Štancovane ideje, i po koja prava

Pod uslovom da nisu tokom godine pravili spisak onih koje će kupiti pa tačno znaju gde će da se izdvoje, šta je to što ih osim korica knjige privuče da zastanu?

Izdavači se svake godine dovijaju da smisle nešto novo čime će iznenaditi čitaoce, a svesni su i da će pored knjiga koje objavljuju i izlažu, pogled onih koji špartaju Sajmom morati da privuče i izgled celoga štanda. Kvadratura tu nije presudna, veći štand nikako ne mora da predstavlja i lep izlagački prostor, kao što mali štand ne znači da ne može biti sređen sa ukusom i pažnjom izdavača koji na njemu izlaže. A pitanje dizajna štandova uopšte nije sekundarno u celoj ovoj sajamskoj gunguli i čitalaca i izdavača; naprotiv, na svakom Sajmu se tačno može prepoznati ko je tome posvetio pažnju, od slogana do uređenja sredine u kojoj će predstaviti svoju delatnost.

Uobičajeno i najčešće, a uglavnom i najvidljivije njeno izlaganje jeste preko velikih plakata na kojima su reprodukovane naslovne strane knjiga; one odmah privuku pogled, ali koliko će se on zadržati i koliko će uticati na to da kupac zatraži knjigu da je pogleda zavisi od drugog faktora – dizajna same knjige. Neki izdavači se zaista mnogo trude da knjige koje objavljuju “upakuju” umetnički – jedna od izdavačkih kuća koja je u tome daleko otišla je beogradska “Geopoetika” koja je izgled svojih knjiga već godinama prepustila umetničkom ateljeu po čijim se likovnim rešenjima one i prepoznaju.

U ovoj godini veliki korak je učinio “Albatros plus” iz Beograda koji je svoju ključnu ediciju “Albatros” oslobodio “težine” i stvorio primer minimalističkog umetničkog modela koji apsolutno korespondira sa sadržajem knjige. Minimalistički pristup svojim edicijama u poslednje vreme koristi i “Agora”, a tu su već prepoznatljive izdavačke kuće kao što su “Arhipelag”,”Clio”, “Fedon”, “Gradac”, “Dosije”, “Logos”… Dizajnerska rešenja knjiga izdavača reflektuju se i na njihove štandove te su ogromni posteri na kojima se reklamiraju knjige i u toj, “sporednoj” ali ne manje važnoj funkciji.

Na ovom Sajmu ima nekoliko upadljivo dobrih i inventivnih rešenja štandova. Izdvajamo “Geopoetiku” koja je posvetila zaista izuzetnu pažnju vizuelnom identitetu svog štanda – njegovi su autori arhitekta Danka Vujović i umetnik Viktor Kiš, pomoć fotografa Nebojše Babića. Kako ovaj izdavač obeležava 25 godina postojanja, u vitrinama je upriličena i izložba knjiga koja svedoči o prvim koracima kojima je pre četvrt veka krenuo u “književnu avanturu”…

Nije retkost da izdavači na štandu istaknu i svoj sajamski moto: to dosledno, svake godine, duhovito i višeznačno čini beogradski ”Clio” koji je ovog puta smislio slogan “Mi lažemo najljepše”. Zoran Hamović, direktor i glavni i odgovorni urednik ove kuće, kaže da svako ima pravo i mogućnost da ga čita na svoj način. „Pisci će verovatno biti uvereni da je književnost ta najplemenitija laž, ona koja nam život čini podnošljivijim. I oni su sasvim u pravu. Ali isto tako, ako se podsetimo da živimo u vremenu najvećih mogućih laži koje nas stavljaju u atmosferu opšte nesigurnosti, bez oslonca na istinu, onda je valjda jedini izlaz da se rugamo lažima tako što ćemo istinu proglasiti najboljom laži. Jer, jedino sredstvo kojim se možemo boriti protiv laži i pobediti jeste – lepota. A kad smo kod lepote, mnogi su pitali zašto “lj” u “najljepše”. A onda sam ja njih pitao – Zašto ne pitamo zašto lažemo, a ne zašto je “LJ” umesto “L”“?

Neki su izdavači, umesto sloganom, svoj štand okitili mislima, pa tako kod “Feniks libris” čitamo i ovo: “Šuplju glavu i vetar nosi”, “Ko kazuje mnogo a nema ni grlo ni jezik”, “Tiha voda breg roni”… u nadi da još ima vremena da se čovek opameti. “Pčelicu” su okružili junaci iz bajki, od Snežane do tri praseta, pa čak i malo lutkarsko pozorište, na štandu “Odiseje” Nikola Tesla se slikao sa čitaocima…

Ipak najveći broj izlagača na svojim štandovima je istakao najvažniju informaciju – onu o popustima. Tako se “Akcija” od 10 do 25 odsto, negde i više, iz megamarketa preselila i naružila Sajam knjiga, stavljajući u prvi plan da je i knjiga tržišna roba. A šta o tome misli drug Josif Visarionovič Staljin? Zasad, samo svojim mrkim pogledom strelja okolinu – njegova bista šepuri se na povećem delu pulta na štandu “Informatike” povodom knjige o Generalisimusu. Ima li razloga da se čitalac štrecne?