Srdan Golubović, reditelj i član Saveta Festivala autorskog filma, u Priboju je u jeku snimanja svog filma „Otac“.
U kratkom razgovoru za Danas skreće pažnju na film „Teret“ Ognjena Glavonića, koji je prema njegovim rečima „jedan od najznačajnijih domaćih filmova u poslednjih deset godina“.
– Film „Teret“ je ove godine bio premijerno prikazan u Kanu, a na FAF-u će biti u konkurenciji za nagradu. Za mene je bilo jako važno da „Teret“ bude na festivalu. To je film koji se bavi razotkrivanjem bliske prošlosti o kojoj se i dalje priča, a sa druge strane na izuzetan estetski i poetski način ima pošten i tačan odnos prema našoj stvarnosti – ističe Golubovi.
On kaže da ono što veoma voli u ovom filmu, uz njegov snažan društveno-politički aspekt, jeste i to što on nosi novu poetsku stvarnost jednog izuzetno darovitog reditelja.
– Sa druge strane, film „Teret“ nas, na neki način, opet stavlja ispred ogledala da se suočimo sa samim sobom što je, u stvari, jedini put da kao društvo sazrimo i da se osposobimo da krenemo napred – konstatuje Golubović
To što su film kritikovali u medijima i oni koji ga nisu pogledali jeste valjda nešto što ne može da se izbegne kada je reč o temama koje su aktuelne i važne za društvo, dodaje on.
– Uostalom, obaveza umetnosti jeste da provocira, a taj film na izuzetno pametan i dobar način provocira javnost – smatra naš sagovornik.
Kada je reč o Želimiru Žilniku, koji će na 24. FAF-u dobiti priznanje za životno delo i njegovom mestu u kinematografiji, Golubović kaže:
– Žilnik je jedan od najvećih autora jugoslovenskog filma koji je posebnim svetom, koji je bliži dokumentarizmu života, poetici slobode i poetici u kojoj nema pravila, specifičan reditelj ne samo u našim okvirima, nego i u okvirima evropskog filma. U kontekstu crnog talasa Žilnik je možda jedan od najrazbarušenijih reditelja koji je najviše tragao za novim autorskim formama. Zbog svega toga i nagrade koju će dobiti, plakat 24. FAF-a je inspirisan njegovim filmom „Rani radovi“, a ono što je zanimljivo na toj fotografiji, koja u sebi nosi bunt što je vrlo važno za ovo vreme, je da ima i ogoljenost u simbolu jednog polunagog čoveka koji je bio strašno važan za ovu sredinu. To je novinar Bogdan Tirnanić. Podsećanje na Žilnika i taj film koji je pobedio u Berlinu su svojevrsna obaveza FAF-a – da podseća na vrednosti jugoslovenskog i srpskog filma na koje treba da se oslanjamo i koje su temelj kulture u kojoj živimo – kaže Golubović. On podseća da je bunt suština umetničkog stvaralaštva i da FAF već godinama pokušava da na to podseti.
– Bunt je jedini pravi odnos prema umetnosti koja ima obavezu da talasa vodu, da remeti malograđanski mir i da postavlja pitanja društvu koja ponekad mogu i da bole. Zadatak umetnosti jeste da gurne jezik u kvaran zub i da u stvari time provocira društvo – konstatuje Golubović.
Što se tiče preporuka koji film bi trebalo pogledati on izdvaja ostvarenje „Srećan kao Lazaro“ Alice Rorhvwacher, italijanske mlade a već priznate rediteljke, vrlo specifičnog stila, koja je, kako kaže Golubović, s jedne strane bliska italijanskom neorealizmu a možda čak duhu ranih filmova Emira Kusturice. Takođe, Golubović preporučuje kanskog pobednika, film „Kradljivci“, japanskog reditelja Koreede Hirokazua koji je prema njegovoj oceni jedan od najboljih filmova ove godine, zatim „Teret“ i, svakako, „Ti imaš noć“ crnogorskog reditelja Ivana Salatića, čiji je film prikazan ove godine u Veneciji.
– Jedan mlad i opet poseban autor koji ima neki samo svoj pogled na umetnost i život i po tome je izuzetno zanimljiv. Reditelj sopstvenog sveta, tvrdoglav i izuzetno i drugačiji od svega što postoji u eksjugoslovenskoj kinematografiji – poručuje Srdan Golubović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
