Srbija traži da Unesko štiti Studenicu u slučaju rata 1

Srbija je Studenicu, koja je na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine, kandidovala za zaštitu kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba, objavio je Sputnjik.

Ambasador Srbije u Unesku Darko Tanasković ovih dana je predao dokumentaciju o manastirskom kompleksu Studenica sa predlogom da bude stavljen na listu zaštićenih kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba, saznaje Sputnjik. Studenica je već kulturno dobro od izuzetnog značaja na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine od 1986. godine. Najnoviji predmet uzet je u razmatranje.

U Ministarstvu kulture Sputnjiku je rečeno da je Studenica, nadomak Kraljeva, naš prvi spomenik kulture koji je predložen i za zaštitu od oružanog sukoba. Ta materija detaljno je regulisana Konvencijom o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba koja je 1954. godine doneta u Hagu pod pokroviteljstvom Uneska. Ona precizira da „štete nanesene kulturnim dobrima ma kome narodu ona pripadala, predstavljaju štetu kulturnom nasledstvu celog čovečanstva“.

Osim Studenice, na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine iz Srbije su od 1979. godine kompleks Stari Ras sa manastirima Sopoćani i Đurđevi Stupovi, a Petrova crkva od 2006, Manastir Visoki Dečani upisan je 2004, a ostali srednjovekovni manastiri na Kosovu i Metohiji koji su na listi upisani su 2006. godine i svi oni zajedno sa Dečanima na listi su „spomenika svetske baštine u opasnosti“. Arheološko nalazište Gamzigrad — Romulijana na listi je od 2007, a od prošle godine na listi Uneska su i stećci, srednjovekovni nadgrobni spomenici sa tri lokaliteta u Srbiji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari