Stvara se nepremostiv jaz između hrišćanstva i islama

Bojim se da će stvoriti teško premostivi jaz između hrišćanstva i islama, između Turske i svih zemalja koje su tu odluku osudile. Da li je to potrebno danas kada je svet potresen posledicama ratova, mnogobrojnim izbeglicama i svetskom pandemijom – kaže za Danas Dragan Vukić, upravnik Pokloničke agencije SPC „Dobročinstvo“, autor najkompletnije knjige na srpskom jeziku o Carigradu i veliki poznavalac grada na Bosforu.

Pravoslavni bogoslov po obrazovanju, Dragan Vukić već tri decenije vodi srpske hodočasnike u Carigrad, a u razgovoru za naš list objašnjava kakve bi posledice moglo da izazove drugo proglašenje Svete Sofije za džamiju.

*Od čega strahujete?

– Svetu Sofiju podigao je vizantijski car Justinijan Prvi od 532. do 537. na temeljima Konstantinove crkve. I savremenici i potomstvo bili su jednodušni u oceni da je stvoreno delo neprolazne lepote. Njeni graditelji Isidor i Antemije podigli su zdanje koje je svojom veličinom, lepotom arhitekture i savršenstvom tehnike bilo ispunjenje Justinijanove želje da sagradi „građevinu koje nije bilo od vremena Adama niti će slične ikada biti“. Sa Svetom Sofijom nebo je sišlo na zemlju, a hrišćanska vaseljena je dobila jedno srce. Jedan milenijum je bila katedralni hram vaseljenskih patrijaraha i krunidbena crkva vizantijskih careva.

Padom grada u ruke Osmanlija pretvorena je u džamiju i to je bila sve do 1935, kada ju je Mustafa Kemal Ataturk pretvorio u Muzej. Zahvaljujući tome izneti su na svetlost predivni mozaici iz vizantijskog perioda. Turska je most koji spaja Evropu i Aziju kao i hrišćanstvo sa muslimanskim svetom. Turska je velika zemlja sa bogatom kulturom i istorijom. Vekovima je bila kosmopolitska zemlja kao što je i Istanbul kosmopolitski grad. Veliki broj Turaka radi u Evropi, preko Turske beže brojne izbeglice sa Bliskog istoka od rata, gladi, nesigurnosti u Evropu. Zar treba hrišćanski svet da ih gleda popreko zbog ovog čina koji je bolno odjeknuo? Veliki broj Turaka živi u hrišćanskim zemljama: Bugarska, Grčka. Ono što je najvažnije – zar ne potičemo iz jednog korena, od patrijarha Avrama oca judaizma, hrišćanstva i islama. Kao deca Avramova treba da živimo u miru i u slozi. Ovaj čin predsednika Erdogana ne daje doprinos tome.

Veoma se teško uspostavlja poverenje između ljudi, naroda, a tako se lako gubi.

*Da li će to i na koji način uticati na hrišćanske hodočasnike, pre svega iz pravoslavnog sveta koji imaju poseban odnos prema ovoj svetinji i šta ova odluka znači i za malobrojne preostale hrišćane u Carigradu?

