Foto: Stanislav Milojković„Previše pitanja je bez odgovora, a ta činjenica samo podgreva sumnje da ceo proces nije bio transparentan i da je ovogodišnji izbor potpuno izgubio legitimitet“, kaže za Danas Srdan Golubović, reditelj filma „Otac“, povodom odluke o srpskom kandidatu za Oskara u kategoriji najbolji međunarodni film.
Podsetimo, sedmočlana komisija koju je formirao Filmski centar Srbije izabrala je film „Dara iz Jasenovca“ Predraga Gage Antonijevića za predstavnika srpske kinematografije na 93. dodeli nagrada Američke filmske akademije.
U konkurenciji su bili i: „Otac“ Srdana Golubovića, „Pijavice“ Dragana Marinkovića, „Moj jutarnji smeh“ Marka Đorđevića, „Ime naroda“ Darka Bajića i „Realna priča“ Gordana Kičića. Da je ovogodišnji izborni proces problematičan, skrenula je pažnju filmska kuća Baš Čelik, producent filma „Otac“, iz koje su tražili od Filmskog centra Srbije (koji je od ove godine preuzeo ove dužnosti od Akademije filmske umetnosti i nauke Srbije – AFUN) veću transparentnost.
Producentkinja Jelena Mitrović izjavila je tada za naš list da se stiče utisak da se ceo proces krije, te da do producentskih kuća dolaze oprečne informacije, dok se istovremeno u pojedinim medijima vodi otvorena kampanja za jedan film.
U pitanju je upravo „Dara iz Jasenovca“, koji po podnošenju dokumentaciji, nigde nije ni bio prikazan, da bi tokom protekle nedelje započeo svoju distribuciju u Gračanici.
Zbog neregularnosti izbornog procesa, Filmskom centru Srbije obratila su se ovih dana i tri udruženja filmskih radnika – Asocijacija filmskih reditelja, Udruženje dokumentarista DokSrbija i Udruženje producenata Srbije, a isti dopis su, nakon zvanične objave izabranog filma, poslali i Ministarstvu kulture i informisanja.
Oni smatraju da su grubo prekršena prava, a iznevereno poverenje producenata i autora prijavljenih filmova, te zahtevaju od Filmskog centra Srbije i Ministarstva kulture i informisanja hitan sastanak, kako bi bez odlaganja zajedničkim snagama unapredili proceduru i onemogućili dalje manipulacije.
„Proces izbora srpskog kandidata od samog početka je pratila netransparentnost i kršenje procedure. Mi smo mnogo pre donošenja odluke, Filmskom centru Srbije uputili niz pitanja na koje nikada nismo dobili konkretan odgovor“, priča Srdan Golubović za Danas.
Kako kaže, prvo među postavljenim pitanjima je – zašto nije rađeno po Uputstvu koji je izradio sam Filmski centar Srbije?
„Po kom kriterijumu je birana komisija, s obzirom na to da je prekršen član 8 Uputstva koji definiše kako se bira komisija? Zašto imena članova komisije nisu javno objavljena, s obzirom na to da rad komisije nije tajan, kako bi se ukazalo na potencijalne sukobe interesa, za koje postoje osnovane sumnje? Da li je napravljena konstitutivna sednica komisije? Da li je komisija imala makar jedan zajednički sastanak pre samog odlučivanja? Zbog čega je jedan član komisije, koji je trebalo da bude i predsednik, odmah istupio iz komisije? Zbog čega je druga članica komisije, koja je inače i članica Američke filmske akademije, nedelju dana po formiranju komisije podnela neopozivu ostavku na članstvo? Da li je neko (i ko) proverio i utvrdio da li svi prijavljeni filmovi ispunjavaju kriterijume po kojima mogu da se kandiduju? Da li su svi prijavljeni filmovi imali premijeru, javno prikazivanje, da li su bili na redovnom bioskopskom repertoaru na teritoriji Republike Srbije sedam dana u kontinuitetu, kao što nalažu pravila? Da li je to pratilo adekvatno oglašavanje, da li su objavljeni tekstovi, prikazi i kritike svih filmova?
