„U njegovoj pojavi, lišenoj svake sujete, bilo je nečeg istinski zaštitničkog“: Srđan V. Tešin za Danas o Filipu Davidu

Svoje emotivno sećanje na njega počinje fotografijom sa Dana Mirka Kovača, snimljene 2015. godine.

– Nas sedmoro smo za stolom, pričamo o Kovačevom delu: Miljenko Jergović, Laslo Vegel, Katarina Luketić, Borka Pavićević, Aleš Debeljak i Filip David. Kao moderator, trudim se da moja pitanja budu jasna i razgovetna. I sad mogu da čujem Davidove tople i iskrene reči o tome kako je, strepeći za njihove živote, ispratio Mirka Kovača i njegovu suprugu Bobu u jedan autobus koji je išao iz Beograda preko Mađarske u Hrvatsku – seća se Tešin.

– Svedočio je David o tome kako je Kovača ispratio sa suzama koje su mu išle na oči, jer mu je u neizvesnost odlazio jedan od najprisnijih prijatelja. Svi koji su u Rovinju slušali ovu ispovest, mogli su da osete koliko je čvrsto prijateljstvo bilo između ove dvojice velikih pisaca.

Nažalost, kako ističe Tešin, na ovoj rovinjskoj fotografiji više nema ni Borke, ni Aleša, a eto nema ni Davida.

– Imao sam tu sreću da sa svima njima godinama drugujem u Rovinju. Mirko nas je okupljao, kao i Kiš i Pekić, iz tog čuvenog kvarteta, kome je svojim intelektualnim poštenjem i vanserijskim pripovedačkim talentom Filip David pripadao.

Filipa Davida upoznao sam početkom devedesetih. Bio je jedan od najglasnijih intelektualaca koji su stali u odbranu pesnika Miroslava Nuneta Popovića, kome je pretilo hapšenje zbog performansa u kojima se obračunavao s režimom Slobodana Miloševića. David i ja smo govorili na konferenciji za štampu organizovanu tim povodom.

Kasnije ga je David, seća se Srđan Tešin, objavljivao u Danasu u kom je uređivao dodatak posvećen literaturi, a neretko su se sretali i na različitim tribinama.

– Objavljivao sam njegove priče u časopisima koje sam uređivao i u antologijama koje sam priređivao. David je bio apartna pojava srpske književnosti. Bio je jedan od onih retkih pisaca koji su dosledno pratili nove glasove na književnoj sceni. Vrlo rado je čitao knjige pisaca najmlađih generacija, podržavao ih i promovisao. U njegovoj pojavi, lišenoj svake sujete, bilo je nečeg istinski zaštitničkog.

Tešin se seća još jednog dirljivog događaja koji takođe mnogo govori o tome kakav je čovek bio Filip David:

– U jednom od mejlova, rekao mi je kako se setio Borivoja Adaševića koji mu je, pre dvadesetak godina, poslao svoju prvu knjigu Ekvilibrista s posvetom uz jedno opširno pismo, ali David sa žaljenjem priznaje da je na to pismo zaboravio i da ga je pročitao tek posle Adaševićeve prerane smrti: „Greh na moju dušu! I danas se kajem što mu nisam odgovorio, jer je reč o očevidno darovitom momku koga sam tada možda i povredo svojom ignorancijom. Mnogo mi je žao zbog toga“.

Eto, tako je govorio i mislio Filip David, ističe Tešin, koji je podsticao i ohrabrivao pisce mnogih generacija u njihovoj darovitosti.

– I upravo tako želim da ga pamtim – prvenstveno kao jednog od najznačajnijih pisaca, kritičara i intelektualaca koji su stvarali na našem jeziku, ali pre toga kao čoveka kome je hrabar i oštar kritički govor o etičkoj dimenziji umetnosti bila životna misija. Na nama je da to Davidovo nasleđe pamtimo, štitimo i širimo.

Filip David (1940-2025) bio je jevrejsko-srpski književnik, esejista, dramturg, scenarista, dugogodišnji urednik Dramskog programa Televizije Beograd, redovni profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i član osnivač Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat u okviru kojeg je skoro dve decenije aktivno pomagao stvaranje Muzeja knjige i putovanja i Muzeja srpske književnosti.

David je sa majkom tokom Drugog svetskog rata skrivao podno Fruške gore, dok je većina braće, sestara i rođaka njegovog oca stradala u logoru na Sajmištu i u Jasenovcu. Talenat za pisanje je pokazao još kao osnovac i srednjoškolac, dobivši već tada dvadesetak nagrada.

Diplomirao je jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu i dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Njegove pripovetke i romani su, između ostalih, nagrađene Andrićevom nagradom, BIGZ-ovom i Prosvetinom nagradom za knjigu godine.

Za roman „Kuća sećanja i zaborava“  2014. godine nagrađen je NIN-ovom nagradom, a filmovi na kojima je radio kao dramaturg, koscenarista ili scenarista, najviše sa rediteljem Goranom Paskaljevićem, osvajali su nagrade u Kanu, Veneciji, San Sebastijanu, Valjadolidu  i mnogim drugim svetskim festivalima.

Filip David je jedan od osnivača Nezavisnih pisaca (1989) i Beogradskog kruga (1990) – udruženja značajnih, nezavisnih intelektualaca. Bio je i jedan od utemeljivača nezavisne književne asocijacije Forum pisaca, a u Muzeju srpske književnosti formirao je zbirku sa svojom pisaćom mašinom, ličnim predmetima i knjigama sa posvetama.

Spada u najznačajnije intelektualce i književnike poslednjih decenija. Dela su mu prevođena na švedski, francuski, poljski, mađarski, italijanski, albanski, esperanto, makedonski, slvoenački, hebrejski, a njegove pripovetke se nalaze u dvadesetak antologija.