Foto Radmila Radosavljević Velika je čast dobiti nagradu koja nosi ime Živojina Pavlovića, velikog umetnika, velikog čoveka, fantastičnog prijatelja, koji je nesumnjivo bio jedan od najznačajnijih, najinteresantnijih, najtalentovanijih, najautentičnijih ličnosti ne samo jugoslovenskog nego i evropskog filma – izjavio je makedonski reditelj Stole Popov primajući počasnu Nagradu „Živojin Žika Pavlović“ za promociju kulture prostora Balkana u svetu.
Gala ceremonijom u „Hotelu Pupin“ u Novom Sadu večeras je završena nova manifestacija Godišnje nagrade reditelja i Balkanski festival filmske režije, čiju je organizaciju podržala FERA – Federation of European Screen Directors, a ovom događaju prisustvovala je i porodica Žike Pavlovića, supruga Snežana, ćerka Milena i sin Nenad Pavlović.
Pre uručenja prestižne nagrade emitovan je deo dokumentarca koji je o Žiki Pavloviću davnih godina snimio legendarni Dušan Makavejev, uz podsećanje da su obojica krenula iz Kino kluba Beograd, a Nenad Pavlović je izrazio zadovoljstvo što je Stole Popov bio i blizak prijatelj njegovog oca. Mnogobrojni učesnici i gosti manifestacije mogli su bliže da se upoznaju sa karijerom ovogodišnjeg laureata, od njegovih prvih ostvarenja do današnjih dana, iz kratkog filma koji je ispraćen burnim aplauzima.
Iznenađenje večeri velikom sineasti čiji su filmovi obeležili jugoslovensku i makedonsku kinematografiju bio je njegov omiljeni glumac Predrag Miki Manojlović, koji mu je uručio Nagradu „Žika Pavlović“, i to je Stoleta Popova, kako je izjavio, dirnulo skoro do suza.
– Ovo je za mene veličanstveno veče, toliko emotivno da ne znam šta bih rekao. Primio sam razne nagrade, među njima i neke svetske, ali kao i Žiku, nikada me nisu zanimale. Njemu su nagrade bile nebitne, a meni je više značilo šta će Žika da mi kaže o mom filmu, nego neko rpriznanje koje sam dobio. Nagrada koja nosi njegovo ime najvažnija mi je od svih koje sam dobio u životu – istakao je Stole Popov.
Podsećajući se svojih početaka, govorio je o tome koliko su Žika Pavlović i Makavejev plenili mlade ljude kojima su postali idoli.
– Žiku, kao bliskog prijatelja, smatrao sam svojim neformalnim učiteljem. Formalni je bio Radoš Novaković na Akademiji, a Žika drugi. Njegovi stavovi, poimanje filma, estetike filma, razmišljanja o filmu bili su toliko bliski mom ubeđenju da nas je to jako zbližilo i mislim da je zahvaljujući njemu nastao moj film „Tetoviranje“. Imao je toliko jak instinkt – zvao me je jedne noći i rekao da je taj scenario koji su napisali Mirko Kovač i on, kao pisan za mene – izjavio je legendarni makedonski reditelj.
A posebnu zahvalnost izrazio je porodici Žike Pavlovića.
– Zbog vašeg dolaska doživeo sam takav emotivni naboj da je ovo veče nezaboravno. Hvala svima koji su doprineli da se meni dodeli ovo veliko priznanje, koje mi je draže od svih koje sam dobio. Umalo što se nisam rasplakao – istakao je Stole Popov.
I za Mikija Manojlovića ovaj susret je bio (primetno) vrlo uzbudljiv .
– Jedino što mogu da kažem jeste da sam imao sreću životnu i čast da upoznam Živojina Pavlovića i njegovu porodicu, kao što sam imao sreću da upoznam tebe Stole, i tvoju porodicu. Vi ste slični po mnogo čemu, i način vašeg filmskog rukopisa je sličan – beskompromisno ulazite u film. I zato sebe smatram bogatim čovekom, jer sam provodio vreme sa Žikom i sa tobom. Drago moj Stole, Žika nam nedostaje, ali ti si tu i nadam se da ćeš uskoro raditi ono što najbolje umeš – rekao je Manojlović.
