Šta će Užice dobiti proglašenjem za nacionalnu prestonicu kulture 2024. godine

Čelnici grada i članovi tima za pripremu tog projekta, navode da je predviđeno da se realizuje mnoštvo aktivnosti, kroz šest programskih celina i osam infrasturkturnih projekata.

Ceo projekat je vredan 490 miliona dinara, od čega je Ministartsvo kulture obezbedilo 294 miliona, a Užice će, iz gradskog budžeta, u naredne dve godine, učestvovati sa 196 miliona dinara.

Osim postojećih međunarodnih i regionalnih festivala i drugih manifestacija, promocije erskog duha i bogate kulturne baštine, kao i stvaralaca, predviđeni su i drugi programi, kao i savremeni pristupi u predstavljanju prošlosti, sadašnjosti i budućnosti grada.

Te celine su nazvane: „Pod svetlošću sveće“, „Lučonoše“, „Erine pla(e)menite baklje“, S(m)ijalice“, „Šarena svetla reflektora“ i „De luks (sajber) Era“.

Osim toga, najavljeno je osnivanje Muzeja keramike i Dečjeg kulturnog centra u Gradskom kulturnom centru, kao i rekonstrukcija velike sale u toj ustanovi.

Rekonstruisaće se kuća slikara Mihaila Milovanovića (1879-1941) u selu Ribaševina, a u Narodnoj biblioteci formiraće se Legat književnika i akademika Ljubomira Simovića.

Najavljena je izrada projektne dokumentacije za rekonstrukciju Trga partizana, uklanjanje fizičkih barijera i postavljanje opreme na prilazima ustanovama kulture, kako bi njihovi programi bili dostupni i osobama sa invaliditetom.

Duž Zelene pešačko-bisiklističke staze u kanjonu reke Đetinje do Staparske banje, u dužini od šest kilometara, gde se nalazi i arheološki park „StaPark“ koji prikazuje život u neolitu, postaviće se solarne informativne i multimedijalne table na kojima će se, na raznim jezicima, prikazivati istorija i sadašnjost grada.

Istakavši da je Užice prvi grad u Evropi i drugi u svetu u kome je 1900. godine izgrađena hidrocentrala po Teslinim principima naizmeničnih struja, gradonačelnica dr Jelena Raković Radivojević navodi da se „na toj činjenici zasniva programski koncept projekta“.

„Užice jeste grad kulture, bogatog kulturno-istorijskog nasleđa koje želimo da očuvamo i obnovimo, ali i da idemo u korak sa vremenom i da, primenom novih tehnologija, što bolje predstavimo grad“, poručila je gradonačelnica.

Ona je ocenila da će se realizacijom tog projekta „unaprediti sadržaji kulturnih ustanova, festivala i drugih manifestacija, po kojima je Užice prepoznato ne samo u Srbiji, nego u regionu, Evropi i širom sveta“.

Branislav Mitrović, predsednik Skupštine grada i koordinator tima za pripremu tog projekta, objasnio je da je u tom timu bilo angažovano 25 ljudi iz kulture, nauke, obrazovanja, medija, SPC, ustanova kulture, predstavnika vaninstitucionalne kulturne scene i drugi građani.

„Dobre rezultate ćemo postići ako ceo grad bude živeo za ovaj projaket i ako ga budemo afirmisali kroz energiju znanja i zajedništva“, poručio je Mitrović i naveo da će sve to „doneti značajne koristi gradu, ne samo u oblasti  kulture“.

„U istoriju Užica biće upisana 2024. godina, kao veoma značajna jer će uz ime grada biti epitet nacionalna prestonica kulture. Sve to će učiniti da grad bude mnogi vidljiviji, a novim generacijama biće to poruka o tome u kom smeru treba da se razvija grad“, kazao je Mitrović i istakao da će posle te godine „Užicu ostati veoma važni projekti i procesi u oblasti kulture“.

Dr Danijela Vasilijević, profesorka na Pedagoškoj akademiji u Užicu i članica projektnog tima, predstavljajući taj projekat, navela je da se njime promovišu kulturna nematerijalna i materijalna baština, ali i savremeno stvaralaštvo, kao i savremen pristup u predstavljanju kulturnog nasleđa grada.

„Razmišljali smo o tome po čemu je Užice drugačije od ostalih konkuretnih gradova i došli smo do zaključka da su to mit o Erama i stara hidrocentrala na reci Đetinji, koja simboliše svetlost, pa otuda slogan „Nije erski mračiti! Kulturu na viđelo“, objasnila je dr Vasilijević.

„Obećali smo da ćemo svetleti u godini kulture, pa čak i u slučaju energetske krize, jer imamo hidrocentralu koja će omogućiti da kulturu iznesemo na viđelo i u tim mračnim vremenima“, poručila je dr Vasiljević.

Na pitanje Danasa da li je licemeran odnos Grada prema staroj hidrocentrali, zastićenoj kao državno kulturno dobro, koja je iskorišćena kao jedan od temelja na kome se gradi ceo projekat, jer je ranije odobrio EPS-u, u čijem vlasništvu je taj objekat, da ga, tokom sporih radova, rekonstruiše i dogradi i time promeni izgled i njegovu okolinu, Branislav Mitrović je kazao da „u ovom trenutku, trivijalnim smatra to što je neko promenio izgled centrale“, ali da to, ipak, „za njega jeste skandalozno i da bi taj problem trebalo da reše institucije“.

Promenjen izgled, a ne značaj stare centrale

„Možda je promenjen izgled centrale, ali njen značaj i ideje ljudi koji su 1898. godine pokernuli takav poduhvat nije i nikada neće biti promenjen. Mi se ne vežemo za zgradu, već za ideju, a nadamo se da će, jednog dana, centrala ponovo biti pod ingerencijom Grada“, kazao je Mitrović na podsećanje Danasa na sporne radove na užičkoj centrali i njenom okruženju.

U konkurenciji bilo 12 gradova

Na konkursu Prestonica kulture Srbije 2024. godine, koje je objavilo Ministarstvo kulure, prijavlo se 12 gradova i opština, a Radna grupa tog Ministarstva je izabrala Užice.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Grupa građana iz Užica od suda zatražila da privremeno zatvori deponiju Duboko (VIDEO)

Policija privela dva učesnika blokade deponije Duboko u Užicu

Gde danas žive istina i pravda, kako ćemo znati šta je istinito i pravedno: U NP u Užicu večeras počinje 29. Jugoslovenski pozorišni festival „Bez prevoda“

SSP Užice: Grejanje u gradu uglavnom ne funkcioniše, najteža situacija u Omladinskoj ulici