj zaštiti, pravu glasa za žene iz ’45,
radničkim stanovima i odmaralištima, besplatnom obrazovanju, ali ja sam i dalje mislila o Atlantidi”, deo je teksta Jasne Dimitrijević, koji će, gotovo i očekivano, kasnije zaokupirati najveći deo razgovora o napisanom.
Nakon čitanja i simultanog prevoda teksta srpske predstavnice, usledio je deo za razgovor i debatu.
“Vaš tekst je izuzetno politički i idološki, ali i metaprevod, budući da se bavi upravo prevođenjem, što je veoma zanimljivo. Imamo originalni tekst, prevod i onda diskusiju koja se upravo tiče izazova prevođenja istog”, primetila je moderatorka panela.
Kako je Dimitrijević pojasnila, zadatu temu pokušala je da obradi na nekoliko nivoa.
“Zapravo, kada smo dobili poziv da pišemo na temu “Promena”, to je bio prvi put da sam znala da pišem priču za koju će morati da se radi prevod. Obično kada pišem, ne pišem sa mišlju da će to čitati ljudi na nekom drugom jeziku. Pomislila sam da ‘uđem u cipele’ prevodioca, a taj život i nije tako lak. Razmišljala sam o promeni termina, transformacijama, zapravo na tri nivoa. Prvo na širu sliku – istorijske promene, političke i ideološke, a potom i na lične promene. Koji događaji čine da se pojedinac promeni? Na trećem nivou jeste i promena jezika. Zašto učimo da prevodimo? Šta radimo sa jezikom? Ponekad mora mnogo da se promeni da bi ostalo isto, da bi bilo precizno, što se, rekla bih, desilo i u ovom prevodu koji je Ilija napisao. Kako biramo koje promene da načinimo kako bi nešto bilo bolje? To je ukratko bio misaoni proces dok sam pisala tekst”, pojasnila je Dimitrijević.
Kako je opisala moderatorka panela, tekst predstavlja refleksiju na neka prethodna vremena koja se protežu do sadašnjosti i pokušavaju da objasne politički i ideološki koncept u kom autorka živi. Promene o kojima je Dimitrijević pisala, nisu se odigrale samo na papiru.
“Tekst ne pripada više meni. Kao što sam rekla, dok sam pisala imala sam na umu da će prvi čitaoci biti na osam različitih jezika. Nikada nije planirano da bude objavljeno u okviru nekog većeg dela, samo u jednom magazinu. Za mene je ovo bio eksperiment u tom konkretnom kontekstu – za CELA projekat, da ispričam priču prevodiocima i da imam komunikaciju sa njima, da im zadam težak zadatak, ali i da isprovociram dijalog između svih nas”, istakla je ona.
Najveći izazov svakako su zadali nazivi ustanova koji su ostali u upotrebi još od Titovog režima.
“Ni ja ne znam kako da prevedem pojedine izraze koji su ranije postojali u komunističkoj Jugoslaviji. Oni zapravo postoje i sad, koriste se i danas. Na primer, ‘dom zdravlja’, iako živimo u kapitalizmu. Desilo se da je ostalo, ali je značenje promenjeno. Tekst više ne pripada meni, kao što je i moj uticaj prestao. Jedino, s vremena na vreme, mislim o pojedinim izjavama likova iz teksta i to kad dobijem povratnu informaciju od nekoga ko je pročitao”, rekla je Dimitrijević.
Na pitanje da li se i danas u Srbiji priča o temam koje se tiču nekih prošlih vreme i koje su svakako imaju uticaja i na današnjicu, Dimitirijević ističe da se može odgovoriti i potvrdno i odrično.
“U mom socijalnom ‘mehuru’ diskutujemo. Ali, nisam sigurna da li se je to tema na nekom opštem nivou. Doduše, ne izlazim toliko iz svog ‘mehura’, tako da ne bih baš ni znala. Zapravo, jeste tema. Šta je bilo dobro u socijalizmu, šta je bilo loše i kako možemo da iskoristimo to iskustvo da učinimo nešto boljim nego u što je u ovom lošem kapitalizmu. Kako možemo da učimo iz tog iskustva i da li smo nešto naučili? To je nešto o čemu volim da diskustujem, kako sa ljudima, tako i kroz književno stvaralaštvo”, naglasila je Dimitrijević.
Kao jedan od bitnih faktora za dobar prevod, svakako je i dobra saradnja i komunikacija između autora i prevodioca.
