Foto: Akademija tehničkih strukovnih studija BeogradSavremeno društvo preplavljeno je popularnom kulturom putem medija do te mere da je ona postala činilac koji oblikuje naše svakodnevno ponašanje, oblačenje, provođenje slobodnog vremena, ishranu, poglede na svet, političke stavove, sve moguće aspekte, navodi sociolog dr Ljubomir Maširević u svojoj knjizi “Popularna kultura”.
Knjigu su izdali Čigoja štampa i Akademija tehničkih strukovnih studija Beograd gde je Maširević profesor, namenjena je studentima ali ne isključivo samo njima jer se izdanje pored teorijskih odrednica popularne kulture i njenog istorijata, bavi produkcijom medijskog sadržaja i traznicijom popularne kulture na digitalne medije, a nije zaobiđeno ni stanje bioskopa, popularnost knjige i što je isto važno, prikazuje se publika iz perspektive medija i vlasnika medija.
Knjiga “Popularna kultura” donosi i pregled najpopularnijih platformi preko kojih se ona prenosi, i sažeto informiše o stanju popularne kulture danas. Njen autor poseban naglasak stavlja na vezu popularne kulture sa medijima koja je u današnje vreme, razvojem tehnologije i interneta, postala razgranata i svima dostupna.
-Danas je internet dominantna platforma za manifestaciju popularne kulture na kojoj se mogu konzumirati muzika, filmovi, razne vrste tekstova i spektakli. Internet je omogućio da popularna kultura širi, da ljudi mogu sami da predstave svoju umetnost, knjige, muziku ili muzičke mikseve i filmove putem blogova, YouTube-a ili društvenih medija. Išavši u korak sa vremenom, tradicionalni mediji su počeli da koriste internet isto kao nezavisni stvaraoci – objašnjava sociolog Ljubomir Maširević.
On, između ostalog, ukazuje na trenutno dve najpopularnije platforme za distribuciju popularne kulture, striming i podcast.
– Prozumiranje, kraudsorsing, vebkast, podkast, neroukast i sve druge vrste e-kastinga dolaze kao nove internet strategije za distribuciju popularne kulture u kojima nema fiksnih termina emitovanja, publika se ne targetuje na klasičan način, a odnos prema autorstvu se promenio. Distributer može ponuditi audio ili video-materijal svima koji ga žele. Audio i video-reprodukcija u realnom vremenu postala je moguća pomoću tehnologije koja se zove striming – objašnjava Maširević i dodaje da su se i tradicionalni mediji, koliko mogu, prilagodili.
Tradicionalni mediji nisu toliko fleksibilni ali su i oni, uvažavajući okolnosti, počeli da kreiraju programe posebno za internet publiku, kaže sagovornik Danasa i naglašava da su neki od tih sadržaja samo proširene verzije emisija prikaznih putem tradicionalnih medija.
-Radio i televizija često emituju svoje programe putem interneta u realnom vremenu, sa opcijom da sve emisije mogu biti vraćene unazad, tako da ljudi širom sveta mogu da ih slušaju ili gledaju putem kompjutera ili mobilnih uređaja. Opcije koje televizija nudi korisnicima, poput mogućnosti da vrate neku emisiju unazad ili da iznajme film, jeste vrsta fleksibilnosti preuzeta od YouTube-a i sličnih platformi i predstavlja prilagođavanje zahtevima savremenih korisnika – kaže Ljubomir Maširević.
On ukazuje da veliki deo popularne kulture danas mogu da besplatno ili sa malim budžetima osmišljavaju korisnici medija. Recimo, pojava mima kao kulturološkog fenomena koji se širi mrežom, vrlo je popularan način komunikacije i ne mora da donese nikakvu zaradu. Nezavisni autori preko sajtova i blogova, prozumiranjem, kraudsorsingom ili vebkastom proizvode dosta popularnog sadržaja ali je, ipak, većina pop fenomena proizvedena planski, u cilju ostvarenja profita.
-Kompanije kao što su Time Warner, Walt Disney, NBC Universal u Americi ostvarivale su desetine milijardi dolara prihoda tokom prve decade dvehiljaditih. Bez obzira na veličinu medijske kompanije, proces stvaranja popularnog sadržaja obuhvata proizvodnju, distribuciju, izlaganje, ispitivanje publike, finansiranje i državnu regulativu. Ukoliko neka diskografska kuća, filmski studio ili bilo koja druga medijska kuća pokušava da preživi na tržištu, ona mora da postigne uspeh kod publike. Razmišljati o publici iz perspektive nekoga ko proizvodi popularni sadržaj znači gledati na nju kao na konzumenta ili potrošača medijskog sadržaja. A pošto veliki deo zarade dolazi od reklama koje se prikazuju uz pop sadržaje na medijima, rukovodioci medijskih firmi moraju da vode računa da sa jedne strane stvore sadržaj koji će privući publiku, a sa druge moraju biti sigurni da je taj segment publike interesantan oglašivačima – kaže Maširević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
