Srđan Šaper, Una Popović, Branislav Dimitrijević povodom odlaska Goranke Matić: Moćna transcedentna slikovnica naših života

Svako koga je Goranka ikada fotografisala birao bi da postavi baš taj svoj portret ili grupnu fotografiju (ne samo ovim povodom, nego inače) jer je njeno oko umelo možda bolje ili boljim od njih samih da ih vidi.

Slično je bilo i sa mestima i događajima koje je, kao nekom čarolijom, umela da u vidu koncentrata određenog vremenskog trenutka uhvati i sačuva u svojim fotografskim slikama.

Među nekim od antologijskih fotografija i vizuala su i oni vezani za Novi talas, kultne beogradske bendove, među kojima svakako značajno mesto imaju Idoli.

Srđan Šaper prisećajući se tog vremena kaže za Danas:

– Idoli i Goranka – pre svega Gorankin dom bio je mesto okupljanja ljudi koji su se bavili umetnošću, konceptualom, filmom, muzikom, ona je tada bila u braku sa Nebojšom Pajkićem, Vlada, Krle i ja smo tamo bili veoma često. Idoli i Gorankina umetnička priča počeli su u istom trenutku, u danima posle Titove smrti. Mi smo izdali svoj prvi singl u Vidicima i imali prvi nastup u SKC-u u maju 1980. a Goranka je svoj prvi, i odmah antologijski, rad napravila u tom istom mesecu, Titove fotografije posađene svuda po Jugoslaviji, kao neki magijski oproštaj – kaže Šaper.

On skreće pažnju da su Gorankine fotografije imale jednu od ključnih uloga kada je reč o samom bendu Idoli.

– Goranka je napravila mnogo naših fotografija, tako da Idoli bez nje ni tada a ni kasnije ne bi postojali u prostoru, a možda ni u vremenu, jer su te fotografije bile isto toliko važne kao i naša muzika ili reči pesama, na neki način su utvrdile naš identitet i definisale naš nastup. Naravno, tu je i omot za ‘Odbranu’ koji je imao ogroman značaj za tu ploču, ne samo što je podcrtao njenu, hajde da kažem, spiritualnu dimenziju nego što je bio i jednako razigran kao ta ploča, od motiva sa fresaka do drvenih bojica, ozbiljan i detinjast u istom trenutku, kao i ljudski život – konstatuje Šaper, dodajući da je Goranka i svojom prirodom plenila i činila da se ljudi oko nje osećaju dobro.

– Naša Goranka je imala jedinstven dar da sve ljude oko sebe učini delom jedne velike, svoje porodice. U toj porodici svi su bili jednako voljeni i jednako važni a ona je razumela svakog i brinula o svima. Na otvaranju njene velike izložbe u Muzeju savremene umetnosti svi koji su prisustvovali bili su članovi te velike i lepe porodice. I svi su se pronašli u njenom ukupnom umetničkom ostvarenju koje je bilo jedna moćna transcedentna slikovnica naših života – ističe Sršan Šaper.

Una Popović, istoričarka umetnosti i kustoskinja Gorankine retrospektive „Iskustvo u gužvi“ organizovane 2021. godine u Muzeju savremene umetnosti (MSUB) i ćerka istoričarke umetnosti Jasne Tijardović i umetnika Zorana Popovića, kaže za Danas da je Goranka za nju bila na neki način deo porodice.

– Goranku doživljavam kao deo šire porodice, ona je generacija mojih roditelja, kao njihova prijateljica iz vremena i avangardne ekipe okupljene oko SKC-a 70-tih, na neki način odrastala sam uz nju… i tako ona ima dvostruki značaj u mom srcu i životu. Uvek nas je vodio taj dvostruki odnos, intiman i profesionalni, neposrednost, iskrenost, duhovitost ali i ozbiljnost oko rada. Volela je da je zovem tetka, često me je fotografisala… Upravo je fotografija kasnije odredila naš zajedinčki put kao neka zanimljiva igra sudbine ili krug života, jer ništa u životu nije slučajno i nikoga niste sreli ili upoznali u životu slučajno… Veći razlog je tu – kaže Una.

Prema njenim rečima, prva Gorankina fotografija objavljena u novinama bila je ona na kojoj su Una i njena majka.

– Zanimljivo je da Gorankina prva objavljena fotografija u novinama jeste upravo fotografija na kojoj se nalazi moja majka Jasna Tijardović i ja kao mala… Goranka je došla da fotografiše Jasnu za Džuboks jer je Jasna pisala prikaze o umetnosti za te novine, ja sam se kao mala vrtela tu i ona je odlučila da je to odlična scena nas dve. Upravo će se kasnije desiti da ta mala devojčica sa fotografije napravi obimnu retrospektivnu Gorankinu izložbu 2021.u Muzeju savremene umetnosti – kaže Una, dodajući da je poslednjih nekoliko godina njihov odnos narastao jer su sarađivale i profesionalno. Obe istoričarke umetnosti, i to u relaciji umetnica – kustoskinja.

– Period od poslednjih šest godina značajan je u našim životima, gradili smo izložbu „Iskustvo u gužvi“, stalno su nas pozivali na gostovanja i prezentaciju izložbe u lokalu i regionu, opet smo prožimali likove, scene, muziku, umetnost, politiku ’80, ’90-tih godina. Opet me je ubacila u ono što sam intimno proživela, odrasla sam uz likovnjake aktivne ’70-tih, muziku novog talasa ’80-tih, odrasla sam i na protestima ’90-tih… i izložba ne bi bila takva da ju je radio neko drugi sa strane koji nema iskustvo odrastanja u tom vremenu, poznavanja tih ljudi i događaja tih godina, bilo bi napamet, bilo bi suviše informativno, ovako je i za mene i za nju bilo novo iskustvo, kako uplesti intimno ali ne otići u sentiment i nostalgiju već uvezati lično i društveno, subjektivno i objektivno, jer samo unutar takvih strategija gradi se indentitet pojedinca i mesta, one vas uče kako da prožimate sadašnjost, očekujete budućnost… i to sam naučila od Goranke: sagledaj nešto istovremeno lično i objektivno, neka se u tom objektivnom krije i tvoj nedvosmisleni stav – ističe Una Popović.

Istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević oprostio se na svom Fejsbuk profilu od Goranke Matić napisavši između ostalog da bi bila partizanka da je rođena pre rata.

„Da je Goranka Matić rođena pre rata, bila bi partizanka. Borkinja i fotografkinja koja bi iza sebe ostavila nezaboravna svedočenja iz NOB. Ona je bila gotovo prototip partizanke, oštra u druželjubivosti, brižljiva prema drugima više nego prema sebi, strastvena ljubiteljka duvana i istine, spremna da svima priđe na jednak način, pionirka jednakih, oko koje misli, prst na dugmetu okidača.”