Stvaralački impulsi probuđeni ratom

Uz osvrt na život i delo preminulog autora Jorgosa F. Pjeridisa i njegov roman “Veliko iskušenje”, o svojim knjigama govorili su kiparski autori Jorgos Haritonidis i Jorgos Hristodulidis.

Haritonidis, autor dela “Sećanja puna koštica”, memorijskog romana objavljenog pre nekoliko dana u Beogradu, a nastalog par decenija nakon turske invazije iz 1974. godine, kazao je da je očaran Beogradom i da bi u njemu mogao da živi. On je istakao da naše zemlje imaju dosta toga zajedničkog što je zaključio kada je video spomenike i porušene zgrade za vreme “NATO” bombardovanja.

Za delo preminulog pisca Jorgosa F. Pjeridisa kaže da ga kritičari greškom upoređuju sa njegovim, zato što je Pjeridis pisao pre rata i na neki način najavio ratno stanje, a njegov roman je nastao posle rata u kome je autor bio vojni zarobljenik. „Na dan kad je trebao da mi istekne vojni rok, desio se nesrećni slučaj i počeo je rat. Postao sam ratni zarobljenik i poslali su me u turski zatvor u kome je vladao pakao. Ta iskustva iz rata bila su pokretač da počnem da pišem u zrelom dobu“, ispričao je Haritonidis.

Tek nakon 28 godina, kad je bol postala manja i kad je objektivno uspeo da sagleda dešavanja, Haritonidis je objavio knjigu “Sećanja puna koštica”, a nakon toga i još pet knjiga. Ispričao je da je naziv za knjigu nastao zato što su ih u zatočeništvu hranili lubenicom i da je svakom zarobljeniku sledovala po jedna kriška bostana, debljine duvanskog lista. On je sebe ubedio da su koštice lubenice pune hranjivih sastojaka, poput semenki bundeve, pa ih je zato skupljao i krišom jeo kako ga ostali zarobljenici ne bi videli.

Prisutnima je saopštio da mu je i dalje neobično kad ga nazovu književnikom jer nije imao u planu da postane pisac. Kako kaže u njemu je rat probudio stvaralački impuls koji nije znao da je imao, a knjiga je odmah bila zapažena i nagrađen značajnom nagradom.

Hristodulidis autor dela “Izranjavane zone” za vreme turske invazije bio je još uvek dečak. On je saopštio da preminuli pisac Pjeridis pripada drugim vremenima u kojima Kipar nije bio podeljen. Objasnio da je okupacija Kipra bitna tačka u razvoju kiparske književnosti pa se književnost autora tog perioda predstavlja kao književnost generacija okupacije i nestašice. „Književnost nikada ne nastaje sama od sebe“, istakao je Hristodulidis i naglasio da je njegovo delo posledica detinjstva i dugogodišnjeg bavljenja novinarstvom.