Stvari vibrantne – stvari svečane

Fokus izložbe je na predmetima, materijalima koji su stizali kroz legate i poklone a koje su Muzeju predavali umetnici ili članovi njihovih porodica – objašnjava Ristivojević.

Naslov izložbe, prema njenim rečima, citat je Leonida Šejke pronađen među njegovim beleškama.

Najviše materijala sačuvano je upravo od ovog umetnika, mistične figure naše likovne scene.

Šejkina zaostavština dospela je u Muzej zahvaljujući njegovoj drugoj supruzi Ani Čolak Antić, koja je bila istoričarka umetnosti i kustoskinja Grafičkog kolektiva.

– Pored crteža, ovde se našlo mnogo Šejkinih ličnih predmeta, pisama koje mu je pisala Ana, kao i njegovi prijatelji dok je izlagao u Švajcarskoj. Tu su i pozivnica za slavu Milića od Mačve, kao i Šejkini crteži na kutijama od cigareta Morava bez filtera, budući da je bio tip umetnika koji je konstantno crtao i to činio na svemu što mu dođe pod ruku – papiri, salvete, računi. Ove minijature su nastajale u vreme Šejkinog uspeha u inostranstvu od 1967. godine a pored tema đubrišta, skladišta, česti su prizori i predstave tvrđava, romantizovanih predela, koji se povezuju sa idejom Zamka, imaginarnog mesta harmonije u autorovom ličnom kosmosu – priča Ristivojević.

Ona dodaje da je i Vane Bor ostavio svoj legat i uz njega dosta dokumentacije, a da je poseban kuriozitet njegova knjiga „Italian Pictures“ koju je uradio 1944. godine kada je emigrirao u Englesku.

– Bio je kraj rata, momenat kada su svi morali da se opredele. Za razliku od svojih saboraca koji su se lako priklonili partiji, Bora je više zanimala revolucija u umetnosti. Nakon pritisaka, ucena i pretnji ljotićevaca, odnosno pripadnika Srpskog dobrovoljačkog korpusa u novinama Nova borba, emigrirao je u Englesku gde je vodio povučen život bez kontakata sa Beogradom. Odmah po dolasku u London, Bor je započeo rad na seriji nadrealističkih kolaža u knjizi „Italian Pictures“, kao i na seriji crteža koje je sam nazivao „stripovi” – kaže Ristivojević i podseća da je izložba koncipirana kao svojevrstan omnibus, da se sastoji od 13 epizoda, a da se u epizodi „Montaža realnosti“ govori upravo o knjizi „Italian Pictures“.

– U belešci na njenom početku saznajemo da je Bor zapravo želeo da interveniše na engleskim gravurama ali nije mogao da ih nađe. Umesto toga poslužio mu je putopis kroz italijanske gradove na engleskom koji je bio ilustrovan raznim grafikama, uglavnom vedutama gradova gde se vide samo arhitektura i pejzaži bez ljudi. Bor je odlučio da ih naseli – ljudskim ili životinjskim figurama i tako su nastajale nadrealne kompozicije – objašnjava Ristivojević.

Prema njenim rečima, u samoj knjizi umetnik je napravio je 66 intervencija-kolaža od kojih je neke posvetio svojim prijateljima i saborcima nadrealistima – Bretonu, Elijaru, Maksu Ernstu, Daliju i Tristanu Cari.

Postupak je značio dodavanje ljudskih figura u vedute italijanskih gradova sa gravura – Rima, Napulja, Pize i Firence.

Na stranicama gde su njegovi kolaži ostavljao je i komentare na francuskom jeziku – detaljno opisuje kustoskinja izložbe.

Ona ističe i legat Milana Dedinca i Radmile Bunuševac Dedinac.

– Recimo, priču o Dedinčevoj poemi „Javna ptica“ stavili smo u kontekst njegovih predmeta na kojima je motiv ptice. Njima je bio na neki način opsednut. Imao je keramičke tanjire s pticama a u Rovinju je kupio vitrinu s prepariranim pticama, koju su verovatno doneli moreplovci iz zemalja Amazonije. Prema svedočenjima njegove supruge Radmile, Dedinac je do te mere bio očaran vitrinom da bi procenjivao ljude prema njihovim reakcijama u odnosu na ovaj neobičan predmet. Čuvao je i figure iz Afrike i lutkicu iz Amerike koje mu je poklonio Rastko Petrović. Njih dvojica su bili prijatelji a Rastkovi crteži i skice iz Afrike takođe se nalaze na ovoj izložbi – podseća Senka Ristivojević.

Ona dodaje da joj je bilo veoma zanimljivo i drugačije da radi na ovom projektu.

– Savremena umetnost traži ne samo tumačenje umetničkog dela nego širi pogled. Samo delo ne govori toliko i zato predmeti i dokumentacija osvetljavaju neke bitne ćoškove – kontekst i okolnosti u kojima su važna umetnička ostvarenja nastala – ističe Senka Ristivojević, koja je na ovoj izložbi radila zajedno sa svojim kolegom kustosom Miroslavom Karićem.

Izložba „Stvari vibrantne – stvari svečane“ je dragocena između ostalog i zato što sada postoji svest da se ova značajna građa čuva u MSUB, da će dobar deo biti digitalizovan i da je dostupna kako publici, tako i budućim istraživačima.

Pored pomenutih na ovoj izložbi je predstavljen materijal umetnica Milice Zorić i Zore Petrović, umetnika Ivana Tabakovića, Miroljuba Todorovića, Rastka Petrovića, Đorđa Kostića…

Izložba će biti dostupna publici do 6. juna.