O dobitnicima nagrade za najbolju režiju dugometražnog igranog filma odlučivalo je 162 reditelja raznih generacija iz čitavog regiona, koji su u konkurenciji 46 regionalnih ostvarenja ovo priznanje dodelili reditelju Mladenu Đorđeviću za film „Radnička klasa ode u pakao“.
Nagradu mu je uručio reditelj Srđan Dragojević, ističući da je sistem da kolege ocenjuju radove svojih kolega jako dobar, i da filmski esnaf to već godinama predlaže u izboru našeg kandidata za Oskar, jer tako ne bi bilo kontraverzi koje se stalno ponavljaju.
– Ovo nije jedini put da mi Srđan čita lepe vesti – rekao je Đorđević. – I 1997. mi je pročitao ime, kad sam primljen na FDU. Hvala kolegama koje su pokreniule ovu manifestaciju i mislim da će uskoro biti najznačajnija u regionu. I meni je zato ovo najznačajnija nagrada koju sam dobio u karijeri. Zahvalio bih se i Darku Bajiću što se bori za profesiju reditelja. Filmovi se sve više pretvaraju u kopi-pejst štancovcanje, a mi se borimo za arthaus film.
A kako je izjavio za Danas, od svih priznanja koje je film „Radnička klasa ide u pakao“ osvojio od prošlogodišnje svetske premijere u Torontu, ova nagrada je ipak najrelevantnija.
– Kad više od sto šezdeset reditelja iz regiona glasa za filmove koji su konkurenciji, i dobijete najviše glasova, onda je to zaista velik uspeh – istakao je Đođević.
Za Godišnje nagrade reditelja bili su nominovani Dragan Bjelogrlić za film „Čuvari formule“ (Srbija), Una Gunjak – „Ekskurzija“ (BiH), , Luka Mihajlović – „Indigo Kristal“ (Srbija), i Siniša Cvetić – „Usekovanje“ (Srbija).
Reditelj i profesor FDU Darko Bajić, osnivač Godišnje nagrade reditelja, „odjavljujući špicu“ ovogodišnje manifestacije izrazio je radost što na jednom mestu vidi svoje kolege svih generacija, i zahvalio se predstavnicima Federaciji Evropskih Filmskih reditelja – FERA, Asocijaciji filmskih reditelja Srbije; Društvu hrvatskih filmskih autora i producenata; Društvu slovenačkih reditelja; Asocijaciji filmskih reditelja Rumunije; Asocijaciji reditelja Severne Makedonije, Udruženju reditelja i rediteljki Bosne i Hercegovine; UFUS AFA Zaštiti, Asocijaciji rediteljki Turske, Asocijaciji reditelja Turske, Asocijaciji reditelja Grčke, Asocijaciji reditelja Mađarske…
– Koliko smo se puta sastajali, govorili o profesiji, o instinktu kog ima umetnik, o mašti, o tome da bez korektnosti na koje nas teraju razni fondovi, radimo svoje filmove – rekao je Bajić, dodajući da su kroz dugogodišnji profesionalni rad uvideli koliko je značajno da se zemlje nekadašnje Jugoslavije, kao i čitave regije Balkana, ponovo povezuju stvarajući jedinstveno tržište kulture.
– Godišnje nagrade reditelja takođe imaju za cilj promociju autorskog doprinosa reditelja u filmovima i regionalnim televizijskim serijama, kao i kvalitet i položaj rediteljske profesije u savremenoj produkciji – istakao je Bajić.
Projekat Godišnje nagrade reditelja, pored FERA – Federation of European Screen Directors, podržali su Sekretarijat za kulturu grada Novog Sada, Filmski centra Srbije, UFUS AFA Zaštita, kao i sva strukovna udruženja i asocijacije iz zemalja Balkana, a organizator i poducent je kuća „Magična linija“ iz Beograda Pored Bajića, osnivači ove manifestacije su i reditelj Uroš Tomić, i producentkinja Darja Bajić.
Nagrade Mini Đukić i Ivanu Stefanoviću
U kategoriji mini serija iz zemalja bivše Jugoslavije, u konkurenciji 10 ostvarenja, nagrađen je reditelj Ivan Stefanović za režiju serije „Deca zla“, dok je u konkurenciji 12 pojedinačnih epizoda nagradu za najbolju režiju ponela Mina Đukić, za epizodu „Plen“ serije „Poseta“, a nagradu joj je uručio reditelj Danilo Šerbedžija.
“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
