Srozavanje Grada teatra

Ovaj incident samo je kulminacija činjenice da jedan od najprestižnijih festivala u regionu danas mora da „beži“ iz Starog grada i scene na Terasi između crkava zbog preglasne muzike iz okolnih kafića, i da više nema adekvatan prostor za izvođenje svojih programa.

– Došla sam u Budvu da igram predstavu, a igrali smo je na novom prostoru „Vještice“ u Bečićima, gde se „izmestio“ ovogodišnji festival, i bilo mi je jako teško – kaže Mirjana Karanović.

– Te prve večeri borila sam se sa sobom da zadržim kvalitet igre, ne samo ja, nego i svi ostali glumci, i vrlo sam se loše osećala, iako sam se zaista trudila da ne čujem buku koja je dopirala. Mislila sam da će možda biti još gore ako reagujem, ali kako buka komunalnog vozila nije prestajala, ipak sam morala da izađem sa scene i da zamolim te ljude da prestanu. Bilo je jedanaest sati noću, i pitala sam se zašto neko nešto radi baš u to vreme dok mi igramo predstavu, a jako mi je bilo žao i publike. Samo je ona razlog što sam se vratila na scenu i nastavila da igram, jer nisam mogla da razočaram sve te ljude koji su došli da nas gledaju – kaže jedna od naših najznačajnijih glumica, koja je na Gradu teatru upamćena po ulogama u kultnim festivalskim produkcijama i gostujućim predstavama.

– U ovih trideset godina Grad teatar se pokazao kao festival na kojem možete da vidite savremene, netradicionalne predstave, ozbiljne dramske komade, kao i neke mediteranske komedije i odlično ambijentalno, ulično pozorište. To je festival koji je prikazao toliko neverovatnih, sjajnih predstava, ne samo sa ovog prostora, nego i iz inostranstva. Ali, ono što je sada za mene najjači utisak jeste to što više nema svoju scenu, glumci više nemaju adekvatan prostor za igru, a dramski program se odvija uz veliku muku i umetnika i publike. Ne može jedan festival, pogotovu takvog rejtinga kao što je Grad teatar, da zavisi samo od entuzijazma ljudi koji ga vode i publike koja je željna njegovih programa. Moraju i predstavnici lokalne i državne vlasti da pokažu da im je zaista stalo do ovog festivala ili da otvoreno kažu da im kultura više nije potrebna. Jer ovo što se poslednjih godina dešava liči na srozavanje Grada teatra, što je vrlo tužno. Sada se ovde osećam kao studentkinja glume koja je došla na neki novi, tek osnovani festival, pa se on bori sa uslovima, smešten negde izvan grada, u neki mrak, bez ikakve oznake, kakav je prostor „Vještica“. Neka se opštinski čelnici izjasne da li je Budva još uvek Grad teatar, ili će se nazvati Grad zabave i ugostitelja. Ako još uvek jeste Grad teatar, onda neka se nađe neki iole pogodan prostor na kome niko nikome neće smetati – ni ugostitelji umetnicima, ni umetnici ugostiteljima. Ono što je za mene, međutim, najtužnije jeste da je i Grad teatar deo globalne slike koliko je danas na ovom našem prostoru značaj kulture marginalizovan – ističe Mirjana Karanović.

Zakonsko sankcionisanje

Zbog incidenta na predstavi „Aveti“ u direkciji Grada teatra održana je konferencija za novinare, na kojoj je direktor Blažo Radoman sa žaljenjem konstatovao da je bilo samo pitanje momenta kada će doći do prekida programa.
– Žao mi je što se to dogodilo na prostoru „Vještica“, gde je od početka festivala bez problema izvedeno sedam programa. Najveći problem imamo sa scenama u Starom gradu, i zato ćemo ponovo insistirati na tome da lokalna vlast u Opštini Budva, zajedno sa predstavnicima komunalne policije, počne zakonom da sankcioniše to što se događa.