Neraspisivanje konkursa za savremeno stvaralaštvo od strane Skupštine grada Beograda, odlazak Raše Todosijevića, tragični ishod pada nastrešnice u Novom Sadu; sa vedrije strane i na opštu radost – studentski bunt … Upitali smo naše vizuelne umetnike šta je iz njihove oblasti i ličnog ugla obeležilo 2024. godinu.
Za Danas govore Milica Ružičić, Dea Džanković i Andrej Josifovski Pijanista. Evo njihovih odgovra.
Dr um. Milica Ružičić profesor strukovnih studija na BAPUSS akademiji i član Upravnog odbora ULUS-a sumira period iza nas, uviđajući šta smo pre svega tokom njega izgubili.
– Protekla godina, moram priznati, prošla je nešto napetije od prethodnih, rekla bih da ju je obeležilo nekoliko većih lomova na umetničkoj sceni. Prvi veliki gubitak za čitavu scenu je neraspisivanje konkursa za savremeno stvaralaštvo od strane Skupštine grada Beograda, to je većini kulturnih institucija duplo smanjilo sredstva za finansiranje na godišnjem nivou, što nije mali gubitak i svaka čast svima koji su uspeli da prežive godinu bez nekih većih dugovanja – ističe Ružičić.
Sledeće što nas je sve pogodilo, a šta umetnica izdvaja, jeste iseljavanje iz Jugošpeda. Naime, veliki broj umetnika i muzičara ostao je bez radnih prostora i većina njih se još nije snašla.
– U pitanju je prilično jak udar na čitavu umetničku produkciju, jer je gotovo nemoguće stvarati ako nemate adekvatan prostor za rad. Takođe su zatvorena i dva kluba za svirke manjih bendova u Beogradu, no neki novi su i otvoreni pa će se to nekako nadomestiti – ukazuje Ružičić, i naglašava da ipak treba razmisliti kakva je to kulturna politika koju naša država sprovodi nad svojim kreativnim sektorom.
Nastavljajući sagledavanje prethodne godine, umetnica podseća da su nas napustili i istaknuti umetnici Raša Todosijević i Balint Sombati.
– Ubrzo nakon dobijanja nagrade ULUS-a za životno delo u vrednosti 200 evra i poslednjeg medijskog performansa, umro je Raša Todosijević, jedan od začetnika ovog umetničkog medija iz čuvene šestorke u kojoj je svojevremeno bila i Marina Abramović. Nedavno je za njim otišao i Balint Sombati – kaže Ružičić.
Ipak, da ne bi sve bilo crno i tužno umetnica ističe da moramo nešto i pohvaliti.
– Ja bih pohvalila ovogodišnji Oktobarski salon koji je ovaj put bio otvoreniji za učešće domaćih umetnika. U ovoj godini otvorena je i nova galerija u Subotici u art hub prostoru Hardwired, to je upravo nešto što je za Beograd bio Jugošped, samo naravno daleko manji. Za odličan program u galeriji ove godine je bila zadužena Maja Rakočević Cvijanov. Lep je bio i provod na dva festivala krajem leta: Punk na salašu u Somboru i Ekoslavija u Subotici, prava letnja zabava u prirodi. Tako da mnogo nas željno čeka da krene taj brzi voz za Suboticu, što se nažalost ipak nije desilo u ovoj godini – kaže Milica Ružičić.
Dea Džanković, umetnica koja je vrištala na institucije, pravila rakiju od suza i nedavno objavila art knjigu „Ono što nisi bila dobro“ smatra da je nezahvalno donositi kvalitativne sudove o umetničkim dostignućima, posebno u godini koja je bila puna izložbi, projekata i art festivala. Godina 2024. u domenu vizuelnih umetnosti prema njenim rečima, obeležena je smrću Raše Todosijevića, jednog od najznačajnijih savremenih umetnika iz naše sredine.
– Rašin odlazak podsetio me je na neprocenjivu ulogu koju je imao u oblikovanju konceptualne umetnosti, a posebno mi je ostala u sećanju njegova poslednja izložba u galeriji X Vitamin ove godine, pod nazivom Big Fantasy. Izložba je obuhvatila crteže i akvarele koje je Todosijević stvarao tokom devedesetih godina – radove koji, iako manje poznati široj publici, pružaju izuzetno dubok uvid u njegov kritički odnos prema društvu, istoriji i političkim diskursima – kaže Dea Džanković i dodaje – Hvala Raši Todosijeviću.
Andrej Josifovski poznat pod pseudonimom Pijanista, arhitekta, street art umetnik, aktivista čuven i po svojim umetničkim instalacijama kaže da je ovu godinu svakako obeležio njen završetak potpisan pogibijom ljudi na koje se obrušila nadstrešnica prethodno rekonstruisane i svečano otvorene železničke stanice u Novom Sadu i studentski protesti koji su nakon toga usledili zbog institucionalnog izbegavanja prave istrage i privođenja odgovornih zakonu za to teško krivično delo.
– U zemlji gde institucije ne rade i gde jedan čovek odlučuje o svemu pa i o pitanju života i smrti građana i gde je vlast u dubokoj sprezi sa kriminalom, ne čudi što ni ovog puta nisu izostale uvrede, pretnje i fizičko razračunavanje sa onima koji su insistirali na tome da se krivci privedu pravdi – ističe Pijanista.
Prema njegovim rečima, desilo se ipak ono što gotovo niko nije očekivao, da su listom ustali studenti, zbog batinjanja koje su doživeli od strane predsednikove paravojske, dok su odavali poštu tragično poginulima, zbog nečije očigledne bezobzirnosti, korupcije, neznanja, nemara…
– Na kraju ove godine je prekipelo zbog odgovora u stilu: „pa šta“ i relativizacije krivičnih dela, jer je akademska mladost odlučno rešila da stvar uzme u svoje ruke i okončana ono što pre njih nisu mogli, iz samo njima znanim razlozima, da urade karijerni političari takozvane opozicije – kaže Pijanista i dodaje – Studentski bunt je na opštu radost, potpuno izbacio iz sedla vladajuće „jahače magle“ gurnuvši njihovog frontmena u krletku njegovih ustavnih ovlašćenja, ne obraćajući se više njemu, već samo stvarno nadležnim institucijama, kojima je on iz senke upravljao svojom čvrstom partijskom rukom, tako da njemu na kraju nije preostalo ništa drugo nego da pred kamerama okiti novogodišnju jelku.
– Godina se tako završava u jednom bivalentnom raspoloženju koje bi se najbolje moglo iskazati onim revolucionarnim stihom: „Vi padoste žrtvom i dadoste sve, za život bolji radi slobode.“ Neka je palima večna slava, a studentima i školarcima hvala za sve ono što do sada u ime nas ubogih pučana učinše da rasteraju mrak i najave dolazak slobode i srećnih dana u zakonito nastupajućoj Novoj Godini – kaže Andrej Josifovski Pijanista i zaključuje – Na kraju krajeva i prirodno je da na mladima svet ostaje, a naši su pri tome i školovani, tako da je optimizam koji obeležava kraj ove godine sasvim osnovan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.