Vratio se Darvin na velika vrata SKC-a, da proslavi rođendan: Slavko Timotijević, Mirjana Đuđević, Dragan Velikić povodom sinoćne „akcije“ studenata

Kome je promaklo, u sredu uveče akademci su došli na promociju knjige u Studentski kulturni centar, uredno je odslušali, ostali u zgradi i na plenumu odlučili da je blokiraju, a sve, šta, kako, zašto precizno su naveli u svom saopštenju.

“Studentski prostori studentima!” “Živeo slobodni SKC“, poručili su studenti u blokadama a s tim u vezi odmah je počelo da se veselje širi na sve strane.

Književnica Mirjana Đurđević, koja budno prati i bodri akademce, kazala je za Danas da je sve ovo oduševilo.

– Sa velikim uzbuđenjem i oduševljenjem sam pratila sinoćnju „akciju“, posebno jer od početka blokada gunđam sebi u bradu – A SKC? A SKC? Onda se „tešim“ da današnjim studentima verovatno SKC i ne znači ništa, pošto je već jako dugo, još od vremena kad su oni bili tek đaci prvaci, sve samo ne odista studentski pa ga i ne doživljavaju kao nešto svoje. Posebna zanimljivost, na koju nas je podsetio pisac Slobodan Bubnjević, i organizator tribina „Nauka kroz priče“, jednog od retkih programa u SKC koji su punili veliku salu, da je blokada izvršena upravo na Darvinov dan – rođen je 12. februara 1809. A pre osam godina, na taj isti dan, tribina posvećena Darvinu – bila je u SKC zabranjena!? E pa, vratio se Darvin na velika vrata SKC, da proslavi rođendan! – kaže Mirjana Đurđević za Danas.

Sa studentima je sinoć bio i Slavko Timotijević, istoričar umetnosti, nekadašnji direktor SKC-a. Pozvali su ga, kako kaže, akademici.

– Odazvao sam se pozivu studenata da kao bivši urednik pa i direktor SKC-a učestvujem u plenumu in situ, dakle na plenumu koji su studenti organizovali u SKC-u i ispričam nešto o istorijatu ove institucije. Zajedno sa mnom pozvani su i Miroslav Savić, muzički urednik od 1976. do 1999. a glavni urednik SKC-a u periodu 2000-2006. i muzički urednik Milorad Stojaković Dača, u istom periodu. Smatrao sam, iako je vreme izlaganja bilo ograničeno, da je neophodno studentima ukazati na vrednosti SKC-a i kulturne osobenosti koje su postepeno ukidane preuzimanjem SKC-a od strane SPS-a i ukidanjem slobode i nezavisnosti Univerziteta – kaže Slavko Timotijević za Danas dodajući da je fasciniran strategijom studenata.

– Lično sam fasciniran strategijom pristojnosti, dijaloga, nenasilnosti, mudrosti i mladalačke vedrine koju studenti zrače pa je i način kako su organizovali plenum u SKC-u a zatim i blokadu izuzetno kreativan. Naime, studenti su, u grupama, dolazili na promociju knjige koja se održavala u velikoj sali i popunili je do poslednjeg mesta na radost autora knjige koji nije očekivao tako veliko interesovanje. Studenti su pristojno otpratili program a zatim ostali. Nakon toga su organizovali plenum i blokadu. Genijalno, zar ne? – zaključuje Slavko Timotjević.

Pisac i dvostruki dobitnik Ninove nagrade Dragan Velikić povodom oslobođenja SKC-a kratko je izjavio za Danas da je to potpuno logično i očekivano. „Posle blokada ne redu su barikade. I, svakako, puna podrška studentima!“, poručio je Velikić.

Značaj, istorija i kulturne osobenosti SKC-a po Slavku Timotijeviću u osam tačaka

Gost studenta po pozivu istoričar umetnosti i bivši urednik SKC-a Slavko Timotijević govorio je sinoć studentima o vrednostima i kulturnim osobenostima ove institucije pod osam tačaka, kako je ispričao za Danas.

PRVO – SKC je nastao ispunjavanjem 17.tog zahteva studenata (da se studentima obezbedi nezavisna institucija za njihove kulturne potrebe) iz protesta 1968. godine i on je za publiku otvoren 1971. godine posle renoviranja i prilaogđavanja potrebama kulturnih programa.

DRUGO – Iako je vlast mislila da će studenti iskoristiti ustanovu samo za zabavu i provod njihova očekivanja su se izjalovila. Postrevolucionarna klima, ne samo u Beogradu već i svugde u svetu je bila toliko kreativna da je novootvorena institucija iskorišćena za oslobađanje nagomilane kreativne energije te je SKC, de facto, preuzeo ulogu kulturnog centra koji je tavorio kao troma, konzervativna i zaostala institucija.

TREĆE – Osnivanjem festivala Aprilski susreti SKC je postao, a to se kasnije u svetu i potvrdilo, originalna i po svemu jedinstvena međunarodna institucija kulture sa multimedijalnim, interaktivnim i apdejtovanim programima.

ČETVRTO – Ovakvi programi su iznedrili generacije izuzetnih umetnika, reditelja – generalno radnika u kulturi među kojima je pre svega slavna šestorka Era Milivojević, Gerkelj Gera Urkom, Marina Abramović, Neša Paripović, Raša Todosijević, Zoran Popović, ali i mnogI drugi čiji doprinos još nije mogao biti prepoznat zbog predominacije loše politike. Snagom autorskog rukopisa izdvojio se Mrđan Bajić no, pošto je istorija vođena u drugom smeru čitava plejada umetnika čeka da bude reotkrivena.

PETO – 1993, godine, promenom zakona Univezitet je porobljen a sloboda njegovih institucija je ukinuta činjenicom da se direktori partijski postavljaju a ne biraju slobodnom voljom zaposlenih. I tada je počeo proces ukidanja studentskih i omladinskih institucija – pre svega onih koje je i bilo najlakše ukinuti – studentska i omladinska glasila: “Student“, “Vidici“, “Index“, Omladinske novine…, zatim rubrike i emisija za mlade u medijima i na kraju promenjena je struktura zaposlenih a zatim i programska struktura.

ŠESTO – Devastacija SKC-a krunisana je 1999. godine otpustom svih urednika neposredno pre i tokom bombardovanja čime su oni oterani na ulicu i ostali bez prihoda.

SEDMO – 5. oktobra 2000. SKC je vraćen studentima i njihovim potrebama za kreativnim izražavanjem ali vraćena je i atmosfera dinamične, interaktivne i multimedijalne radionice. Duh SKC-a je ponovo počeo da daje rezultate pa su obnovljeni Aprilski susreti koji su prethono bili ukinuti. Ali, ono što je još važnije, vraćen je institut stručnog kolegijuma a razdvojene su funkcije direktora i glavnog urednika.

OSMO – Godine 2006, SKC-u je praktično ponovo promenjen profil a 2008. na mesto direktora ponovo dolazi Slavoljub Veselinović iz SPS-a koji je odmah ukinuo kolegijum i u potpunosti preuzeo vlast do najsitnijih detalja. Time on vlada SKC-om već 7+17, dakle 24 godine.