“Srce te zaboli”: Goranka Matić povodom svojih radova u okviru izložbe „Sutjeska 80 godina – Najveća gerilska bitka Drugog svetskog rata“

Da se podseti ili upozna sa najvećom gerilskom bitkom, koja je vođena tokom Drugog svetskog rata zainteresovana publika im priliku u Galeriji RTS-a (Takovska 10) do 6. oktobra.

Ovde se mogu videti umetnička dela nekih od najpoznatijih likovnih umetnika na temu bitke: odlivak u bronzi spomenika „Tjentište“ na drvenom postamentu, originalni eksponati iz NOB-a – od oružja i oruđa, uniformi i drugih odevnih predmeta, fotografija

Posebnost izložbe čine kolaži istoričarke umetnosti i naše čuvene fotografkinje Goranke Matić iz ciklusa „Tiho teče Sutjeska“ kao i dokumentarne fotografije izgradnje grandioznog Spomenika u čuvenoj Dolini heroja na Tjentištu, autorskom radu vajara Miroslava Živkovića (1928–2020).

Goranka Matić, kaže za Danas da je ove radove napravila u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu.

– Videla sam na televiziji da su oštećene freske Krste Hegedušića i jedno dve godine sam pričala kako bih to volela da uradim. Branislava Anđelković i Branislav Dimitrijević (MSUB) poterali su me tada na Sutjesku. Išla sam tamo dva puta . Prvi put da slikam pa, kao videću šta ću, drugi put sam videla da ne funkcioniše samo slika kao konstatacija oštećenja fresaka. Rešenje su bili pejzaži jer se oni uvek posle svega obnove – kaže Goranka, dodajući da danas ni to više nije tako ali da u principu priroda ostaje ista, a ono što je čovek stvorio se na neki način uništi.

– Spojila sam freske sa pejzažima i dogodilo se da su se neke stvari baš uklopile. Recimo, planinski elementi s fresaka Krste Hegedušića gde je on u mrvicu tačno slikao planinu – primećuje Goranka čiji se kolaži sastoje od fotografskih reprodukcija detalja Hagedušićevih zidnih slika oštećenih tokom rata u Bosni i Hercegovini devedesetih godina prošlog veka i fotografisanim pejzažima neposredne okoline Memorijalnog centra, odnosno, Nacionalnog parka „Sutjeska“.

Fotografske slike spojene su tako da se između njih uspostavlja „fiktivni kontinuitet“.

– U suštini ja nisam generacija koja je išla na ekskurzije da vidi Tjentište jer sam već bila studentkinja i nisam imala prilike da vidim to, a onda kad sam došla sa svom svešću te bitke, i, pejzaža, i Ranka Radovića kao arhitekte i Krste Hegedušića uletela sam u nešto što je devastarino, i stvarno srce te zaboli kad pogledaš tu i hotel, i Titova kuća , sve je to bilo praktično spaljeno. A, onda već se vide kolebanja ljudi u smislu : „Eh, što smo kreteni mogli smo lepo da zaradimo“. Ali takav je život, stalno se ponavljaju neke stvari – konstatuje Goranka.

Goranka Matić:  „Dolazili su tamo da vide spomenik ne samo ljudi iz naših krajeva nego i Nemci da obiđu kosti svojih predaka“

Živkovićev spomenik, priča , nije bio oštećen od granata, a dok je radila dolazili su tamo da vide spomenik ne samo ljudi iz naših krajeva nego i Nemci da obiđu kosti svojih predaka koji su poginuli na Sutjesci, i koji su tu zakopani.

Razni vidovi revizije istorije su ovde konstanta, zapostavljanje vrednosti antifašistike borbe takođe, šta bi onda izložba o Sutjesci danas mogla da znači mladima pitamo Goranku.

– To je pitanje školstva . Mi smo na neki način kroz školu saznavali šta se dešavalo, a sad je školstvo malo drugačije, ovde se stvari sada, koliko sam shvatila, na drugačiji način filtriraju . Znam da sam pitala jednu devojčicu od 18 godina: „Jel znaš ko je Slobodan Milošević? A ona kaže: „Hm. Je l glumac?“. Hoću da kažem da se bliža prošlost na neki način zaboravi, a kamoli nešto što je bilo pre 80 godina. To je verovatno kao kad se mojoj generaciji pričalo o Prvom svetskom ratu. Tako nekako – zaključuje Goranka Matić.

Na početku teksta „Epopeja Sutjeska“ istoričarke Teodore Stanković u katalogu ove izložbe stoje čuveni stihovi Branka Miljkovića: „Da li će sloboda umeti da peva Kao što su sužnji pevali o njoj„.

Dolina heroja 

Teodora podseća da se bitka na Sutjesci, odvijala od 15. maja do 15. juna 1943. godine i da je u spomen na tu veliku bitku, prekretnicu Drugog svjetskog rata u Jugoslaviji, izgrađen memorijalni kompleks na Tjentištu.

„U čuvenoj Dolini heroja grandiozno prkosi vremenu Spomenik visok 19 metara, svojom arhitekturom pleni Spomen-dom, dok Muzej sebično čuva predmete iz boja za sve buduće generacije.

Odatle, na koju god stranu da se krene, naićiće se na poneko spomen obeležje istaknutim partizanskim jedinicama: Ljubin grob seća nas na prkos Četvrte proleterske crnogorske udarne brigade; sa Donjih bara osećamo jedinstvo Druge dalmatinske udarne brigade; sa Krekova sve do Doline heroja čujemo ono Savino „Juriš!“, sećamo se i Šerifa Loje na Borovnu, Nurije Pozderca na Dragoš Sedlu, na Ozrenu jedinog komandanta Drugog svjetkog rata koji je aktivno uzeo učešće u borbama i u jednoj takvoj bio i ranjen – Josipa Broza Tita…“ navodi Teodora Stanković.

Ona podseća na centralni spomenik na Tjentištu, monumentalnih dimenzija, remek delo vajara Miodraga Živkovića, koji je podignut 1971. godine.

Ponavljajći obruči i krila slobode 

„Njegova simbolika je u ponavljajućim obručima koji je neprijatelj obrazovao oko partizana te predstavi krila slobode koja predstavljaju kanjon Sutjeske, reke koja je bila najveća prepreka za partizane. Ispred spomenika nalazi se šest mermernih ploča – šest koliko je bilo i republika članica jedne velike Jugoslavije – kako je to zamislio Sakib Hadžihalilović.“, ukazuje Teodora.

Prema njenim navodima upravo tu, od 1958. godine počivaju ostaci 3301 poginulog borca sa Sutjeske.

„Palo ih je mnogo više. Svoj život u ovoj bici dalo je 7543 borca za slobodu, bratstvo i jedinstvo. Gotovo sva njihova imena mogu se pronaći na zidovima još jednog arhitektonskog zdanja Doline heroja, Spomen domu Bitke na Sutjesci, delu arhitekte Ranka Radovića iz 1971. godine. Objekat koji podseća na planinske katune koji su u jednom trenutku bili jedini dom za gladne, bose, nenaoružane, ali nikada obeshrabljene partizane, zvanično je otvoren tek 1975. godine, jer se pune četiri godine pažljivo radilo na ispisivanju imena onih koji su živote dali za iste ideale. Istovremeno je Krsto Hegedušić, sa svojim saradnicima, radio na simboličnom prikazu delova bitke u vidu trinaest fresaka koje, restaurirane, i dalje bude duh herojstva. Muzej Bitke na Sutjesci je 24. maja 2019. godine obnovljen i ponovo otvoren za posetioce“, poručuje, između ostalog u svom tekstu istoričarka Teodora Stanković.