Beograd – Jugoslovenska kinoteka proglasila je sto srpskih igranih filmova, nastalih od 1911. do 1999. godine, za kulturno dobro od velikog značaja, a na vrhu je „Ko to tamo peva“ scenariste Dušana Kovačevića i reditelja Slobodana Šijana.
U skladu sa ovlašćenjima na osnovu Zakona o kulturnim dobrima, Kinoteka je sačinila tu reprezentativnu listu u saradnji sa istaknutim teoretičarima, profesorima i kritičarima, rekao je na konferenciji za novinare direktor Jugoslav Pantelić, dodajući da Kinoteka na taj izbor ima pravo, ali i obavezu kao filmski arhiv Srbije.
Među prvih deset na listi su i „Skupljači perja“, „Tri“, „Kad budem mrtav i beo“, „WR – Misterije organizma“, „Buđenje pacova“, „Maratonci trče počasni krug“, „LJubavni slučaj ili tragedija službenice PTT“, „Marš na Drinu“ i „Podzemlje“.
„Došli smo do reprezentativne liste koja će nam pomoći u određivanju prioriteta za restauraciju. Cilj je da dela iz istorije naše kinematografije javnosti možemo da prikažemo na kvalitetnim kopijama“, dodao je Pantelić.
Među filmovima na listi su i „Petrijin venac“, „Balkanski špijun“, „Mlad i zdrav kao ruža“, „Čovek nije tica“, „Specijalno vaspitanje“, „Davitelj protiv davitelja“, „Virdžina“, „Varljivo leto ’68“, „Dečko koji obećava“, „Rane“, „Čovek iz hrastove šume“, „Mi nismo anđeli“, „Bitka na Neretvi“, „Bure baruta“, „Lepota poroka“, „Čudo neviđeno“, „Slučaj Harms“, „Biće skoro propast sveta“, „Sabirni centar“, „Jagode u grlu“, „Pad Italije“, „U raljama života“… zaključno sa filmom „Pas koji je voleo vozove“.
Kinoteka će sa te liste izdvojiti film „Karađorđe ili Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa“ (1911) i predložiti Ministarstvu kulture i informisanja da dobije status kulturnog dobra od izuzetnog značaja, o čemu će odlučiti Narodna skupština.
Kinoteka do sada nije utvrđivala status dobra od velikog značaja, a u dva navrata je predložila i dobila status izuzetnog značaja – 1980. godine za oko 160 kratkih dokumentarnih filmova i snimaka iz perioda 1904-1945, kao i 1991. za celokupni fond filmske građe koji se tiče srpske kulture i istorije, u kojem su bila i četiri dugometražna igrana filma snimljena u Srbiji pre Drugog svetskog rata.
„Nećemo se zaustaviti na ovome. Organizovaćemo i izbor za najbolje filmove 21. veka. Biće prilike da se ponovo ocenjuje i celokupna istorija srpskog filma“, najavio je Pantelić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
