Šta je sve žiri rekao o Danici Vukićević, dobitnici NIN-ove nagrade?

Za nju su glasala tri nova člana žirija: Milena Đorđijević, Žarka Svirčev i Goran Korunović, dok je Marija Nenezić glasala za roman „Koljka i Sašenjka“ (Arhipelag) Uglješe Šajtinca, a predsednik žirija Teofil Pančić za roman „Klub istinskih stvaralaca“ (Fabrika knjiga) Milana Tripkovića.

U finalu NIN-ove nagrade za roman godine bili su još romani „Papir sa vodenim znakom“ (Laguna) Gorana Petrovića, „Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo“ Mirjane Drljević (Booka) i „Klara, Klarisa“ (Bulevar Books) Marijane Čanak.

Članica žirija Marija Nenezić rekla je da roman Danice Vukićević ispituje probleme egzistencije – od privatne do društveno političke ravni, od materijalnosti svakodnevice do ključnih unutarnjih drama pojedinaca u savremenom svetu.

– Jezičkom suptilnošću i silovitošću Danica Vukićević transformiše fragmentarni način pisanja u celovitu i romanesknu sliku sveta – istakla je Nenezić.

Ona je ocenila da je raspored glasova pravedan i pošten i da na najbolji mogući način oslikava presek razvojnih tendencija u savremenom srpskom romanu.

– Sve više pesnika i pesnikinja se oprobavaju u pisanju romana. To je možda na prvi pogled neobično, ali samo retki, u ovom slučaju Danica Vukićević, uspevaju zapravo da iskorače iz usko lirske perspektive i da donesu širu romanesknu sliku sveta – zaključila je Marija Nenezić.

Žudnja iz autsajderske perspektive

Ono što je inovativno u toj celovitoj viziji sveta, prema rečima Žarke Svirčev, jeste to što nam je autorka nudi preko fragmenta pokazujući upravo njihovu transformativnu moć.

– Jer ono što smo možda do sada navikli u književnosti je da fragment radi, dakle da razbija, a autorka uspeva da pokaže da ne samo jezičkom nego i misaonom sugestivnošću fragment može da bude kohezivna snaga teksta. Fragmenti, u stvari, svedoče o žudnji za celinom, žudnji za totalitetom… Ta žudnja nam je ispripovedana iz autsajderske perspektive. Imamo jedan vrlo autentičan ženski glas, veseo, anksiozan, ranjiv, razigran, ironičan glas koji je takođe kohezivna snaga i iz snage tog glasa proističe, izlučuje se neponovljiv i, rekla bih, retko viđen u savremenoj književnosti, etos ovog teksta – konstatovala je Svirčev.

Prema rečima Milene Đorđijević, „Unutrašnje more“ govori da je teorija kapitulirala pred romanom, da je roman kao što je Mihail Bahtin o romanu svojevremeno govorio anarhičan, da je nedisciplinovan – podsetila je ona dodajući da je osnovno pitanje kako „Unutrašnje more“ kroz negaciju romana kao književne forme istovremeno postaje roman i to u najsnažnijem i u najispravnijem smislu te reči.

– U jednom segmentu u priči Danice Vukićević, u ovom romanu kaže se duša je jedna velika tema, kaže se da ona, odnosno junakinja ne daje dušu u zamenu za kikiriki. „Unutrašnje more“ ne prodaje svoju dušu za kikiriki – istakla je između ostalog Milena Đurđijević.

Knjiga o moći u savremenom svetu

Goran Korunović ocenio je da je „Unutrašnje more“ roman rizika, radikalnog pisanja.

– To je između ostalog i roman o jednom specifičnom načinu pisanja, koji nije ziheraški. To je između ostalog i knjiga o moći u savremenom svetu, o odnosu podređenih i nadređenih, o onima koji nose taj teret i onima koji vuku konce moći. Fenomen moći je takođe predstavljen u svim ravnima našeg iskustva i ta suptilnost jezika koji je Danica pokazivala i u svom pesničkom govoru, kao rezultat daje jednu izuzetnu inventivnu knjigu – smatra Korunović.

Pisac nije bitan, važan je tekst

Laureatkinja Danica Vukićević je istakla da izbor njenog romana ima veliku simboličku težinu jer je, zaista, pisan veoma rizično.

– Ta forma koju sam izabrala, svi pominju stalno fragmente, svi oni su povezani i imaju duboko jedinstvo. Ja trideset godina pišem i objavljujem i svi me znaju kao pesnikinju, a kada si pesnikinja, uvek je „pa, može, pa neka…“ i sada će biti velika frka jer kada napišeš roman odmah te ljudi ozbiljno shvataju i to je dobro ali, između ostalog, osim što pišem poeziju, ja pišem i priče, ja povremeno objavljujem i prozu tako da mi to nije strano – rekla je Vukićević dodajući da nije odjednom sela i zamislila da će napisati nešto važno.

– Prišla sam tekstu koji je izlazio iz mene sa slobodom, i, naglašavam, sa ogromnom radošću. To je meni jako važno, da imam čist odnos sa tekstom, sa svim elementima književnog života, koliko god je to moguće i, što bi se reklo, da spasim dušu i da se pozitivno osećam. Ova knjiga, kako je rekao jedan moj prijatelj, predstavlja hologram moje ličnosti, što nije bitno. Pisac nije bitan, važan je tekst. Ova knjiga ima svoj samostalni život i ja joj želim puno sreće. Želim da se zahvalim žiriju, ljudima koji su verovali u mene. Nema ih baš previše, ali oni su veoma posebni – istakla je Danica Vukićević.

NIN-ova nagrada dodeljena je 69. put, a na jučerašnjoj konferenciji za novinare između ostalog je rečeno da Mariji Nenezić i Teofilu Pančiću ove godine ističe mandat u žiriju.

Pokrovitelji NIN-ove nagrade su AIK banka, dve domaće i jedna stana kompanija, koje žele da ostanu anonimne.

Iza kulisa književnih priznanja

Za roman Uglješe Šajtinca „Koljka i Sašenjka“ Marija Nenezić je rekla da odražava tendenciju koja sada već postaje globalni fenomen, a to je autofikcionalni pristup književnosti.

– Retki su talenti kao što je Šajtinac da svoje lično i individualno ja može da transponuje u književno, literarno, umetničko ja. „Koljka i Sašenjka“ su kratak roman, stilski besprekorno izvedena priča o čoveku savremenosti koji je zatvoren u neki svoj svet između prošlosti i mogućnosti. To je pre svega emotivna priča o životu i smrti, o ljudima koji su prisutni u našim životima i još više o ljudima koji nisu u našim životima, kojih se glavni junak seća – ispričala je Marija Nenezić.

Za „Klub istinskih stvaralaca“ Milana Tripkovića ona je istakla da je majstorski izvedena priča događajnosti u našem aktuelnom književnom životu.

– On je za to upotrebio parodiju i satiru. Zapravo da ispriča nešto što se dešava iza kulisa književnih priznanja i nagrada i književnosti uopšte – zaključila je Marija Nenezić.