Društvo književnika Vojvodine dodeljuje Brankovu nagradu 57. put, a nagrada se dodeljuje u Novom Sadu u okviru Međunarodnog novosadskog književnog festivala koji počinje u ponedeljak, 28. avgusta.
Brankova nagrada se dodeljuje za najbolju knjigu umetničke poezije, autora mlađeg od 29 godina, objavljenu na srpskom jeziku, za period između dve dodele. Laureatima, od prvog – Vaska Pope, a zatim i Pavla Ugrinova i Aleksandra Tišme, Bore Radovića, Raše Livade, Dragana Jovanovića Danilova, Nine Živančević, Ane Ristović, Ota Horvata i drugih, a koji su na značajan način obeležili našu književnost, pridružiće se i Stevan Tatalović.
Na završnoj sednici žirija za dodelu Brankove nagrade Društva književnika Vojvodine, žiri u sastavu Marija Šimoković, Branislav Živanović i Stevan Bradić, predsednik žirija, odlučio je da se 57. Brankova nagrada dodeli upravo njemu za zbirku „Ustupanje mesta“ koju su objavili Treći trg i Čigoja štampa.
Žiri je u skladu sa Pravilnikom o nagradi razmatrao 12 naslova pristiglih na konkurs, a u svom obrazloženju se osvrnuo i na situaciju u izdavaštvu: „Tokom protekle decenije mladim pesnicima postalo je sve teže da dospeju do prilike da objave svoju prvu zbirku. Gašenje izdavačkih preduzeća koja su podržavala stvaralaštvo novih glasova dovelo je do smanjenog polja mogućnosti da se artikulišu percepcija i zahtevi čitave jedne generacije, a jedina mesta na kojima je ovo ostalo moguće su lokalni nagradni konkursi za objavljivanje prve zbirke. O tome svedoče i broj zbirki koji poslednjih godina pristižu na konkurs za Brankovu nagradu“, ističe se u saopštenju.
Stevan Tatalović rođen je 1987. godine u Beogradu. Završio je osnovne i master studije na Fakultetu bezbednosti. Piše poeziju, akademske i istraživačke članke. Živi u Beogradu. „Njegova prva zbirka pesama ‘Ustupanje mesta’ predstavlja najsnažniji glas prošlogodišnje produkcije, glas koji je relativno jasno artikulisan i pozicioniran u vremenu i prostoru u kome se javio. Ona se bavi aktuelnim društvenim problemima, postavljajući pitanje ustrojstva dobre zajednice, društvene dinamike i uloge pesničkog govora u ovoj dinamici. Ona to čini tako što neprestano menja mesto sa koga nam se obraća, krećući se od Beograda, preko Ljubljane, Rima, Berlina, Londona i Varšave sve do Stokholma i Istanbula. Njegova pesnička geografija podrazumeva percepciju koja kritički sagledava jugoslovensko, srpsko i evropsko nasleđe, bilo u kulturnom, političkom ili ekonomskom smislu. Svet sa kojim nas suočava je svet kasnog kapitalizma, u kome se poslednji ostaci socijalne države gube pred zahtevima krupnog kapitala, u kome su klasne nejednakosti sve veće, a posebno, u kome tenzija između centra i periferije omogućava blagostanje jednoj grupi ljudi, dok drugu izlaže različitim oblicima nasilja, primoravajući ih da napuste svoje zemlje porekla i da se zapute ka zidinama ‘tvrđave Evrope’. Ova relacija često ostaje nevidljiva u ‘redukovanim životima’ evropskih naroda, budući da se njihovo razumevanje stvarnosti uvek propušta kroz različite medijske filtere koji u datom kontekstu predstavljaju samo produženu ruku iste logike. Pesnička reč u Tatalovićevoj zbirci predstavlja intervenciju u opisanom ustrojstvu zajednice, zasnovanu na uverenju u jednakost svih ljudi, koje pesnika postavlja pred zadatak da ono što je viđeno prenese upravo kao što je viđeno, bez ‘redukcije’, uprkos svesti o ograničenosti dometa i snage ovakvog govora u savremenom kontekstu. Tatalovićevo pesništvo predstavlja značajan novi glas u polju srpske književnosti i zato smatramo da zaslužuje pažnju naše čitalačke javnosti, sa svim pretpostavkama za dalje delovanje“, obrazložio je žiri svoj izbor.
Nagrada će Stevanu Tataloviću biti uručena u utorak, 29. avgusta, u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu, u okviru 12. Međunarodnog novosadskog književnog festivala.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.