– Moja pretpostavka je da neće. U Carigradu je Vaseljenska patrijaršija sa crkvom Svetog Đorđa. U njoj su mošti svetih Vasilija Velikog, Jovana Zlatoustog, Grigorija Bogoslova, Svete Jefimije, Svete Solomonije i Svete Teofone. Tu je i crkva Vlaherna u kojoj se u vreme cara Lava Šestog Mudrog (886-912) na bdeniju javila Presveta Bogorodica. U spomen na taj događaj ustanovljen je praznik Pokrova Presvete Bogorodice koji kod nas Srba uživa veliko poštovanje. Tu je i manastir Bogorodice „Živonosni Istočnik“, u porti su grobovi vaseljenskih patrijaraha. U novom evropskom delu grada – Taksim i Bejolu su crkve Presvete Trojice, Cara Konstantina i carice Jelene, crkva Presvete Bogorodice. Vaseljenska patrijaršija u Carigradu ima više od 80 aktivnih crkava. U Carigradu je nekadašnji manastir Pantokrator podignut u 12. veku. U njemu je živeo između 1314. i 1320. oslepljeni i prognan iz nemanjićke Srbije princ Stefan Dečanski sa sinovima Dušanom i Dušicom. U tom manastiru je milošću Svetog Nikole i progledao. Padom grada u ruke Osmanlija manastirska crkva je pretvorena u Zejrek džamiju. Manastir Bogorodice Pamakaristos je od 1588. Fetije džamija. Nekadašnja glavna manastirska crkva je i danas u službi islamskog kulta, a paraklis posvećen Hristu je muzej dostupan posetiocima. Na mozaicima, nastalim između 1310 – 1315. sve odiše otmenošću, plemenitim sazvučjima boja, suptilnošću osećanja i biranih gestova. Taj, lepotom ispunjeni prostor, odasvuda odiše tihom molitvom. Nekadašnji manastir Hora 1511. pretvoren je u Karije džamiju. Danas je Muzej, posle Svete Sofije najvredniji i najlepši spomenik vizantijskog Carigrada. Veliki logotet carstava Romeja, Teodor Metohit obnovio je i proširio manastirsku crkvu od 1316. do 1318. u zdanje kakvo je danas. Između 1318 i 1321. bogato je ukrasio freskama i mozaicima. Dok je manastirska crkva bila džamija mozaici su u pripratama bili prekriveni drvenom oplatom, a oni u brodu crkve kao i freske u paraklisu malterom. Iznet na svetlost dana taj živopis konzerviran od 1948. do 1958. ponovo blista prvobitnom raskoši boja. Živopis Hore spada u vrhunsko ostvarenje renesanse Paleologa, a ujedno predstavlja najopsežniji program vizantijske umetnosti sačuvan do danas. Vizantijski pisci su ulazak u crkvu Hora, ispunjenu sjajem duhovne lepote, poredili s ulaskom u nebo. Taj osećaj ima i današnji posetilac koji ulaskom u građevinu biva ushićen svim čulima. Samo da se vidi ovo što sam naveo, a to nije sve, vredi krenuti u ovaj jedinstveni Grad.

*U kojoj meri je danas hodočasnicima i drugim posetiocima moguće predstaviti vizantijsko nasleđe Carigrada, imajući u vidu da za pojedine vizantijske crkve u gradu turske vlasti traže posebne dozvole?

– Sa sjajnim vodičem u velikoj meri. Pomenuo sam bivše crkve pretvorene u džamije. One su dostupne. Tu su Muzej mozaika, Arheološki muzej, Karije muzej, Zidine grada, ostaci Hipodroma, crkve nekadašnjih manastira pretvorene u džamije: Mireleon, Sveti Andrija na Krisi, Bogorodica Kiriotisa, Konstantin Lips, nekadašnje crkve Svete Teodosije, Kučuk Aja Sofija iako su džamije, moguće ih je obići. Tu je i Tekfur saraj, Konstantinov stub, crkva Svete Irine, koja je muzejski prostor i mesto muzičkih događaja, kao i crkva Bogorodice Mongolske, iz vizantijskog perioda koja nikada nije pretvarana u džamiju. Jedino je teško ući na lokalitet nekadašnjeg Studitskog manastira, koji je danas u ruševinama.

*Na koji način pravite program za hodočasnike u kome su predstavljeni i vizantijsko i osmansko kulturno nasleđe i zbog čega se ponuda „Dobročinstva“ zadržala samo na Carigradu, iako je cela Turska zapravo prekrivena važnim spomenicima i bogomoljama iz vremena ranog hrišćanstva i vizantijskog perioda?

– Za sada “ Dobročinstvo“ ima samo program “ Carigrad – Istanbul, kako ga niste videli“, koji sam sastavio i vodim ga 30 godina. Sa njim sam odveo hiljade naših sunarodnika i predstavio im zvezdane časove vizantijskog i osmanskog grada kao i njegove najvrednije spomenike iz obe epohe. Rekao sam da je Turska bogata zemlja i zemlja velike prošlosti počev od antike, preko Vizantije do Osmanskog carstva. U Turskoj ima dosta hrišćanskih spomenika: pećinske crkve Kapadokije, Efes, Mira Likijska, da spomenem samo neke od njih. Jedno vreme nije bilo interesovanja za tako jedinstvena putovanja. Kada se interesovanje javilo nije bilo novca da se krene na takvo obuhvatno putovanje.

Jubilej i korona

*Poklonička agencija SPC „Dobročinstvo“ ove godine obeležava 30 godina rada. Kakva su Vaša iskustva kad je reč o pokloničkim putovanjima i verskom turizmu u Srbiji i gde smo mi na tom polju u poređenju sa svetom ili bar sa drugim većinski pravoslavnim zemljama?

– Učestvovao sam u osnivanju i oblikovanju Agencije. Dakle, 30 godina sam na njenom čelu. Ponudili smo 20 brižljivo sastavljenih manastirskih programa. Svakog vikenda išao je jedan jednodnevni i jedan višednevni program. Bili smo novina na tržištu, a za ovakvim putovanjima vladao je veliki interes. Vremenom smo uvodili nove programe tako da ih danas imamo četrdesetak. Dali smo veliki doprinos popularisanju naših manastira.

*Koliko je pandemija virusa korona uticala na rad agencije i pokloničke planove?

– Usled pandemije otkazana su sva putovanja. Molimo se Bogu da se ova pošast što pre završi i da ponovo krenemo na planirana putovanja.

Zavese na mozaicima tokom molitve

Nakon što je po drugi put proglašena za džamiju Sveta Sofija će biti zatvorena za javnost do 24. jula, za kad je u njoj najavljena prva zvanična islamska molitva. U toku su pripreme, uključujući i prekrivanje vizantijskih mozaika zavesom tokom klanjanja, najavljeno je iz Kabineta predsednika Turske Taipa Erdogana. Njegov obilazak Svete Sofije pre dva dana, turski mediji juče su komentarisali kao predsednikovu „kontrolu“ priprema. Erdoganov portparol Ibrahim Kalin izjavio da će „mozaici biti sačuvani ko što je to bio slučaj u poslednjih 500 godina i da će svi koji to žele, moći da ih vide tokom posete ovoj nekad glavnoj crkvi Vizantijskog carstva. Kalin nije saopštio koliko će vernika prisustvovati prvoj molitvi u petak, ali je naglasio da će se poštovati mere zaštite od virusa korona.

Poziv papi Franji

Iako je papa Franja ranije izjavio da je tužan zbog odluke Ankare da Svetu Sofiju ponovo proglasi za džamiju, turske vlasti su mu uputile poziv da je poseti. Ibrahim Kalin je rekao, da je Turska pozvala sve u džamiju, uključujući papu Franju, prenose turski mediji. U Grčkoj se ne smiruju reagovanja državnih i crkvenih vlasti na poslednje odluke Ankare. Poglavar Grčke pravoslavne crkve arhiepiskop Jeronim juče je ocenio da su „Erdoganove igre uvreda za ceo civilizovani svet, a ne samo pravoslavne hrišćane“. On je pozvao na osudu „instrumentalizaciju religije za ostvarivanje partijskih, političkih, geopolitičkih i geostrateških ciljeva turskog predsednika“. Grčka Vlada je zbog Svete Sofije „otvorila front“ ne samo prema Turskoj, nego i prema Rusiji. Izjave ruskih zvaničnika da je drugo pretvaranje Svete Sofije u džamiju stvar turske unutrašnje politike, a da će je, zbog ukidanja skupih ulaznica dok je bila muzej, ruski turisti sad češće posećivati, u Atini je ocenjena kao „gotovo neprijateljska“ i „svesno otrovna“. Pojedini mediji ukazuju i na upadljivo ćutanje carigradskog patrijarha Bartlomeja koji se povukao na rodno ostrvo Imbros, gde je zemljacima prošlog vikenda obećao da će finansirati izgradnju staračkog doma u zavičaju.