Kada se okončala bitka za Leridu, Manuel Mena je dobio odsustvo od nekoliko dana ili nedelja u Ibaernandu; sasvim je sigurno da se početkom juna 1938. ponovo borio u redovima Prvog marokanskog korpusa strelaca iz Ifnija, ovoga puta na očajanje hiljada republikanskih vojnika koji su tri meseca odolevali frankističkim napadima u zabiti na vrhu aragonskih Pirineja, nadomak francuske granice.
Bio je to takozvani džep u Bijelsi. Zbog frankističke ofanzive u martu na Aragon i Kataloniju, koja se okončala početkom aprila u Leridi, republikanska 43. divizija ostala je izolovana na severu pokrajine Ueska.
Reč je o nesalomivoj jedinici, sastavljenoj pretežno od komunista, pod zapovedništvom majora Antonija Beltrana, alijas El Eskinasaua, Aragonca koji je u prste poznavao tu oblast i koji je imao sumanutu ideju da se ušanči u dubokim udolinama i nepristupačnim visovima okruga Bijelse sve dok mu pomoć iz Francuske ne omogući da krene u odlučan kontranapad.
Ali pomoć iz Francuske nije stizala, pa se tokom marta 43. divizija malo-pomalo povlačila prema istoku Ueske, pod pritiskom frankističke 3. divizije iz Navare, sve dok se 12. aprila obruč oko nje nije potpuno zatvorio.
Ovo objašnjava zašto su u roku od šest dana neustrašive borce posetili šef vlade, Huan Negrin, i načelnik generalštaba republikanske vojske, general Roho, s ciljem da im dignu moral, da im daju uputstva i da se fotografišu s njima za štampu; takođe objašnjava zašto je u roku od mesec dana, posle dva meseca tokom kojih su bili podvrgnuti svakodnevnoj artiljerijskoj vatri i povremenim napadima pobunjeničke pešadije, Franko odlučio da završi s njima, mada su mu trebale još cele tri nedelje da tamo prebaci elitne snage bez kojih to ne bi mogao da izvede.
Među njima je bio i Prvi marokanski korpus Strelaca iz Ifnija, jedinica Manuela Mene.
Bitka je započela u zoru.
U početku, pri rahitičnoj svetlosti zore, peli su se širokom utabanom stazom koja je presecala blagu padinu obraslu hrastovima, ali posle dva sata ili dva i po sata uspinjanja, kad je sunce već bilo prilično visoko, ona se pretvorila u kozju stazu, hrastovi u borove, a blaga padina u gotovo vertikalnu urvinu i potom u kamenitu, snegom pokrivenu čistinu.
Kad su tu stigli, dočekali su ih meci iz prvih mitraljeskih gnezda i tada je bitka započela.
Ona se odužila na nekoliko sati bez prekida, tokom kojih su nekoliko puta bili na korak od republikanskih rovova i nekoliko puta su bili odbačeni na početne položaje pa su tražili da se ponovo uključe artiljerija i avijacija kako bi neutralisali neprijateljsku odbranu.
Na kraju, u ranim popodnevnim satima, republikanci više nisu mogli da izdrže to mučenje i frankisti su zauzeli njihove upravo napuštene položaje, zarobivši svega nekoliko ljudi.
Budući da su preživela neka usmena i pismena svedočanstva o kraju toga pokolja, nije potrebno pribeći mašti pisca kako bismo zamislili šta je video Manuel Mena: u nekim svedočanstvima se naziru poslednji stubovi dima koji se raspršuju na kristalno bistrom nebu iznad vrha Saun i oružje i zalihe municije ostavljeni zbog panike, između presečenih koturova bodljikave žice; na drugoj slici se prepoznaju tela golobradih mladića položena po prljavom i isprevrtanom snegu; na sledećoj se pomalja ledeno junsko sunce na beskrajnom nebu bez oblaka.
Iz svih njih izbija ista izvesnost, a to je da je, kako za napadače tako i za branioce, republikanski poraz na toj početnoj tački frankističkog napada najavljivao ubrzani kraj postojanja džepa u Bijelsi.
Prevod sa španskog: Biljana Isailović
Autor je jedan od najznačajnijih savremenih španskih i evropskih pisaca. Njegov roman „Kralj senki“ objavljen je nedavno na srpskom jeziku u izdanju Arhipelaga.
(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.