Srđan Dragojević: Naše društvo vapi za dijalogom

U pitanju je provokativna filmska priča koja se bavi izazovima hrišćanstva u post-socijalističkom društvu, ispričana u tri poglavlja, tokom tri dekade savremene istorije. Kroz priče smeštene u 1993. 2001. i 2026. godinu, pratimo šest glavnih junaka čije su sudbine određene božjim čudima koja usmeravaju njihove sudbine.

Na jučerašnjoj novinarskoj projekciji filma Srđan Dragojević je podsetio da je ovo ostvarenje nastalo prema motivima tri priče pomalo zaboravljenog francuskog pisca Marsela Emea, koga je čitao kao tinejdžer.

– Strašno mi se dopala njegova fantastika, njegova sklonost ka ironiji, njegov smisao za humor i posle mnogo godina sam se setio ponovo tih priča i krenuo da ih razvijam. – rekao je Dragojević dodajući da je znao da će ih adaptaciji staviti u nov savremeni kontekst, koji priča priču o jednoj zemlji koja može biti ova ili bilo koja druga istočnoevropska zemlja.

– Nakon 50 godina ateizma i socijalizma raznih tipova se vratilo hrišćanstvo i interesantno je kako ljudi prihvataju ponovo dolazak Hrista i vere. Interesantno je da smo mi , zapravo, otvorenim srcem prigrlili kapitalizam ponovo ali se može reći da smo Hrista prihvatili sa pola srca, više poštujući određene rituale, nego zaista prihvatajući hrišćanske vrednosti, koje su osnovi svakog uspešnog hrišćanskog društva. – primetio je Dragojević.

Prema njegovim rečima, upravo to mu je bilo zanimljivo zbog očigledne paralele s ranohrišćanskim periodom kada su idoli i bogovi prethodnog paganskog perioda koegzistirali zajedno sa Hristom.

– Učinilo mi se da je naš sadašnji trenutak dosta nalik tom periodu. Imamo i neke male bogove iz socijalizma, imamo i dosta paganskog , pa i ovo je jedan, za svakog autora interesantan period o kome može da se napravi živopisan film. – ocenio je Dragojević.

On je konstatovao da su „Nebesa“ kompleksan film, da je, inače, teško napraviti jednostavan film o veri i hrišćanstvu , kao i da je njega lično u svemu tome mnogo toga provociralo, tražilo pitanja na koje je hteo da odgovori. I sam film Nebesa je, kako je rekao, ostvarenje koje postavlja pitanja i ne daje gotove odgovore.

– Mislim da je to dobro pošto smo svakako društvo koje vapi za dijalogom. Tako da je ovaj film možda moj podsticaj da se o ovoj važnoj temi razgovara – konstatovao je Dragojević. On je ispričao da je imao strah i odgovornost prema temi s kojom se uhvatio u koštac i da su mu utoliko bila važna mišljenja vladike Grigorija i jednog katoličkog nadbiskupa koji su pogledali film, a pogotovo njegove rođene sestre, koja je monahinja.

– Meni je izuzetno drago što je moja rođena sestra koja je monahinja čitala scenario i videla film i rekla da je to za nju hrišćanska komedija. Ja bih rekao da je hrišćanska alegorija. – kazao je Dragojević.

Prema njegovim rečima bilo je zanimljivih reakcija na „Nebesa“ i na festivalima:
… – Mnogi su ovaj film proglasili bunjuelovskom kritikom institucija i crkve . Meni je to bilo interesantno pošto mi kao autoru veoma laska da film bude kao neka vrsta klatna ili Rošarhove mrlje na koju će svako da projektuje sopstvene stavove vezane za ovu važnu temu – smatra Dragojević. On je istakao da je imao i veliku odgovornost prema temi i da je vodio računa da ni u jednom trenutku ne postoji nijedan blasfemični ugao.

– Ovde nigde ne postoji nipodaštavanje institucije, hrišćanstva i vernika. To jeste velika odgovornost za svakog autora pogotovo kada govori o ovako važnoj temi i obraća se publici koja je raznorodna . Neka pitanja su meni kao autoru bila jako važna – kako se čudo doživljava danas, šta je zapravo božije čudo i da li je svako čudo od boga ili je kao što je Džon Kalvin, teoretičar hrišćanstva i reformator rekao da i đavo ima svoja čuda, ne samo bog. Takođe su mi veoma značajna pitanja greha, oprosta greha, žrtvovanja, kako doseći boga… – kazao je Dragojević.

On je skrenuo pažnju da mu je naročito bila važna metafora zlatnog teleta.
– To je idol u koji se veruje umesto u boga i on naravno predstavlja naš stav prema novcu, slavi , bogatstvu . To su ti lažni idoli, a naravno zlatno tele predstavlja idolopoklonstvo, pa to može biti i čovek neko koga preterano obožavamo i divimo mu se umesto da tu ljubav usmerimo ka Hristu i svom bližnjem – zaključio je Srđan Dragojević.

Novinarima su se juče obratili i producentkinja filma Biljana Prvanović, glumice Nataša Marković i Nela Mihailović, kao i glumci Bojan Navojec i Srđan Žika Todorović. Onlajn su se uključili Goran Navojec i Ksenija Marinković.

Film „Nebesa“ je nastao kao koprodukcija svih šest zemalja ex Yugoslavije: Srbije, Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, uz podršku ARTE televizije, nemačkog MDM fonda i Euroimage-a.