Stefan Arsenijević: Miki Rubiroza je bio u pravu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Posle Grlom u jagode i fenomenalnih Jagoda u grlu u grlo nam je uleteo Pavić a gde nam je posle uleteo Bajić R nije za ove novine.

2. Izuzetno cenim Stefana, ali serija Grlom u jagode mi se nikada nije dopadala, bila je opterecena nekom melanholijom koja je po meni vestacka i nije deo naseg mentaliteta kako neki misle. Slicno se moze reci za Nacionalnu klasu, pa i za Sivi dom (kao ekstremni primer) i jos neke filmove i serije iz osamdesetih, koje sve gaje taj neki patos i prodaju konformizam kao neizbeznost. Izvesna iskrenost se ne moze poreci ipak, tu se slazem da je to bilo dobro, ali to nije dovoljno – cemu iskrenost u procesu kad je zakljucak pogresan. Sto se mene tice nasa najbolja serija je Pozoriste u kuci (ne racunam naravno nedavno skrnavljenje) – dijalog je neprocenjiv, dinamika izmedju likova – jednostavno je dobro napisano. Ali to je klasican sitkom, a Grlom u jagode je neka melodrama valjda, ne znam.

3. Moram da priznam da sam isprovociran komentarom potpisanim sa Iva.
   Serija Grlom u jagode je nešto najbolje što se napravilo u ex YU kinematografiji. Tačnije to je serija koja je van svake konkurencije po mnogo čemu. A bilo je genijalnih i serija, i filmova, i autora.
   Dobar deo je već objašnjen u članku tako da to neću ponavljati.
   Ne zna se šta je bolje , da li gluma i odabir glumaca, da li scenario i vrhunska režija, a možda i muzika koja je prevazišla seriju i odavno živi neki paralelan život …
   Dovoljno je pogledati seriju posle 40 godina, kako izgleda sveže i moderno, a pre svega gledljivo i filmično.
   Ja sam odavno tvrdio da su Grlom u jagode, jedna od najboljih serija koje su ikada napravljene, ne kod nas, nego u svetu. Vrhunac umetnosti po mnogim merilima.
   Jednostavno serija nema manu. I tačka!
   Hvala svima koji su u tom projektu učestvovali, napravili su remek delo za sva vremena.

4. @Filmadzija
   Serija Grlom u jagode definitivno nije nesto najbolje sto je napravljeno u ex YU kinematografiji. To bi bio Makavejev, pa onda jos jedno dvesta drugih stvari, medju kojima je i par Stefanovih. Cak i ako se gledaju samo serije nije nista narocito. Ako je i zanatski na visokom nivou, kao sto rekoh to nije najvaznije. Meni su ti likovi bili malo je reci odvratni, predstavljali su gubitnike koji su mi ulivali stravu da cu i ja postati takva (gledala sam seriju kao tinejdzer). Bilo mi je gadno da prepoznam elemente svog zivota u toj seriji, na primer svoje roditelje, njihove prijatelje…

5. Ako gledamo kao temu odrastanje u socijalizmu, sto je u sirem smislu bila tema serije Grlom u jagode, ta ista tema je mnogo bolje i duhovitije prikazana u Varljivom letu, pa i u U raljama zivota, sa izvesnim humorom i bez patetike. Sto se mene tice preferiram potpuno drugaciji pristup, kakav nalazimo kod Makavejeva (doduse jedno deset godina ranije kad je taj socijalizam malo drugacije izgledao) i u filmovima poput Decko koji obecava ili cak Kad budem mrtav i beo. Treba biti iskren o tom vremenu a ne zavijati ga u laznu nostalgiju. Farmerke iz Trsta su se davno pocepale, taj pokusaj da ih sad navuku deca Baneta Bumbara kao sto smo Stefan i ja mi jednostavno ne izgleda nesto.

6. Izvinjavam se zbog mnogo komentara, ali setila sam se sta me zapravo najvise nervira u toj seriji. Ima jedan deo u filmu Dragi dnevnice Nani Moretija koji to opisuje.
   Prvo Nani je u bioskopu, gleda neki italijanski kamerni film u kome dva neka sredovecna tipa sa zulufima i stomacicima i njihove zene koje se dosadjuju sede u sobi i pricaju, a ispod njih neka muzikica ("tih dana u beogradu nosile su se …"). Dijalog je tipa "ah, kad smo bili mladi, a vidi nas sad, prodali smo se, postali smo dosadni i jadni, uradili smo sve kako ne treba", zene klimaju glavom… Nani sedi u bioskopu i mrsti se.
   Sledeca scena, Nani je sam kod kuce, vratio se posle filma i iznerviran prica sam sa sobom: "Kako to "MI"? Kako to "MI smo se predali"? Mi, mi, mi… NE. VI ste se predali, VI ste radili sve pogresno, VI ste postali jadni, JA sam radio sve ispravno i sada mi nista ne fali. "