Srđan Dragojević: Svi mi koji dobijemo sredstva od FCS-a nedelju dana skačemo od radosti, pa nakon toga počnemo da se brinemo 1foto EPA-EFE/URS FLUEELER

Reditelju Srđanu Dragojeviću odlukom komisija Filmskog centra Srbije dodeljena su sredstva u tri kategorije: za domaći dugometražni igrani film „8. mart“ prema istoimenoj pripovetci Rumene Bužarovske (41.000.000 RSD); za dugometražni igrani film za decu i omladinu „Mliječni zubi“(31.600.000 RSD) prema istoimenom romanu Lane Bastašić, i za razvoj i unapređenje scenarija za film „Major i Helena“ prema istinitoj priči o životu transrodne osobe Helene Vuković, bivšeg majora vojske Srbije (380. 000 dinara)

Film „Škartovi“ s kojim godinama unazad konkuriše su tradicionalno odbijeni ali Dragojević kaže za Danas da od njih do smrti neće odustati i da je presrećan zbog dodeljenih sredstva za gorenavedene projekte.

Komentarišući odluke FCS – a glede projekata za koja su mu dodeljena sredstva, kao i za one koji su odbijeni, a o kojima se piše ovih dana u medijima Srđan Dragojević kaže:

– Video sam. Čini mi se da su se ipak zabrojali. U četiri kategorije sam konkurisao sa devet projekata. Ali ne može se baš reći da je odbijeno šest jer to ipak nije neka vest, u kontekstu toga da sam presrećan što su komisije procenile da su neki od projekata kvalitetni za realizaciju i zaslužuju podršku –

Dragojević skreće pažnju da su čitaoci često u zabludi kada autori dobiju sredstva od Filmskog centra Srbije imajući u vidu da je dug i težak put pred njima da bi nadomestili nedostajućih 70 odsto potrebnih sredstava da bi budući film bio realizovan dok u komšiluku sve to mnogo brže ide.

– Moram da istaknem ovde zaista najvažniju stvar, jer su čitaoci konstantno u zabludi.Kada dobijemo sredstva od Filmskog centra, ona retko prelaze 25-30% budžeta budućeg filma. Dakle, pred svima koji dobiju je mukotrpan, trnovit i neizvestan put da obezbede nedostajućih 70% potrebnog novca i svi mi konkurišemo na fondove u regionu, EU i na Euroimažu. Kao i ja sada, nedelju dana, svi mi koji dobijemo, skačemo od radosti pa nakon toga počnemo da se brinemo da li će nas izabrati na četiri, pet ili šest fondova, gde je konkurencija takođe velika i ozbiljna. Verujte mi, to može i da potraje i par godina. Žao mi je što nismo kao naše kolege u Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji koji na konkursu dobiju i 80-90% budžeta i mogu brzo da krenu u snimanje. Ovde autor mora da bude neverovatno istrajan i da veruje u ono što radi – objašnjava Dragojević, osvrnuvši se i na „Škartove“

– Što se tiče Škartova, naravno da ne odustajem, do smrti ću se boriti da ga uradim, meni je to važan film za koji se borim više od deceniju i po –

Kada je reč o tužbi koju su on, Goran Marković i Želimir Žilnik zajedno podneli zbog skandalozne odluke Upravnog odbora Filmskog centra Srbije da poništi rezultate konkursa za eminentne reditelje ne zna šta bi rekao, ali je „zanimljiv“ primer koji pominje u vezi sa dobijenim sredstvima od FCS- a za „Bilo jednom na istoku“, koji je, kako kaže Dragojević na kraju morao vrati.

