Stereotipi ženskog u kulturi Afrike i Andaluzije

Umetnica kroz svoj rad preispituje kolonijalnu prošlost Španije i Evrope i istoriju hegemonije kolonijalnih osvajanja posmatra iz suprotne, dekolonizatorske i feminističke perspektive.

Inače, reč je o petoj izložbi iz programa Kora koji je osmislila kustoskinja Rosio de la Vilja, koja svake godine postavlja po jednu izložbu na kojoj umetnici i umetnice preispituju uloge pola i roda.

Ni postavka „Izmešana sećanja“ nije izuzetak.

Karla Ajes Majoral predstavila je devet dela koja su postavljena po celom muzeju pored slika majstora kao što su Rubens, Jan Davidsz de Hem, Žak Linar i Frans Hals.

Umetnica misli da je tako najbolje voditi dijalog sa prošlošću.

Materijal koji upotrebljava je rafija koja se simbolički pretvara u nit vodilju priče kroz koju Ajes Majoral prepliće sopstvena životna iskustva iz perspektive žene mešane rase: sećanja iz detinjstva, istorijska istraživanja, stare priče koje su već postale deo mitologije, prožete epizodama kolonijalne prošlosti.

Izbor rafije kao materijala koji je karakterističan za kulture Afrike, na kome je primenjena drevna tehnika pletenja, uz vizuelne reference zapadne kolektivne imaginacije, nije ni najmanje slučajan.

Ajes Majoral, kako navodi kustoskinja izložbe Rosio de la Vilja, „kroz neobarokni scenski narativ predstavlja kolonijalnu moć u najizvornijem smislu te reči“.

Haljine i ostali odevni komadi Karle Ajes Majoral upućuju na preispitivanje stereotipa žene, ženskog i ženstvenosti u kulturi Afrike i njene rodne Andaluzije.

Ne treba zaboraviti na činjenicu da u je u Španiji, Latinskoj Americi i Africi odnos umetnika, naročito onih mlađe generacije, prema kolonijalnoj prošlosti i zaostavštini veoma slojevit.

S jedne strane, prihvataju se „pozitivne tekovine“ kolonijalizma, a opet se razračunava sa avetima kolonijalne prošlosti.

Svako od njih pokušava da izgradi sopstveni identitet objedinjunjući u sebi najbolje od oba sveta.

Mlada andaluzijska umetnica Karla Ajes Majoral, koja je diplomirala na Fakultetu lepih umetnosti u Malagi 2020. godine, jedan je od svetlih primera kako preispitivanje identiteta može da proizvede novu vrednost.