Šta kažu posetioci izložbe „Čistač“ i kakve su poruke ostavljali?

Ne kažem da je ceo njen koncept glup ili besmislen, samo mislim da je možda sebe previše mučila kroz sva ta svoja dela, da je mnogo propatila, a da nije morala.

Ali očigledno je to njen put – kaže Andrea, studentkinja konzervacije i restauracije slika, ispred Muzeja savremene umetnosti u kome je retrospektivu „Čistač“ Marine Abramović dosad posetilo 53.000 ljudi.

Vaša reporterka nije ni zakoračila u Muzej a ispred njega je susrela još nekoliko posetilaca raspoloženih da podele svoje utiske

– Vrlo je interesantna izložba i zaokružuje sve što je Marina radila, makar na osnovu svega što je o njoj pisano – kaže Pavle, student fotografije, koji je obišao postavku u društvu prijateljice Mine, modne dizajnerke. NJoj nedostaje kontekst da bi sve bolje razumela.

– Mislim da je potrebno neko objašnjenje da bi se svi ti radovi razumeli na pravi način. Kada postoji priča, onda je sve jasnije, jače su emocije, sve – zaključuje Mina.

– Mi smo došli iz LJubljane a s nama u grupi je od prijateljice brat koji je došao iz Perta iz Australije sa svojom ćerkom. Baš smo danas uzeli dan za izložbu o kojoj smo mnogo čuli. Evo već tri sata smo na izložbi i oduševljeni smo – kaže Nada, generacijski bliska čuvenoj umetnici.

– Sviđa mi se izložba. Malo je možda skandinavski čista. Mogla je biti malo luđa što se mene tiče, ali je sve u svemu perfektna – kaže Nevena Bajalica iz Amsterdama. Ona skreće pažnju da je važno što je Marina „došla kući“ i da je uspela u karijeri. – Marina se sada institucionalizovala i to mi se sviđa. Krenula je iz andergraunda a sada ima i svoj Institut, videla sam gore i da ova omladina radi njene performanse i to mi se dopada. Institucionalizovala je i performans i sebe kao osobu, što je okej – zaključuje Nevena Bajalica.

Grupa mladih ljudi koji su obišli izložbu kao gosti Kancelarije za Kosovo i Metohiju grada Beograda pozitivno je ocenila izložbu, a jedan od mladića, Aleksandar, kazao je da mu se uglavnom sve dopada ali da su neki radovi u njemu izazvali gađenje.

– Izložba je uzbudljiva za nekog ko prvi put prisustvuje ovakvim stvarima. Osetio sam nešto između strasti, lepote i gađenja. Gađenje sam osetio kad sam video snimak performansa čišćenja kostiju, a neko malo gađenje sa strahom sam osetio pri prolasku između dvoje golih umetnika. Tu sam osetio možda i neku homofobiju zato što je tu go muškarac – konstatuje Aleksandar.

Osim ovih ad hok prikupljenih reakcija koje su gotovo sve pozitivne, ogroman broj njih zabeležen je na papirima onih posetilaca koji su učestvovali u radu „Brojanje pirinča“. Većina njih koja se upustila u ovaj pipav posao brojanja, ali i odvajanja belih zrnaca riže od tamnih zrna sočiva upisivalo je svoj rezultat, među kojima su impresivni bili oni od nekoliko hiljada.

Posetioci su neretko ostavljali i crteže među kojima ima najviše slika lica, šaka opcrtanih linijom druge ruke, penisa ali i nekih prilično veštih kroki portreta. Kada je reč o porukama, mahom su to izlivi divljenja prema umetnici i njenom radu, mada se nađe i neka drugačija – „Ako je ovo umetnost, ja sam malograđanka“ i dopisano „Jesi“, stoje dve ocene u dijaloškoj kombinaciji na istom listu hartije.

Jedan manji broj posetilaca brojeći pirinač nikako nije mogao ovu radnju da doživi na onom meditativnim nivou koji ona pretpostavlja, to jest, kao vežbu strpljenja, koncentracije, istrajnosti…

Njihov um je pirinač uporno doživljavao kao hranu što ih je navelo na pisanje recepata ili bi moralno sudili o tome što se koristi u umetničke svrhe – „Marina, vi ste genijalni, ekstra ste. Od ove silne riže se mogla nahraniti cela kineska oblast Shan Li.“ Ili „Finish your rice. There’s starving kids in Africa.“ (Mani se tvog pirinča. Ima gladne dece u Africi.)

Među potpisnicima poruka je i penzioner Milorad, koji je napisao da mu se izložba mnogo dopada i da bi voleo da upozna umetnicu i s njom razgovara.

– „Zovem se Milorad i imam 72 godine. Penzioner sam sa penzijom od 42.203 dinara i živim loše. Bog vas poživeo za ovako veliku izložbu… Imam veliki želju da razgovaram sa Marinom, da joj se zahvalim za ovakav doživljaj koji za 72 godine nisam osetio. Hvala vam, velika umetnice. Bog vas poživeo. Doći ću ponovo da bih vas video. Doviđenja“, napisao je Milorad.

Među porukama ima i onih čiji su potpisnici, kako u njima stoji, prijatelji s čuvenom umetnicom. „Pa, šta da ti kažem, draga moja, posle obilaska izložbe, kao i pre, mislim da si ti sama svoje remek-delo.

Ne samo u estetskom smislu (jer malo je žena naših godina da izgledaju desetak godina mlađe kao nas dve), nego uopšte u umetničko-životnom-prostornom i vremenskom smislu“, napisala je između ostalog Marijana, koja je u podužem tekstu navela da je izložbu „Čistač“ videla i u Firenci.

Iz nekih navoda da se zaključiti da se društvo koje je krenulo u zajednički obilazak izložbe razdvojilo kod „pirinča“ – „Leci, mi idemo. Ispred Muzeja smo“, piše na jednoj takvoj. Tu su i kratke opaske tipa: „Ana, sad sam jako dobro“, „dekadencija 4 ever“, „Bojim se“, „Ajme, tebi nije dobro“, „Milion i po evra za šta?“, „Pirinač, pa šta!“ ili onih posetilaca koji su, uslovno rečeno, zabrinuti što im radovi čuvene umetnice deluju besmisleno.

„Možete da me nazovete primitivnom, ali ovo nije normalno. Ne znam koliko glup treba da budeš da svoj jedini život trošiš na bespotrebno šamaranje supruga ili buljenje u random ljude. Veoma čudno iskustvo“, stoji na jednoj od poruka, a neko je dopisao komentar – „Upravo tako“.

Vaša reporterka obišla je izložbu „Čistač“ krajem 2019. godine radnim danom. U tom trenutku u Muzeju je bilo oko stotinak ljudi među kojima su bili i posetioci iz regiona i inostranstva. Dnevno izložbu, kako kažu u Muzeju, obiđe 500 do 700 ljudi. Izložba traje do 20. januara i očekuje se da će je dotad videti 70.000 posetilaca.