“Mislim da smo imali vrlo dobru komunikaciju. Nekad smo ostavljali neke stvari da ‘prespavaju’, pa im se naknadno vraćali. Ono što mislim da je izuzetno važno za takvu saradnju jeste transparentnost. Kada nešto ne znam da objasnim ili on, to je u redu, kao i u svakom odnosu. To predstavlja bitan deo u zajedničkom radu. Tekst jeste meni bitan, ali tokom tog procesa takođe postaje i njegov i njemu bitan. Kada mora da ga potpiše svojim imenom i prezimenom, tada postaje ‘naš’ tekst”, pojašnjava ona.
Dimitrijević je istakla da je i sama doživela veliku promenu zahvaljujući ovom projektu.
“Ceo projekat mi je dao u nekom smislu priliku. Mogu da priđem drugim ljudima, pre svega izdavačima, mada još uvek ne znam kako. Ali prvi stepenik je gotov i izuzetno sam zahvalna i za priliku CELA projektu, KROKODIL-u u Srbiji i svima vama, jer to nam pruža makar i malu priliku da pronađemo čitaoce na drugim jezicima. Nisam bila pre deo ovakvih projekata. To je velika promena za mene. Nisam ni zamišljala da ću sedeti, slušati i kasnije diskutovati sa autorima iz Rumunije, Portugala, pa i portugalskim novinarima. Kao da je jedna mala granica pređena”, zaključuje Dimitrijević.
Ilija Stevanovski, iako vrlo rečit, nije mnogo govorio na samom panelu na engleskom jeziku. Svoje poznavanje portugalskog jezika demonstrirao je u debati, pa je tako dosta stvari za slušaoce koji ga ne znaju, ostalo nejasno.
Upitan da li misli da se nešto “izgubilo” u toku prevođenja teksta Jasne Dimitrijević, odnosno da li su bitna mesta oslbaljena samim procesom prevođenja, Stevanovski ističe da misli da nisu.
Po završenom panelu, ni ne razmišljajući u kom bi pravcu dan mogao da ode, dogodilo se pravo povezivanje.
Za istim stolom, do dugo u noć, sedeli su Srbi, Portugalci, Rumuni i po koji slučajni prolaznik i kolokvijalno rečeno “pretresali” sve moguće aktuelne teme. Svako je pričao o svojoj stvarnosti i pokušao da dočara onom drugom, što se, po slobodnoj proceni, na kraju i dogodilo.
Razgovori su potrajali do dugo u noć, a ono što se dogodi u Obidošu, tamo i ostaje.
Tekstove autora koji su se predstavili na književnom festivalu “FOLIO” u Obidošu, moguće je pročitati na sajtu CELA projekta ili na srpskom jeziku na sledećem linku.
Tekstovi su nastali u okviru CELA projekta, a pod okriljem KROKODIL udruženja.
Šta je projekat CELA?
Projekat CELA (Connecting Emerging Literary Artists) okuplja mlade i neafirmisane književne stvaraoce iz deset evropskih zemalja s ciljem stvaranja veza između pisaca i njihovih prevodilaca, održavanja i promovisanja raznolikosti u književnosti, ali i pružanja više prilika manjim jezicima na polju izdavaštva.
U projekat je trenutno uključeno 30 autora, 79 prevodilaca i šest književnih profesionalaca. Svoje prve korake CELA je napravila još 2017. godine, a u svom drugom izdanju projekat je značajno proširen te sad obuhvata čak jedanaest organizacija iz deset zemalja: Belgije, Češke, Italije, Holandije, Poljske, Portugalije, Rumunije, Srbije, Slovenije i Španije.
Udruženje KROKODIL jedan je od partnera ovog projekta, a nastupom šestoro CELA učesnika na ovogodišnjem Festivalu KROKODIL zvanično je započeta evropska festivalska turneja u sklopu koje će svi autori i njihovi prevodioci imati priliku da predstave svoj rad na književnim festivalima u zemljama partnera.
Do juna 2023. fokus je stavljen na međunarodno unapređenje i razvoj karijere, što će uključivati predstavljanje CELA-e i njenih učesnika na evropskim književnim festivalima, međunarodni marketing i reklamne kampanje, digitalni “obilazak” sa tekstovima i prevodima na vidljivim onlajn platformama, prezentacija projekta na Frankfurtskom sajmu knjiga, zastupanje na nacionalnim sajmovima knjiga u CELA zemljama i/ili sastancima sa lokalnim izdavačkim kućama
Aktivnosti tokom četiri godine koliko je planirano da traje aktuelna, druga faza projekta, uključuju mentorstvo učesnika od strane profesionalaca u sektoru, promociju i izgradnju CELA brenda širom Evrope, kao i edukativne programe za učesnike i publiku.
CELA brošuru gde se nalazi većina pomenutih tekstova, s izuzetkom radova autorki i autora iz Poljske, možete pogledati na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
