Priroda zla je uvek banalna i ulična, Zlo nije ideja, ni ideologija, već može da nastane i bez namere da zaista budemo zli, a svođenje ljudi na razne obrasce jeste početak zla, kaže u razgovoru za Danas Igor Vuk Torbica, mladi i uspešni pozorišni reditelj.
Njegova predstava „Priče iz Beške šume“, po tekstu Edena fon Horvata u izvođenju Kazališta Gavela Zagreb, koja zajedno sa komadom „Hikeman“ (ZKM Zagreb) predstavlja njegov pozorišni antiratni diptih, privukla je veliku pažnju na 22. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu – Bez prevoda u Užicu.
Na pitanje na šta je želeo da nas upozori inscenacijom drame „Priča iz Bečke šume“, kojom je Eden fon Horvat tridesetih godina prošlog veka kritikovao malograđanštinu i nadiranje fašizma, on je ocenio da izborom dramskih tekstova „prenosi i brani sopstveno viđenje sveta, bez obzira na pozorišne trendove“, te da „današnji svet nije bezbedno mesto i da ne zna šta će se dogoditi“.
– Ipak, ne mogu da ne pomenem reč rat. To je naša svakodnevica i neko ne želi da se njome pozabavi, zato što rat nije u njegovoj avliji ili zato što ne oseća bombu. Nije mi jasno zašto ljudi ne doživljavaju rat kao nešto što traje i nakon što se ispali poslednji metak. Imate sliku Srbije kao apsolutne freske posle rata, a ja pripadam generaciji koja je stasavala u ratnoj ili posleratnoj atmosferi i ne mogu negirati to da je moj identitet i time definisan, kazao je reditelj.
On je ocenio da „na Balkanu nisu izgrađena demokratska društva i da ne postoje društveni konsenzusi, zbog čega politika diktira kako ćemo da živimo“, a potom je naveo da će „onog trenutka kada ljudi osveste svoju snagu i društvo, političari biti svedeni na to da služe društvu“.
– Imamo takozvanu elitu, intelektualnu i drugu, koja je veći problem od plebsa. Kukavičluk elite je nešto što je najpogubnije za celo društvo, dodao je i istakao da „materijalna kriza i egzistencijalni problemi nisu jedina ograničenja koja nas sprečavaju da se menjamo, već se te kategorije koriste kao floskule kojima se branimo i pravdamo“.
– Nažalost, verujem u to da su ljudi skloni da reaguju tek posle trauma. Dok se nešto ne zakuva do krajnih granica, ljudi se neće pomeriti, jer im je dato dovoljno hleba i igara. Dato im je dovoljno da se ne bune, a ipak je to tako malo da bi mogli bilo šta progresivno da pokrenu, smatra Igor Vuk Torbica.
Ocenivši da oseća obaveze i odgovornost svoje generacije da se uhvati u koštac sa problemima, koje su ostavile starije generacija na prostoru bivše Jugoslavije, naš sagovornik ukazuje i na društveni paradoks:
– Generacije koje su dugi niz godina dozvoljavale urušavanje opštih društvenih, a time i pozorišnih vrednosti, uzimaju sebi pravo da s visine govore o generaciji koja je stasala i zatekla potpuni raspad sistema. Trebalo bi da imamo podršku ili, u najmanju ruku, ne bi trebalo da nam otežavaju probleme. Takva situacija je u svim društvenim sektorima i takve generacije, koje bismo mogli da nazovemo katastrofalnim, još uvek su na ključnim mestima, odlučuju o nama i nastavljaju da urušavaju društvo i institucije“.
Treš ideologija
– U pozorištu me zanima postavljanje problema koje živimo, a ne dramska radnja, i to jeste nezahvalna ideja za scenu. Naša svakodnevica je brbljanje u prazno, dok nam se dešava nešto je krajnje opasno, a to je trenutak kada društvo, država, vera, medicina i druge nauke, navodno, počinju da vode brigu o ženama, ženskom telu, o tome šta bi žena morala da bude i na koji način da to postane. U predstavi postoji matrica melodrame, kojom se mi igramo i dodirujemo treš ideologiju, jer verujem da malograđanska svest upravo tako gleda na stvari oko nas, kazao je Igor Vuk Torbici o svom komadu „Priče iz Bečke šume“.
Završnica festivala
Do ponedeljka, 20. novembra, do kada traje festival koji po izboru selektora okuplja najbolje predstave iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije, publika će gledati pozorišna ostvarenja: „Moja fabrika“ (Selvedin Avdić/Selma Spahić, BNP Zenica), „Svedobro“ (Stevan Vraneš/Nemanja Ranković, NP Užice) i „Moja ti“ (Olga Dimitrijević/Aleksandra Milavić Dejvis, Atelje 212).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