Da li je FCS komisiji predočio postojanje preporuke koja definiše ključne kriterijume za izbor domaćeg kandidata koji su, na zahtev FCS, sastavili Udruženje filmskih producenata Srbije, Asocijacija filmskih reditelja Srbije i DokSrbija? Ta preporuka se odnosi na učešće filma na velikim svetskim festivalima, nagrade na tim festivalima, kritike u relevantnoj međunarodnoj filmskoj štampi, distribuciju filma u zemljama Evrope i sveta. Zbog čega FCS nije tražio od producenata prijavljenih filmova važne informacije na koje se poziva taj dokument? Zbog čega se sam izbor dešava u poslednjem trenutku, kada su sve evropske zemlje već odavno izabrale svoje predstavnike i uveliko su u kampanjama?“, ističe Golubović, podsećajući da je srpski predstavnik izabran 30. novembra, u poslednjem trenutku budući da je 1. decembar bio krajni rok za Srbiju i druge zemlje da prijave svoje kandidate.
Reditelj dodaje da je previše pitanja bez odgovora. „A ta činjenica samo podgreva sumnje da ceo proces nije bio transparentan i da je ovogodišnji izbor potpuno izgubio legitimitet“, naglašava Golubović.
Kad je reč o izabranom filmu, kaže da on ne ispunjava propisane kriterijume.
„Što se tiče filma ‘Dara iz Jasenovca’, taj film nije javno prikazivan u Srbiji. On nije dostupan ni stručnoj ni široj javnosti. Sedmodnevno prikazivanje u Domu kulture u Gračanici nije javno prikazivanje. Datumi tih projekcija su objavljeni preko noći, tek po izlasku novinskih članaka o tome da film nije bio u distribuciji, a kao rezultat pritiska javnosti, pre svega udruženja i asocijacija. Možda to formalno može da se vodi kao legalno i dovoljno, ali suštinski to nije. Javno prikazivanje podrazumeva prikazivanje filma u celoj Srbiji i mogućnost da to vidi široka publika. To podrazumeva kritike filma i tekstove o filmu. To predstavlja javni život filma. Premijera ovog filma zakazana je za 22. april 2021, na dan proboja logora Jasenovac i taj film će svoju distribuciju imati 2021. godine. Možda s pravnog aspekta prikazivanje u Gračanici može da ispuni formu i to će utvrditi Američka filmska akademija, ali je obmana prema profesionalnoj i široj javnosti, a etički nekorektan čin prema kolegama i celoj profesiji“, smatra Srdan Golubović.
On naglašava da se ova pitanju tiču legalnosti procesa, ali i fer pravila i etičnosti.
„Imam poštovanje prema Antonijeviću, kao kolegi i reditelju, i u ovome nema ničega ličnog. Ovo je pitanje legalnosti procesa izbora, ali pre svega profesionalnih fer pravila i etičnosti. Smatram da jedna velika i važna tema kao što je tema filma ‘Dara iz Jasenovca’ ne zaslužuje da život tog filma započne isprljan skandalima i lošim odjekom u javnosti“, naglašava reditelj.
On napominje i da o ovome ima prava da govori upravo kao jedan od autora koji su bili u izboru.
„Kao autor jednog od filmova koji su bili u izboru za našeg predstavnika imam pravo da govorim o ovome. Film ‘Otac’ koji sam režirao prikazan je na jednom od tri najveća filmska festivala na svetu, na Berlinalu, gde je osvojio dve nagrade, uključujući i nagradu publike. Domaću premijeru imao je na FEST-u, nakon čega je bio u bioskopskoj distribuciji u Srbiji. Imao je izuzetno afirmativne kritike u najznačajnim svetskim filmskim časopisima (Variety, Screen International, Hollywood Reporter…). Učestvovao je na preko trideset međunarodnih festivala, gde je osvojio preko 10 međunarodnih nagrada. Otkupljen je za bioskopsku distribuciju u velikom broju zemalja Evrope i sveta (Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Turska, Kina, Grčka, Hrvatska…). Nominovan je za Nagradu za najboljeg evropskog glumca (Goran Bogdan) u izboru Evropske filmske akademije“, zaključuje reditelj, čij je film „Klopka“ ostvario najveći uspeh u srpskoj kinematografiji na putu do Oskara u poslednje dve decenije. Taj naslov se naime 2008. godine našao u užem izboru Američke filmske akademije među devet izabranih ostvarenja za nagradu za najbolji film vanengleskog govornog područja, kako je tada nosila ime kategorija – najbolji međunarodni film.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
