Strip se i dalje čita ispod klupe

Ovo je jedna od takvih prilika – kazao je Saša Rakezić, alias Aleksandar Zograf, strip autor na jučerašnjem otvaranju konkursa Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa Srbija – Francuska, koji traje do 23. februara u ponoć.

Rakezić je na konferenciji za medije, koja je održana u Francuskom institutu u Srbiji, primetio da je strip umetnička disciplina koja je uvek na nekom začelju, jer se pažnja poklanja „ozbiljnim“ kulturnim delatnostima zato što je opšte mišljenje da đaci potajno čitaju strip ispod klupe.

Dobitnica/dobitnik stipendije iz Srbije boraviće u Kući autora u Angulemu, a dela koja nastanu u toku umetničke rezidencije biće prikazana na izložbi u okviru Nova Festivala u Pančevu u oktobru ove godine.

Ovaj projekat rezultat je Sporazuma o saradnji u oblasti kulture i stripa između francuskih i srpskih institucija koji je potpisan prilikom posete predsednika Republike Francuske Emanuela Makrona Srbiji i podrazumeva uspostavljanje prve po redu strip rezidencije između dve zemlje.

Rakezić je podsetio da je naša narodna književnost bila predstavljena u Evropi u 19. veku i da se za našu sredinu kad je kultura u pitanju ponovo čulo tek zahvaljujući nadrealistima dvadesetih i tridesetih godina i to u avangardnim krugovima.

– Tridesetih i četrdesetih godina, tokom rata, usred najvećeg ludila, postojao je zavidan broj prevoda srpskog stripa u Zapadnoj Evropi, Južnoj Americi, Turskoj… Na jednom širokom prostranstvu srpski strip je bio prevođen, što ga čini možda najmasovnijim produktom ove sredine koja na taj način došla do velikih evropskih centara. Mi tek sada saznajemo za to, jer u dobroj meri stripovi nisu bili potpisivani i danas u velikom broju zemalja otkrivamo srpske autore koji su tada bili prevođeni – pojašnjava Rakezić. Prema njegovim rečima, strip ipak nosi određenu težinu.

– Savremena kreativnost i umetničko stvaralaštvo uopšte koje kreće u istraživanje novih područja na neki način je prihvatilo strip kao jedan od jezika kojim može da se komunicira i govori o važnim problemima našeg vremena. Prilika da neko ko se bavi stripom bude gost u zemlji koja jedna od svetskih centara umetnosti može da promeni ne samo našu strip scenu već i celokupnu umetničku – primetio je Rakezić i zaključio da će pobednik ili pobednica konkursa svoj rad predstaviti kritički nastrojenoj i radoznaloj publici i da će našu scenu dodatno obogatiti dolazak francuskih autora u Pančevo.

Katrin Fodri, ataše za kulturu Francuskog instituta, istakla je da je ova rezidencija namenjena pre svega mladim talentima i novim formama pripovedanja, onima koji su u svom delu dostigli originalnost i otvorenost za nove vidove estetskog pristupa.

Rezidencija, prema njenim rečima, ima tri glavna cilja, prvenstveno predstavlja sredstvo podrške stvaralaštvu u oblasti stripa i grafičkog pripovedanja preko rada u Francuskoj.

Drugi cilj je da se otkrije nova vrsta originalnosti i nove tendencije kada je u pitanju naracija i vizuelno stvaralaštvo.

Treći cilj je da se rezidencija odvija u oba smera – i u Francuskoj i u Srbiji, zarad jačanja veza između naših kultura.

Nemanja Rotar, član Gradskog veća Grada Pančeva zadužen za kulturu i omladinu, istakao je značaj ovog projekta uzimajući u obzir da je Francuska zemlja u kojoj strip umetnost zauzima značajno mesto na sceni savremenog stvaralaštva.

– Ovo je potvrda decenijskog rada naših umetnika, pre svega Saše Rakezića (Aleksandra Zografa), na utemeljenju jake strip scene u našem gradu. Po tome smo sada i mi Pančevci prepoznatljivi u svetu. To je ono što čini jedan grad kulturnim središtem i ukida pojam provincije – istakao je Rotar.

Rodna (ne)ravnopravnost u svetu stripa

Pošto je na konferenciji bilo reči i o rodnoj ravnopravnosti poteglo se pitanje kriterijuma za izbor dobitnika ili dobitnice stipendije, na šta je Fodri istakla da će se uvažavati izričito kvalitet samog dela. Ipak, ona je ukazala da je bitno pozvati ženske autore da se češće odazivaju na ovakve konkurse. Fodri je primetila da su stripadžijke, kako u Srbiji tako i u Francuskoj, manje zastupljene od njihovih kolega.

– Bitno je da autorke budu vidljivije i da se skrene pažnja izdavača na njihova dela – kazala je ona, a Saša Rakezić je dodao da postoji jedna jaka linija koja se tiče komercijalnog stripa na svetskoj sceni, gde zapravo dominiraju muški autori, koji stvaraju dela za muške čitaoce.

– Strip treba otvoriti i za ženske autore kako bi one donele novi senzibilitet i proširile čitalačku publiku koju ne zanimaju samo snažni superjunaci koji se tabaju od prve do poslednje strane – konstatovao je Rakezić.