Šta istoričarka umetnosti Aleksandra Davidov trenutno čita, sluša, gleda i zašto?: Prijaju mi mudrost, spisateljsko i ljudsko poštenje

Ovoga puta istoričarka umetnosti Aleksandra Davidov ispričala je za Danas da čita „Zarobljeni um“ Česlava Miloša, da uživa u duhovnoj i klasičnoj muzici, da joj se dopao horor „Get Out“, kao i da je ponovo i gledala „Šindlerovu listu“…

Ovo su odgovori Aleksandre Davidov:

ČITAM:Esej Česlava Miloša „Zarobljeni um“, skoro tri četvrtine stoleća od prvog objavljivanja. Iako je zamišljanje današnjeg sveta bilo za Miloša nedostižno iz perspektive Hladnog rata, njegove misli i zapažanja itekako su živi i aktuelni, budući da je totalitarizam — osnovna tema knjige — ponovo u osvajačkom pohodu na Evropu. Izvanredno mi prija njegova mudrost i spisateljsko/ljudsko poštenje.

SLUŠAM: Već dugo i često duhovnu muziku baroka, najćešće Vivaldija. Takođe i Šopenova nokturna. To je savršena muzika koja me uravnotežuje i opušta, a vezujem je i za trenutke kada mi je potrebna koncentracija. Na II programu radio Beograda nedavno sam slušala Mokranjčeve rukoveti, uz
muzikološku analizu, što mi je bilo pravo otkrovenje. I inače, mnogo volim emisije klasične muzike na tom programu.

GLEDAM :Gledala sam nedavno horor film „Get Out“ Džordana Pila (2017), o izmišljenim perverznim savremenim nastavljačima Kju Kluks klana, u kojem crnac pobeđuje zle belce i spasava se mentalnog i fizičkog zlostavljanja. Budući da je rasizam svuda oko nas, taj film mi je ostavio vrlo snažan utisak. Naravno, da nije sjajne umetničke obrade, utisak ne bi bio tako jak. Zanimljivo je da sam gledala i „Šindlerovu listu“, koja me je ponovo navela da se zapitam ono što se pitam već mesecima: kako je moguće da predstavnici naroda, najveće žrtve II svetskog rata, postanu spremni da se mire sa tako užasnim zločinima koje upravo čine „njihovi“, kao što je to deo Izraelaca, koji podržava politiku vladajućeg režima u Izraelu.