„Okrečimo Beograd!“: Čuveni glumac o protestima „Srbija protiv nasilja“

Više od decenije, iz dana u dan, zasipani smo aferama, nesrećama, praznim pričama, nepravdama, ludilom, favorizovanjem neškolovanih, neobrazovanih, silovatelja, lažnih doktora, poltrona, raspoređivanjem na najodgovornije funkcije poslušnika s partijskim knjižicama.

Prisustvujemo otimačinama, bespravnim gradnjama, pretnjama, paljenjem kuća novinarima, bahatom ponašanju, uterivanju straha u kosti, fantomkama, pričama kako nam svuda teče med i mleko. Ogroman je spisak užasa koje je trebalo sažvakati u sebi i onda normalno živeti i baviti se svojim poslom, svojom porodicom…

Onda se dogodilo najstrašnije, taj 3. i 4. maj 2023.

Pri pomisli na te događaje osećam fizički bol, pritisnut katastrofom koja je uništila tolike porodice. Pred žrtvama smo nemoćni. Neka je mir njihovim nevinim dušama.

Veliki bol nadvladava užasan bes jer slušamo da je sve bilo u redu i da je sve funkcionisalo.

U protestima sam od 1968. kada sam kao student tražio  pravdu i slobodu.

I tako do danas, preko Miloševićevih kordona, više od pola veka, s nadom da će biti bolje, da mora da bude bolje.

Zato sam na ulici i danas, među divnim ljudima, među onima koje niko nije dovukao i potplatio da dođu i koji su celim svojim bićem u borbi protiv bilo kakvog nasilja.

U subotu, 3. juna održan je peti protest „Srbija protiv  nasilja“.

Mnogo ljudi, sve više i više, reke dobronamernih, blistavi Beograd koji ume da žali, ali koji ponovo ima nade.

Beograd koji tišinom opominje jer je rešen da za Srbiju izvojuje ono najdragocenije – SLOBODU.

Bolne su reči sina Stanike Gligorijević sa bine ispred Skupštine. Traži pravdu, traži samo onih obećanih dva minuta sa rampe kod Doljevca, jer mu majku više niko ne može vratiti. Traži istinu!

„Odgovorite, dajte ta dva minuta tom ranjenom mladiću“

Ni ovoga puta nije ga čuo onaj koji je to morao, a hoće da razgovara sa građanima i traži ujedinjenje.

Pa, odgovorite, dajte ta dva minuta tom ranjenom mladiću!

Obratite se još jednom sa terase sa pogledom na vaš Beograd na vodi.

Dajte ta dva minuta kad je sve čisto kao suza. I usvojte zahteve ove „šačice“ ljudi koji napraviše prsten oko Predsedništva i kojima ste takođe predsednik.

A onda možemo da pričamo o mnogo čemu sa onima kojima je to u opisu radnog mesta, da bi sve bilo po zakonu, pa i o hajci na glumce koji ispadoše najveći kamen spoticanja ovog društva, kako smo čuli na zasedanju Skupštine, iz usta besramne osobe, po zanimanju narodne poslanice, nedostojne da joj se ime izgovori.

Ministarka kulture je, nastupom svoje partiske koleginice već potpisala ostavku na mesto koje joj nikada ni po čemu i nije pripadalo.

To je mesto za nesporne autoritete, za časne ljude bogatih biografija. Ali ovo je priča za kasnije. Trenutak je za odgovore na pitanja (ZAHTEVE), a ne za pričanje bajki s kraljevskih balkona.

I još nešto.Sinoć, idući s građanima ulicama mog divnog rodnog grada neki mlad čovek, možda student, možda gimnazijalac, s osmehom na licu, skoro šapatom, reče mi: „Okrečite Beograd!“

To je rečenica koju sam izgovorio pre skoro 40 godina u filmu Balkanski špijun, Dušana Kovačevića.

Izgovorih je i ja u sebi, iz sve snage, govoreći je u stvari svima nama, uveren da će se ovoga puta to i dogoditi i našem Beogradu i našoj Srbiji: OKREČIMO BEOGRAD!

Autor je glumac

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa