Stripovi za čitanje u karantinu

Oni koji to ne mogu, neka poštuju sve propisane uslove za bezbedan izlazak iz kuće i rad na radnom mestu. Nosite maske, perite ruke i tako dalje… Međutim, veliki procenat ljudi u našoj zemlji, ali i u zemljama regiona radi od kuće i većinu slobodnog vremena provode u svojim domovima.

Kako to ne bi bila toliko loša situacija i kako ljudi masovno ne bi upadali u depresiju, operateri su pustili sve kanale iz ponude u promet, a mi smo odličili da vam ponudimo listu stripova koje možete pročitati dok traje vanredno stanje i dok ste u izolaciji.

“Plave pilule” i “Kule od peska”

Dve grafičke novele crtača Federika Petersa u izdanju novosadskog Komika su pravi način da započnemo našu listu. “Plave pilule” je grafička novela koju nam donosi Peters i scenaristički, ne samo kao crtač, a govori o njegovom životu, sa ženom, koja je HIV pozitivna.

Njihova borba je svakako ohrabrujuća i uliva veliku dozu optimizma, jer je potpuno zdrav čovek odlučio da bude u vezi sa devojkom koja je HIV pozitivna i ima HIV pozitivno dete, da zajedno sa njima prolazi kroz naporan period u životu i bori se sa opakom bolešću.

Pozitivan kraj ove priče svakako je nešto na šta se moramo osloniti u ovim vremenima kada smo svi uplašeni od nepoznatog i dobra poruka da se sve, uz volju i trud može dovesti do dobrog ishoda na kraju. “Kule od peska” je priča scenariste Pjera Oskara Levia i crtača Frederika Petersa.

Ova priča govori o tri porodice i jednom mladiću koji su se zatekli na plaži sa koje nema povratka. Ovo je kratka priča, od svega stotinak, i malo više stranica koja nam ukratko svodi čoveka, sa razumnog bića kojim gospodare društveni odnosi i svakodnevne obaveze, na nivo biologije.

Ovi ljudi ne gube razum, daleko od toga, ali ovi ljudi na plaži brzo stare i za svega 24 časa završavaju svoj životni proces. Svako je “Kule od peska” priča koja nas ostavlja, da u tišini vlastitog doma razmišljamo o smislu života i o tome šta nas zapravo čini ljudima.

“Čistilište” i “Čudan zvuk motora”

Besna kobila je izdavačka kuća koja nas uvek obraduje dobrim naslovima i fenomenalnim pričama. Kristofer Šabute je uradio fenomenalan grafički roman “Čistilište” koji praktično opisuje trulu stranu jednog društvenog ustrojstva i ekonomskog sistema, ali se bavi i duhovnim razvojem lika koji se bori sa svojom prošlošću nakon što se nađe u samom “čistilištu” prostoru između pakla i raja. “Čistilište” trodelno ostvarenje umetnika Kristofa Šabutea donosi nam naizgled kompleksnu priču, koja se odigrava u dva univerzuma i sa mnoštvom tranzicija u samom toku radnje.

Priča je podeljena u tri knjige, originalno hronološki objavljivane 2003, 2004, 2005. godine. U svakoj od ove tri knjiga je opisana jedna faza života glavnog junaka. U prvoj knjizi, Bendžamen se susreće sa svim nedaćama kapitalističkog društva, sa svim nepravdama i nevoljama “razvijenog” sveta.

Druga knjiga dovodi mladog Tartuša u čistilište, mesto između raja i pakla, gornjeg i donjeg sveta, višnjeg života i kuvanja u kazanu. Tartuš se susreće sa svojim životom i momentima kada je ispadao zao. Treća knjiga ga dovodi do tog zadatka da se bori za pravdu, da se bori da narod ne bude prevaren od jednog dokazanog hohštaplera koji želi da se domogne vlasti. Strip “Čudan zvuk motora” rađen prema istoimenoj knjizi Žan-Lika Lučanija, scenariste Gaetsa i crtača Žonatana Munjoza u izdanju Besne kobile je nešto što navodi čoveka na razmišljanje, duboko i opširno.

Kada smo pisali priču o ovoj knjizi dali smo joj nasov “Plejada moralnih degenerika”, a kada je pročitate shvatićete i zašto… Svojevrsan grafički roman rađen prema motivima knjige “Čudan zvuk motora” Zana-Lika Lučanija, daje nam prikaz izvitoperenog života unutar jedne male zajednice, jednog malog mesta na koje su svi zaboravili. Ova mala, mračna komuna vodi nas u neke nesvakidašnje tokove života.

Nisu retke priče, niti filmovi u kojima deca postaju ubice, ne zato što to žele, već zato što su tako rođena. Svakako nam odmah padne na pamet film “Noć veštica” ili možda “Petak trinaesti”, mada je ovaj drugi film dosta drugačiji u smislu radnje, ali svakako podseća, jer glavni lik Džejson želi da se osveti zbog nesreće koja mu se dogodila dok je bio dete.

Serijal “Skalpirani”

Život u rezervatu modernih Indijanaca svakako može da bude izuzetno zanimljiv ljubiteljima brze radnje, akcionog, krimi žanra i savremenog vesterna. Priča “Skalpirani”, koju su uradili scenarista Džejson Aron i crtač Rajko Milošević Gera je jedna zamršena priča, koja otvara mnoga pitanja, oko koje su se vodile rasprave i koja predstavlja zaista blago, ne svake kolekcije, već čitavog stripskog stvaralaštva.

Ovu priču je izdala izdavačka kuća Darkwood. Radnja stripa se odvija u savremenom rezrevatu u kojem pripadnici plemena, naslednici slavnih ratnika podvode devojke, rasturaju drogu i bave se trgovinom oružjem. U tom svetu jedan čovek traži svoje mesto… Ovaj serijal je proglašen jednom peti, zatim treći, a onda tri puta prvi na listi Njujork tajmsa za najbolju knjigu.

Takođe, interesantno je spomenuti i to, kakve su sve kritike primali autori za samu radnju stripa. Jedan od kritičara ih je optužio da su iskoristili tragediju jednog naroda (misleći na starosedelački narod Severne Amerike) kako bi napravili krimi priču od koje će zarađivati pare.

Njemu je zasmetala scena u kojoj klinci iz rezeravata piju pivo i bacaju prazne limenke na hrpu praznih limenki, veću od njih. Međutim, za taj slučaj javila se osoba, potomak drevnih ratnika, koja je odrasla u rezervatu.

-Kritičar, mislim da se zove Šulc, nakačio se na nas, kazao je da se koristimo indijanskom tragedijom da bi pravili jeftinu krimi priču. Tada smo se javljali i Jason i ja i tu smo mu objašnjavali da je to ipak jedna krimi priča. I stvarno je bio gadan. I odjednom se javi ta žena, prava Indijanka, i rekla mu je da je on kliše, a ne mi. “Ja sam Indijanka i moj je život bio takav.” A radilo se o sceni gde se neki indijanski klinci spremaju u zezanje i kupuju konzerve piva i onda sede na groblju automobila, piju pivo i bacaju i onda se vidi da bacaju konzerve na tonu konzervi. To je nju dotaklo i rekla da je to bila njena mladost. A kasnije su se i drugi javljali, izjavio je crtač Skalpiranih Rajko Milošević Guera u razgovoru za Strip Blog.

Edicija “Veliki Teks”

Edicija Veliki Teks koju je pokrenula izdavačka kuća Veseli četvrtak do sada je doživela dve knjige, jednu je grafički obradio Roberto Raviola poznatiji pod pseudonimom Magnus, a to je “Dolina terora”, a za drugu priču “Patagonija” crtaž je radio Paskvale Frizenda.

“Dolinu terora” scenaristički je obradio Klaudio Nici. Sama epizoda razvija radnju neposredno nakon perioda američke istorije zvanog Zlatna groznica. Tu se kao istorijski lik oko kojeg se radnja gradi pronalazi Đon Satera. Njega su u vreme pred Zlatnu groznicu nazivali kraljem Kalifornije s obzirom da je ovaj Švajcarac nemačkog porekla bio kolonizator i osnivač prvih naselja na ovoj zemlji.

Međutim, njegova tragična sudbina daje prostor za razvijanje misteriozne, dinamične i napete radnje. Kada je reč o “Patagoniji” scenarista je bio Mauro Boseli. Boseli je Teksa poslao na veoma dalek put, neočekivano za ovog junaka.

Teks je otputovao u Argentinu da pomogne svom prijatelju, komandantu argentinskih snaga da ispuni jednu misiju, ali kada Teks uvidi, da je akcija usmerena na uništenju domorodačkih naroda, odustaje i okreće se u odbranu starosedelaca.

“Supermen: Među zvezdama”

Ovo je još jedan biser iz Darkwoodove kolekcije koji može biti veoma interesantan za dane u karantinu i izolaciji. Ovo je priča o prvoj Supermenovoj smrti. “All Star Superman” jeste filozofija Supermena u jednom integralu, kako ga je izdala izdavačka kuća Darkvud.

Prosto se u njemu prozire sve što su radili Šuster i Sigel, kao i mnogi posle njih. Sada već osamdeset godina Supermena, čitav jedan čovekov životni vek, Supermen odoleva starenju i svakodnevnim nedaćama koje opsedaju njegov Metropolis, njega i građane. Osamdeset dugih godina, od kada su ga Šuster i Sigel stvorili, onako snažnog i otpornog na metke, kako sa naslovnice iz juna 1938. godine diže i razbija automobile, onakav, što bi se kod nas reklo “Hitlerovski auto”, do modernih telefona, savremene tehnologije i najjačih oružja vasione.

Sve ovo je stalo u knjigu o kojoj govorimo i ova knjiga postavlja pitanje, koje je otvoreno i teško da će ga iko zatvoriti – da li je potrebno bilo toliko dugo raditi na Supermenu? Može da se pita i ovo, da li je neophodno bilo oživeti Supermena? Neminovno je da je odmah nakon njegove smrti, Leks Lutor počeo da pravi gluposti, da uništava svet koji je živeo sigurno, niko ne kaže da je živeo u miru, ali je bio siguran jer je tu uvek bio Supermen. Strip su uradili Grant Morison, Frenk Kvajtli i Džejmi Grant.

“Švindleri” i “Technotise”

Strip “Švindleri” su uradili Đorđe Milosavljević i Miroljub Milutinović Brada, a izdala ga je izdavačka kuća System Comics. Švindleri postoje kao serija, a nastali su po Milosavljevićevom stripu koji je izlazio u nastavcima u specijalizovanom časopisu, a uporedo sa serijom izašao je i strip-album koji obuhvata sve do sada nacrtane avanture ovih junaka.

Sama serija donosi stripovsku stilizaciju negde na ničijoj zemlji između špageti-vesterna, Dikensovih romana i Nušićevih komedija. Ovakva stilizacija nije sasvim nova u našoj kinematografiji – na sličan način relativno bliska epoha ovoj, dakle srpska varošica između dva rata  tretirana u remek-delu Slobodana Šijana Maratonci počasni krug.

Umesto Nušića, on doduše ima Kovačevićev rukopis i doprinos Iling komedije, ali mehanika je veoma slična. (deo koji je napisao Dimitrije Vojnović) “Technotise” je strip takođe u izdanju System Comicsa, a scenarista je bio Darko Grkić, dok je crtač bio Aleksa Gajić. Strip govori o grupi studenata koji upadaju u svakojake nevolje usred Beograda, a sve zahvaljujući radoznalosti mlade studentkinje Edit Stefanović.

Postoji takođe i film “Technotise: Edit i ja” koji vredi pogledati i uporediti ga sa stripom.

Izvor: Stripblog