– Ne znam šta bih vam rekao oko te tužbe sudu. Dve godine ništa, neki mi kažu da je ta sporost sudica poslovična dok se drugi, opet, čude. Nisu tu samo Škartovi, pre dve godine smo dobili za „Bilo jednom na istoku“ po motivima romana Bodljikavo prase, J. Barnesa 180 hiljada eura na konkursu, za budžet filma od 2 miliona eura i shvatili da na regionalnim fondovima više ne dopuštaju konkurisanje filmovima koji imaju makar 30% od svoje zemlje, zahvalili smo se i vratili novac Filmskom centru. Mislim da je to bila poštena i odgovorna odluka prema javnim sredstvima. Mislim da se to pokazalo i ovim uspehom na nedavnom konkursu. I ta dva projekta su bila pred komisijom ali oni su se odlučili za Osmi mart. I, ne čudim se. To je baš dobar i svež scenario po izvrsnoj pripovetci Rumene Bužarovske – zaključuje Srđan Dragojević.

Flim “8. Mart” je “satira društvenih prilika i okolnosti u Srbiji i svetu, te odlična analiza položaja žene „sa problemom“ u našem društvu”, navodi se u obrazloženju odluke FCS-a.

Glavna junakinja je Vesna, sredovečna profesorka Pedagogije slobodnog vremena koja je postala alkoholičar nakon razvoda.

“Muž sa kojim je provela 26 godina u braku je ostavio zbog najbolje porodične prijateljice. Posle njenog pripitog, ali upečatljivog govora na studentskim demonstracijama Vesnu pozivaju u ambasadu Sjedinjenih američkih država u okviru projekta Moćne žene. Napivši se, ona u ambasadi izaziva skandal, ali zadobija poverenje svog sina i svoju slobodu da bude ono što želi.

Ni prijatelji, ni kolektiv ne pokušavaju da pomognu Vesni da se nosi sa svojim demonima. Nju nema ko da čuje i ona postaje alkoholičarka željna ljubavi, pažnje i smisla u svom životu. S druge strane odnos američke ambasade prema Moćnim ženama u Srbiji podseća na savremene gladijatorske igre gde većina pozvanih žena pokušava da se domogne beneficija ne pokazujući nikakvu solidarnost ili saosećanje prema drugim učesnicama projekta.

Osmi mart je jedan raskošan scenario koji razbija tabu ženskog alkoholizma, otkriva licemerje našeg društva i raskrinkava nikada iščezli imperijalizam velikih sila.”, navodi se u obrazloženju odluke FCS-a

„Mliječni zubi“, dugometrađžni igrani film za decu i omladinu je arthaus omnibus adaptacija šest priča iz istoimene zbirke popularne regionalne spisateljice Lane Bastašić. Razliiti junaci od 6 do 14 godina, od kojih je svaki nosilac svoje priče, suočavaju se sa autoritetima i strahovima raznih vrsta, preispitujući ih najzad ih pobeđujući na sebi svojsven način. Nekada je to preispitivanje crkve i pokušaj da se pojmi spiritualno, nekada suočavanje sasmrću i prolaznošću, a nekada dugo odlagano sukobljavanje sa preterano ambicioznim roditeljima ili pak surovim nastavnicima“, navodi se u Odluci komisije FCS.

Scenario za film „Major i Helena“, rađen je po istinitoj priči o životu transrodne osobe Helene Vuković, bivšeg majora vojske Republike Srbije, koji je u četrdestoj godini, uprkos dugogodišnjem braku u kome ima četvoro dece, odlučio da se autuje i da nastavi da živi svoj život autentično. „Pored zaista neobičnih životnih okolnosti koje biografiju ove osobe čine jako specifičnom, od izuzetne važnosti su žanr i vizura iz kojih autor teksta progovara. I dok se sa stanovišta žanra može reći da je u pitanju kemp – dremedi, vizura ovog filma je mnogo urnebesnija. Ona pripada alter – egu protagonistkinje, a u pitanju je haljina mame majora Helene, koju Helena čuva čitav život – a koja je naratorka filma. Uz brojne uzbudljive događaje koje pratimo ovaj glas celoj priči daje dodatnu sveznajuću toplu, duhovitu dimenziju,“ navodi se između ostalog u obrazloženju Odluke FCS.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari