Šta čitate u pobunjeno vreme, kakve su navike čitalačke publike u Srbiji? – Veliko istraživanje

Istražujući čitalačke navike domaće publike, njihovu zainteresovanost za angažovanu književnost, ali i kritiku kao žanr, došle su do zanimljivih zaključaka koji su ove nedelje objavljeni u istoimenoj publikaciji dostupnoj na ovom linku.

„Iako nije u pitanju akademsko, već aplikativno istraživanje, te ne može biti reči o reprezentativnosti uzorka, činjenica da je skoro pet stotina ispitanih popunilo upitnik daje nam zanimljive uvide u čitalačke navike, očekivanja od kritike i upoznatosti sa feminističkom i LGBITQ+ književnošću među zajednicom pobunjenih čitateljki i čitatelja, kao i širom čitalačkom publikom”, navode Pobunjene čitateljke.

Na pitanje „Da li čitate društveno angažovanu književnost?“ skoro tri četvrtine anketiranih odgovorilo je pozitivno.
Na pitanje kako bi feministička i LGBTIQ+ književnost dobila veću pažnju publike, najviše njih – skoro trećina – odgovorilo je da je potrebno više obrazovnog sadržaja o ovim temama u formalnom obrazovanju .

Rezultati ukazuju da je više od pola čitalačke publike pre svega zainteresovano za stranu književnost u prevodu, dok je svega 17 odsto njih više zainteresovano za BHSC književnost.

Ipak, na pitanje da preporuče feminističke i LGBTIQ+ autorke i autore, anketirani i anketirane preporučuju istaknute regionalne autorke poput Lejle Kalamujić, Lane Bastašić, Olje Savičević Ivančević, Dubravke Ugrešić, Rumene Bužarovske, Radmile Petrović, Marijane Čanak, Ivane Bodrožić, Jasne Žmak, Slavenke Drakulić, Maje Solar, Selme Asotić, Asje Bakić, Tanje Stupar Trifunović Dragane Mladenović i Mihaele Šumić, a na spisku je i autor Bojan Krivokapić.

Sva navedena imena su pomenuta bar nekoliko puta, dok su strane autorke dosta ređe navođene.
Neka od stranih imena su Ani Erno, Alis Ouzman, Olga Tokarčuk i Čimamanda Ngozi Adiči.

Zanimljivo je da je čak 83 odsto ispitanih odgovorilo pozitivno na pitanje da li čitaju književne kritike i prikaze, kao i da li slušaju podkaste ili vlogove o književnosti.

Iz te grupe skoro svi, odnosno 94 odsto odgovorilo je potvrdno na pitanje: „Da li ste nekada bili podstaknuti nekim kritičkim tekstom/ blogom/vlogom da pročitate knjigu koja je u kritici analizirana?”.

Međutim, kada se ovi podace ukrste sa brojnošću i raznovrsnošću uzorka, još je očigledniji jaz između najšire posmatranih čitalačkih potreba za kritikom s jedne i njenog lošeg položaja u medijima i književnom polju s druge strane.

O rezultatima istraživanja bilo je više reči na seriji razgovora „Čitanje. Kritika. Pobuna!” koji su tokom decembra održanu u Užicu, Beogradu i Novom Sadu. Tom prilikom razgovaralo se i o pobunama radnika i radnica u kulturi, studentskim i srednjoškolskim protestima…

Čitalačke navike jedna su i od tema novog serijala Pobunjenog podkasta čijih je svih šest epizoda ovog decembra dostupno za slušanje na YouTube kanalu i drugim platformama Pobunjenih čitateljki.

O temama kao što su mir i rat u književnosti, seksualnost ili ekologija sa Pobunjenim čitateljkama razgovarali su pisac i aktivista Udruženja Krokodil Vladimir Arsenijević, istraživačica i feministička aktivistkinja Vanja Petrović, književnica i aktivistkinja Marija Ratković, aktivista Vladimir Terzić, književni kritičar Saša Ćirić, apsolventkinja srpskog jezika i književnosti sa komparatistikom Mirela Gračanac, dramaturškinja i spisateljica Aleksandra Jovanović, radnica u kulturi Ivana Jovanović Arsić i profesorica srpskog jezika i književnosti Jovana Todorović.

Pomenuto istraživanje, razgovori i podkast deo su projekta Kritičarska pobuna koji realizuju Pobunjene čitateljke, a koji je podržan od strane projekta Kultura za demokratiju (CFD).

Kultura za demokratiju pruža podršku nezavisnoj kulturnoj sceni u Srbiji da, koristeći kulturu i umetnost, podstiče kritičko i kreativno razmišljanje o društvenim temama koje su od važnosti za lokalne zajednice.

Takođe, projekat Kultura za demokratiju podstiče saradnju aktera na nezavisnoj kulturnoj sceni, kreirajući na taj način prostor za promociju pluralističkih vrednosti i interkulturalnog dijaloga u Srbiji.

Prva faza projekta traje od oktobra 2021.godine do februara 2025. i podržava ga Vlada Švajcarske, a sprovodi Hartefakt fond.