Stevan Filipović: RTS nije televizija, već privatna prćija Aleksandra Vučića s kojom se sprda cela Srbija

Kao i prošli put kad je ova ratna drama o Srebrenici trijumfovala na 34. Evropskoj dodeli filmskih nagrada, tako i sada, kada je osvojila prestižno priznanje LUX Evropsku filmsku nagradu publike, ponovo se otvorilo pitanje zašto ovaj film RTS ne želi ili ne sme da emituje.

Na to je svojom izjavom podsetila rediteljka Jasmila Žbanić, koja je kazala da joj je u razgovorima oko mogućnosti prikazivanja ovog ostvarenja na RTS neformalno rečeno da bi o tome prethodno morali da se konsultuju sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

RTS je uzvratio saopštenjem da o prikazivanju „Aide“ ne odlučuju ni Vučić, ni Jasmila Žbanić, i da će tvrdnju, da se njihova medijska kuća o tome ima konsultovati s predsednikom tretirati kao dezinformaciju, sve dok rediteljka ne kaže od koga je to čula na RTS-u.

Saopštenja ove kuće Stevan Filipović inače smatra bezvrednim i misli kako Jasmila Žbanić preteruje s pritskom da se njen film prikaže na ovoj televiziji.

– RTS-ova saopštenja nemaju nikakvu vrednost, jer to nije televizija, već privatna prćija Aleksandra Vučića, s kojom se sprda cela Srbija, i naravno da je iz aviona jasno da neće da puste film isključivo iz inata i privatno-političkih razloga. S druge strane, ego-trip autorke koja svoj film nameće kao istorijski artefakt, koji MORA da se prikaže baš na tom i takvom RTS-u, „inače neće nikad biti mira i pomirenja“, postaje poprilično naporan. Film je dostupan na onlajn platformama za nekoliko evra, gledala ga je cela Srbija, ja sam ga puštao studentima na državnom fakultetu, niko se nije bunio – konstatovao je Stevan Filpović.

Kada je „Aida“ proglašena najboljim evropskim filmom 2021. godine Jasmila Žbanić je izjavila, da kad bi RTS pustio ovo ostvarenje, da bi to značilo da je rat gotov i da bi to bio veliki napredak, ali da je ova medijska kuća pod kontrolom političkih snaga koje to ne žele i koje opstaju na pričama o sukobu.
– Nek me demantuju – poručila je tada Žbanić.

Ona je upozorila da je mehanizam propagande taj koji će film “napraviti antisrpskim i pre nego što ga ljudi pogledaju”, te da je prvi “filmski kritičar” njenog filma bio ratni zločinac.

– U Srbiji je krenula kampanja protiv filma prije nego što je iko pogledao film. U prvom članku o filmu je govorio ratni zločinac „filmski kritičar“ Šljivančanin. Očito je da određene strukture bliske ratnim zločincima ne žele dozvoliti ljudima u Srbiji da film pogledaju. Zašto? Ako ljudi u Srbiji osvijeste da ih zločinci drže u šaci prebacujući svoja zlodjela na cijeli narod, puno stvari će se promijeniti – rekla je Jasmila Žbanić tada za Danas.

U tom periodu, na adresu RTS su sa više strana stigli zahtevi da se film “Quo vadis, Aida?” emituje, ali je ova medijska kuća poručila da će odluku o tome doneti njihov kolegijum.
– U pokušaj uređivanja programa RTS-a i propisivanja šta bi naša kuća morala da emituje, istovremeno ovih dana horski su se uključile i televizije N1, Nova S i list Danas. Odluku o tome da li će i kada nešto biti emitovano u programu naše kuće doneće, kao i do sada, kolegijum RTS-a – saopšteno je iz Javnog servisa Srbije.

Nikola Popević, odgovorni urednik redakcije Filmskog programa RTS, rekao je tada da se ova medijska kuća trudi da pokrije sve teme: od državnog, kulturno-istorijskog i svakog drugog značaja, da to čini pre svega profesionalno i nepristrasno. Popević je podsetio da je na godišnjicu zločina u Srebrenici emitovan dokumentarni film „Srebrenička polja smrti“, ali da je RTS prikazao i sudbinu tamošnjih Srba filmom „Zločin bez kazne“ – o stradanju Srba u Podrinju.

„Krik iz groba“ i „Lepa sela, lepo gore“

RTS je u centralnom terminu emitovao film BBC-ja “Krik iz groba” o genocidu u Srebrenici ali to je bilo baš davno 2001. godine. Takođe, svaki put kad se otvori priča o filmovima koji se bave ratovima na prostorima bivše zajedničke države i to bez obzira na koji način se to čini pojave se zluradi komentari takozvanih patriota. Za “Aidu” jedan od zaista najpatetičnijih “aduta ” je film “Dara iz Jasenovca”. Jer kao što je antiratna priča o genocidu u Srebrenici u filmu «Quo, vadis Aida?» bila katarzična za svako iole osetljivo biće koje ga je pogledalo, tako je i antiratni film Srđana Dragojevića “Lepa sela, lepo gore” iz 1996. godine oblikovao generacije koje se i danas protive nacionalizmu i vremenom je postao kultni antiratni film. I, s njegovim prijemom od strane elita u početku nije išlo glatko, pogotovo imajući u vidu političku korektnost od koje je ovo ostvarenje bilo “operisano”. Gotovo nijedan svetski festival nije želeo da ga uvrsti u selekciju, a na sarajevskoj televiziji ni do dan-danas nije emitovan.