Film „Besa“ („Solemn Promise“ je naziv za englesko tržište) prikazan je na festivalu u Palm Springsu, gde je ostavio odličan utisak – naročito zbog glumačkog izvođenja Mikija Manojlovića i Ive Krajnc. U ocenama izveštača se ističe kako je ova ratna drama, smeštena u vreme Prvog svetskog rata, predivno odglumljena te da su Manojlović i Krajncova podarili fantastične i bogate role.

Iako se napominje da je priča možda rađena po istinitom događaju, ističe se da reditelj Srđan Karanović maestralno vodi priču na svoj način, sa vrlo malo dijaloga od strane Krajncove (koja je neke izveštače podsetila na mladu Nikol Kidman) i sa „tužnim očima Manojlovića“ kojima je stavljeno ljudsko lice na ovu intimnu i intrigantnu posledicu međunarodnog konflikta. Ove pohvalne ocene domaćeg kandidata za Oskara za filmove van engleskog govornog područja odlomak su kritike iz Hollywood Reportera. U susret skoroj odluci o najužem izboru filmova za jednu od najvećih filmskih nagrada po odluci Američke filmske akademije, zamolili smo Srđana Karanovića da prokomentariše kakve su šanse da se „Besa“ nađe u tom izboru.

– To je svakako lepa vest koja me je obradovala. Odlične kritike takvih profesionalnih novina kao što je Holivud riporter se ne dobijaju baš svaki dan, pogotovu za filmove iz našeg regiona. Međutim, ne treba zaboraviti da se na festivalu u Palm Springsu prikazuje preko 150 igranih filmova od kojih većina konkuriše za Oskara s neengleskog govornog područja. ‘Besa’ najverovatnije nije jedini film koji će dobiti ovakve pohvale, a pri tom dolazi iz jednog prilično zabačenog dela sveta za koji američka, čak i profesionalno filmska, javnost baš mnogo ne mari. Takođe mislim da naš film, i ljudi koji tamo brinu o njemu, ne poseduju dovoljnu količinu sredstava da ga promovišu onako i onoliko koliko bi bar bilo dovoljno da ga uopšte vide članovi Filmske Akademije koji bi trebalo da glasaju. Zbog toga mislim da je i ovaj uspeh više nego što sam očekivao i da bi svi s njim trebalo da budemo zadovoljni. Već smo dobili i više nego što smo uložili! Ubeđen sam da bi eventualni dalji uspeh bio ravan velikom čudu, a u čuda odavno ne verujem. Čak i danas kad je u ‘modernom optimizmu’ to vrlo poželjno.

Inače, u vezi sa „Besom“ kao domaćim kandidatom za Oskara, posle mnogo vremena postignut je konsenzus šire javnosti da je upravo ovaj film pravi izbor među filmovima nastalim prethodne godine koji ispunjavaju kriterijume za kandidaturu. Da podsetimo, slična vrsta filma – intimna, ljubavna priča između dvoje ljudi u zrelim godinama a takođe iz različitih etničkih sredina, film Darka Lungulova „Tamo i ovde“, bio je prvobitno prošlogodišnji domaći kandidat za Oskara. U međuvremenu je, međutim, uočeno da on ne ispunjava jedan od kriterijuma – da dijalog mora pretežno da bude na jeziku ili jezicima koji nisu engleski, pa ga je zamenio film „Sveti Georgije ubiva aždahu“ Srđana Dragojevića. Jedan od kriterijuma je i da „stvaralački talenti zemlje porekla moraju imati većinsko učešće u filmu“ kako stoji u pravilniku nagrade koji je prenela ovdašnja Akademija filmske umetnosti i nauke koja odlučuje o domaćim kandidatima za Oskara, što znači da nije od presudne važnosti to što je „Besa“ (kao i većina domaćih filmova poslednjih godina) nastala u koprodukciji više zemalja iz regiona.

Inače, Oskar za najbolji strani film ustanovljen je od 29. dodele Oskara 1954. godine, posle čega je ova nagrada redovno dodeljivana, u standardnoj proceduri, nakon nominacija i glasanja. Jugoslavija se već prvi put kada je učestvovala našla u najužem izboru među pet nominovanih. Bilo je to 1958. godine sa filmom „Cesta duga godinu dana“ Đuzepa de Santisa. Jugoslovenski filmovi još pet puta našli su se među pet nominovanih nominovanih: 1960. „Deveti krug“ Franca Štiglica, zatim 1966. i 1967. Aleksandar Petrović sa filmovima „Tri“ i „Skupljači perja“, 1969. Veljko Bulajić sa „Bitkom na Neretvi“ i 1985. Emir Kusturica sa „Ocem na službenom putu“. Od srpskih filmova od 1994. godine do danas, jedino je filmu „Klopka“ Srdana Golubovića pošlo za rukom da uđe u uži krug, među devet odabranih . Ko je ove godine u užem krugu za Oskara za najbolji strani film znaće se 20. januara.

Srpski kandidati za Oskara

* 1994. Vukovar, jedna priča, režija Boro Drašković

* 1995. Podzemlje, režija Emir Kusturica

* 1996. Lepa sela lepo gore, režija Srđan Dragojević

* 1997. Tri letnja dana, režija Mirjana Vukomanović

* 1998. Bure baruta, režija Goran Paskaljević

* 1999. Belo odelo, režija Lazar Ristovski

* 2000. Nebeska udica, režija Ljubiša Samardžić

* 2001. Rat uživo, režija Darko Bajić

* 2002. Lavirint, režija Miroslav Lekić

* 2003. Profesionalac, režija Dušan Kovačević

* 2004. Jesen stiže, dunjo moja, režija Ljubiša Samardžić