Šta publika neće videti u stalnoj postavci Narodnog muzeja

Reč je o eksponatima od praistorije do ranog srednjeg veka, koji su u nekoliko navrata bili predmet političkih pregovora između Beograda i Prištine i čije vraćanje na Kosovo i Metohiju zahtevaju predstavnici samoproglašene kosovske države.

– Stalna postavka Narodnog muzeja predstavlja izbor eksponata iz bogatog fonda naše muzejske kuće. Predmeti iz zbirke Muzeja u Prištini nisu deo deo našeg fonda i zato nisu uvršteni u našu stalnu postavku. Za sve što se izlaže mora da se zna status, a status te zbirke je neizvesan – nije rešen. Nama je data samo na čuvanje, kao što se jedan njen deo nalazi u Etnografskom muzeju. Odluka o njenom statusu biće doneta na administrativnom nivou, a Narodni muzej je sada čuva i stara se o njenoj zaštiti – kaže za Danas Lidija Ham iz Narodnog muzeja.

Ova zbirka „bez statusa“ u Beograd je stigla 1999. kao izložba „Arheološko blago Kosova i Metohije – od neolita do ranog srednje veka“ u Galeriji SANU, gde je sklonjena zbog NATO bombardovanja SRJ. Posle uvođenja protektorata UN na KiM, pod kojim je Muzej iz Prištine proteran iz svog sedišta, ostala je u depoima beogradskog Narodnog muzeja gde je, prema mišljenju mnogih arheologa, trebalo da bude još kad je pronađena.

Etnografski deo zbirke Muzeja iz Prištine prethodnih 19 godina gostovao je u Finskoj, Ruskoj Federaciji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Arheološki materijal nije iznošen u inostranstvo i korišćen je za dve izložbe Narodnog muzeja u Beogradu – reč je o eksponatima iz metalnog doba. Kao prvi predsednik Koordinacionog centra za KiM Nebojša Čović je 30. maja 2002. jedan od eksponata – figurinu sa lokaliteta Predionica u Prištini poznatu kao „Sedeće božanstvo“ – dobro očuvan primerak neolitske sitne plastike vinčanske kulture, nastao četiri milenijuma pre Hrista, koji su stručnjaci beogradskog Narodnog muzej pronašli 1956, predao tadašnjem šefu Unmika Mihaelu Štajneru, kao „gest dobre volje prema kosovskim Albancima pred početak pregovora o statusu KiM“. To je bio povod da časopis „Arheologija“ u ime struke postavi pitanje po kom zakonskom osnovu je ova figurina u Narodnom muzeju u Beogradu, u prisustvu tadašnjeg pomoćnika ministra za kulturu Jovana Despotovića, predata i na osnovu kog propisa je Štanjer potpisao revers za preuzeti muzejski predmet.

Figurina je u Prištini dočekana sa slavljem, uz direktan televizijski prenos, dobila je posebnu vitrina u holu Muzeja Kosova u Prištini. Postala je simbol kulturnog identiteta kosovskih Albanaca i nazvana „Ilirskom kraljicom“.

Bez obzira na neizvesnu sudbinu, Muzej iz Prištine, ranije Muzej Kosova i Metohije, ima status institucije kulture od nacionalnog značaja.