Stereotipna slika španske kulture sve dalja od stvarnosti današnje Španije

U zgradi nekadašnje „Američke izložbe“, pa potom Američkog kulturnog centra, od svog otvaranja u decembru 2004. godine, kada su to učinili tadašnji prestolonaslednik Felipe, princ od Asturije, a sadašnji španski kralj Felipe VI sa suprugom donja Letisijom, postala je jedno od prepoznatljivih mesta koje je otvoreno za sve ljubitelje španske i kulture Latinske Amerike. Sa urednikom kulturnog programa Havijerom Vakasom razgovarali smo o onome što institut radi, ali i o otvorenosti ovdašnje javnosti za hispansku kulturu.

* Koja biste dešavanja u institutu istakli kao značajna?

– I ove sezone, kao i od sada, nastojaćemo da javnosti predstavimo zanimljive sadržaje i da privučemo novu i drugačiju publiku. Kroz nove programe koje osmišljamo nastojimo da uklonimo već ukorenjene stereotipe o španskoj kulturi i da srpskoj publici ponudimo nešto što možda i ne očekuje. Pre svega želimo da ukažemo na drugačiju viziju kulture koja se stvara na španskom jeziku. Recimo, već dve godine uz podršku EU organizovali smo konferenciju „Kakva nam biblioteka treba“ namenjenu bibliotekarima, s njima smo razgovarali o tome kakvu biblioteku možemo da razvijemo za 21. vek. Danas su nam informacije pri ruci preko interneta i društvenih mreža, upravo zato treba i promisliti o ulozi biblioteka u takvom okruženju. Učestvovali smo u proslavi Dana jezika i Noći istraživača. Učestvujemo i u drugim projektima, ali organizujemo i svoje programe.

* Spomenuli ste ukorenjene stereotipe o španskoj kulturi. Da li srpska javnost na tu kulturu gleda isključivo kroz flamenko, koridu, paelju…

– Mislim da se ta stereotipna slika španske kulture koju su u dobroj meri potencirali u određenim istorijskim trenucima neki od najznačajnijih slikara i pisaca, zato što je Španija bila egzotična, sve dalja od stvarnosti današnje Španije i njene kulture. Možda se to najbolje vidi po novim filmovima ili TV serijama. Srbi odlično poznaju španski film i ozbiljne dramske TV serije koje su uspešne i u svetu. U tom smislu je teško održavati sliku koja nema veze sa stvarnošću kad stalno možete da gledate novu filmsku produkciju. Festival Španski metar se održava već 11 godina, svake godine se prikaže oko 25 filmova iz Španije i Latinske Amerike. Upravo to doprinosi da stereotipa o španskoj kulturi bude sve manje. Filmovi govore o svakodnevnim problemima: porodičnim odnosima, ekonomskoj krizi, emigraciji Španaca u druge zemlje jer ne mogu da nađu posao. S druge strane, ne treba zaboraviti da Španija ima šta da pokaže i kaže svetu kada je reč o materijalnoj i nematerijalnoj kulturnoj baštini i njenoj zaštiti, ali i zaštiti prirode, može svoja znanja da prenese drugima.

Danas nema nijednog značajnijeg kulturnog prostora ili događaja u Evropi gde španska kultura nije prisutna. Takođe je tu i Latinska Amerika koja na kulturnom planu mnogo radi, tamo se iznalaze novi oblici pristupa publici, nove umetničke forme delovanja u javnom prostoru. Mnogo se radi na integrisanju kulture i obrazovanja. Od Latinske Amerike učimo kako kultura može da pomogne u premošćavanju ozbiljnih društvenih problema.

* Kako se beogradski Servantes kotira na mapi od 70 centara kojih ima na svih pet kontinenata?

– Beogradski institut je srednje veličine, ima manjih centara i mnogo većih sa mnogo više učenika jezika koji raspolažu s većim prostorom. Mi smo tu negde na sredini. Ali, mislim da su u Madridu svesni činjenice da je Beograd referentna tačka na Balkanu i jugu Evrope. Veoma smo zadovoljni prisustvom u medijima, odzivom ljudi na kurseve jezika i programe koje organizujemo, a to se i u Madridu izuzetno ceni.

* Događaji koje organizujete birani su prema izuzetno visokim kriterijumima, ovdašnjoj publici ste do sada nudili samo programe velikog umetničkog kvaliteta. Budući da ste urednik kulturnog programa, na čemu insistirate?

– Nastojimo da tako ostane i dalje i da budemo još bolji. Drago mi je da španska kultura u Srbiji nezavisno od instituta Servantes pušta korenje. Velika umetnica Lus Kasal gostovaće 29. novembra u Sava centru. Na Festu, koji je najznačajniji filmski festival ima dva, tri ili četiri filma na španskom. Na radiju je sve više španske muzike. To samo govori da je španska kultura povezana sa srpskim društvom, jer špansko i srpsko društvo imaju mnogo dodirnih tačaka.