Srbija na Sajmu knjiga u Frankfurtu

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva kulture i informisanja, kao vrhunac srpske književne kulture XX veka premijerno biće predstavljeno delo Miloša Crnjanskog „Kod Hiperborejaca„ na nemačkom jeziku. Uz knjigu Vuka Stefanovića Karadžića i prevod proze Dragoslava Mihailovića koji je sjajno načinio i naučno oremio ugledni slavista Robert Hodel, to je najznačajniji prevod sa srpskog na nemački jezik.

Posebna pažnja biće posvećena obeležavanju stogodišnjice kraja Prvog svetskog rata tokom kojeg su živote izgubili srpski pisci Vladislav Petković Dis, Milutin Bojić, Milutin Uskoković i Petar Kočić. Iskustvo Velikog rata je i u delima Crnjanskog i Andrića ostavilo poseban trag, a susret ovih stvaralaca sa nemačkom kulturom je trajna, obavezujuća tema.

Koristeći novu digitalnu tehnologiju – Medžik boks – koja omogućava vizuelno prikazivanje knjiga i Transkribusa – jedinstvenog softverskog programa koji čita ćirilične rukopise, Srbija će u Frankfurtu predstaviti našu staru i vrednu građu.

Deo programa biće posvećen aktuelnim godišnjicama Desanke Maksimović i Alekse Šantića. Publici u Frankfurtu biće predstavljena i dela srpskih modernih klasika, poput Danila Kiša, Milorada Pavića, Borislava Pekića, Vaska Pope, Miodraga Pavlovića, Aleksandra Tišme, Davida Albaharija i Gorana Petrovića koji su dobro poznati i nemačkoj književnoj publici. Gosti srpskog nastupa na Sajmu knjiga u Frankfurtu biće pesnik Stevan Tontić, koji je značajan stvaralački period proveo upravo u Nemačkoj i pesnikinja i profesorka Bojana Stojanović Pantović, oboje nedavni dobitnici istaknutih nagrada.

Na sajmu u Frankfurtu biće predstavljene i aktivnosti Banatskog kulturog centara iz Novog Miloševa, koji se u značajnoj meri bavi prevodima sa nemačkog jezika i čuva uspomenu na nemačku kulturu u regionu. Posebni gosti na štandu Srbije biće pesnici Dejan Aleksić, Nenad Šaponja i Alen Bešić koji će na sajmu učestvovati i kao urednici.

Programsku realizaciju nastupa na frankfurtskom sajmu Ministarstvo kulture i informisanja na osnovu konkursa poverilo je Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“, dok su tehnički aspekti opremanja štanda povereni Privrednoj komori Srbije.