Strip revolucija svetlosnom brzinom

Još je prvi filozof iz Mileta, pre nego što je pokazao praktičnu stranu uzvišene ljubavi prema znanju, prozvan zamlatom zato što je upao u bunar šetajući zagledan u zvezde. Beskraj kosmosa i nemogućnost njegove potpune spoznaje dalo je prostora – od antičkih filozofa do naših dana – za različita nagađanja o svemu onome što ispunjava taj nepregledni prostor. Svoje viđenje života izvan planete Zemlje u dalekoj budućnosti ponudili su inspiratori „Ratova zvezda“ i mnogih sličnih ostvarenja koja su zainteresovala ljubitelje naučne fantastike – crtač Žan-Klod Mezijer i scenarista Pjer Kristin u stripu „Valerijan“.

Ovaj strip i njegov istoimeni junak sage kreću u otkrivanje svemira 2720. godine u Galaksitiju, gde se, zbog „loših snova“ (čitaj: kontrole ljudi), Valerijan upušta u vremensko-prostorno putovanje u XI vek. Tamo pronalazi svoju pratilju Lorelinu koja nakon procesa u mašini za „mnemotehniku“ postaje vremensko-prostorni agent. To što Valerijan ima svog pomoćnika nije toliko čudno, međutim u vreme nastanka stripa (pre pedeset godina) tako nešto je u najmanju ruku bilo nesvakidašnje. Na prelazu iz prastarog u staro stripsko doba, tačnije, šezdesetih godina prošloga veka, kako su i sami autori naglasili, stripove su stvarali stariji dečaci za mlađe dečake, tako da je pojava ženskog lika u svojoj trezvenoj i racionalnoj prirodi predstavljala malu revoluciju u sastavu velike ere promena.

Na početku prve priče daje se objašnjenje (iako objašnjenja za mnoge stvari u serijalu nedostaju) trenutnog stanja u formi uvoda. Tu se navodi da je civilizacija doživela vrhunac, da nema rada i da ljudska rasa uživa u zadovoljstvu snevanja pod kontrolom „službe za snove“. Negativci imaju pozitivne osobine, što je takođe jedan veliki pomak, a pravednik koji radi za dobrobit svih ume da pogreši ili žrtvuje nekoga, da se ne bori bezrezervno za sve, dok, sa druge strane, negativci imaju svoje slabosti proistekle iz dobrote.

Društvena i politička angažovanost serijala nije zanemarljiva, može se čak postaviti kao primarni aspekt priče, mada ne govori mnogo o aktuelnim temama za doba nastanka i razvoja stripa. U njemu se (u epizodi „Dobrodošli na Alflolol“) prikazuju imperijalističke težnje Zemljana iz Galaksitija koji nastoje da prošire granice svoje kontrole, ali i vera u valjanost kosmičkih zakona i njihovo sprovođenje. Autori otvaraju teme do tada spominjane samo usput, poput ekologije u epizodi „Dobrodošli na Alflolol“ i „Grad pokretnih voda“. „Grad pokretnih voda“ nosi zanimljiv detalj. Naime, civilizacija je zbrisana sa lica zemlje 1986. godine nakon eksplozije skladišta hidrogenskih bombi i sve do XXIV veka istorija Galaksitija i planete Zemlje je nepoznata.

Serijal „Valerijan“ objavljivao se od 1967. do 2010. kada su autori objavili dvadeset prvi nastavak ove futurističke sage. Izdavačka kuća Darkvud objavila je dve knjige Valerijana u ediciji „Perle integrali“ – „Valerijan – Carstvo hiljadu planeta i druge priče“ i „Valerijan – Ambasador senki i druge priče“. Prva knjiga doživela je drugo izdanje ove godine zahvaljujući filmskoj ekranizaciji popularnog stripa. U avgustovskom broju Stripoteke objavljeno je nekoliko kratkih epizoda „Valerijana“ gde su tvorci suočeni sa novim idejama. Kratka priča od dve strane Matje Bonoma, autora „Čovek koji je ubio Taličnog Toma“, predstavlja osvrt na Mezijerov život pre „Valerijana“. Epizodu je gotovo nemoguće prepričati – mladog kauboja Mezijera usisava Valerijanova letelica, a Valerijan i Lorelina dočekuju svog tvorca pitanjem kada će im nacrtati neki vestern.

Ove godine je, nakon pedeset godina trajanja „Valerijana“, reditelj Lik Beson snimio film „Valerijan i carstvo hiljadu planeta“. Kako je sam reditelj, u intervjuu koji se nalazi na poleđini druge knjige u Darkvudovom izdanju rekao, oduvek je bio zaljubljen u Lorelinu, ali sa Valerijanom je trebalo sačekati. On navodi da je tek nakon „Avatara“ Dejvida Kameruna shvatio da je usled visoke filmske tehnologije i mnoštva vanzemaljaca došlo vreme i za „Valerijana“. Važno je podsetiti se francusko-japanske koprodukcije – animirane serije od 40 epizoda „Valerijan i Lorelina“. Beson je saradnju sa Žan-Klodom Mezijeresom započeo na filmu „Peti element“ gde su radili zajedno Mebijusom. Glavne uloge u filmu „Valerijan i carstvo hiljadu planeta“ tumače Dejn Dehan i Kara Delevinj.