Stvoreni smo da žudimo za jedinstvom i povezanošću: Kanadska umetnica Kristal Pajt, dobitnica nagrade “Jovan Ćirilov – za korak dalje” za Danas

Uvek se nadamo transformativnom iskustvu za sve koji dođu na našu predstavu, ističe Pajt, a nagrada iz Beograda je takođe stigla u pravom trenutku, kada su imali novu produkciju koju mogu da ponude evropskoj publici. Na 21. Beogradskom festivalu igre započinju evropsku turneju “Skupštine”.

Ona nije u prilici da lično primi ovo priznanje, ali na ovogodišnjem 21. BFI njena kompanija Kid Pivot iz Vankuvera gostuje sa komadom “Skupština”, koji će 14. i 15. marta biti izveden na Velikoj sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.

Reč je o produkciji čija je premijera bila krajem prošlog oktobra u Vankuveru. Kristal Pajt je za ovu simboličnu priču o godišnjoj skupštini udruženja ljubitelja srednjovekovnih turnira uradila koreografiju, dok je ulogu režisera podelila sa scenaristom Džonatanom Jangom. “Skupština” je jedina tema o kojoj je trenutno zainteresovana da razgovara.

Ako su „Figure u izumiranju“ izraz umetničke svesti i savesti protiv ekoloških katastrofa i rizika, na koji način treba razumeti „Skupštinu”?

– Naša predstava se sa ljubavlju odnosi prema idealima zajednice i međusobne solidarnosti. Ali čak i na malom sastanku istomišljenika, dobronamernih ljudi, nailazimo na dosta tenzije i drame. Zainteresovani smo za izazov podržavanja ideala i zajedništva u turbulentnim vremenima, a praćenih svim ljudskim manama. Zainteresovani smo za tačku susreta između jedinstva i podele: čini se da smo stvoreni da žudimo za jedinstvom i povezanošću… Ali, zašto je to tako teško održati, naročito danas?

Kako je publika doživela ovaj Vaš novi spoj umetničke igre i pozorišta koji se bavi dubokim i složenim temama i zbog čega ste kao okvir priče odabrali baš lokalni klub ljubitelja srednjovekovnih veština?

– U poznatom svetu skupštinskih zajednica upravni odbor je upleten u politiku sitnih interesa i rastućih pritužbi. To je možda uobičajeno za svaku organizaciju u kojoj ljudi pokušavaju da rade zajedno, bilo da su istomišljenici ili ne. Ova grupa srednjovekovnih rekonstruktora okuplja se svake godine kako bi održala živom tradiciju koju vole, ali borba da se njihova organizacija održi iz godine u godinu ih iscrpljuje, stvarajući napetost i podele među njima.

To je mala, poznata scena: prilično malih uloga i banalna. Ali, udaljite se i pogledajte samo pitanje jedinstva i njegovu neizbežnu suprotnost. Uvećajte tu sliku i uočite neophodnost i krhkost struktura koje smo ozbiljno gradili da bi smestili naše ideale zajedništva i pravičnosti; strukturu zvanu Robertova pravila reda, religiju i samu demokratiju.

Gde je u svemu tome muzika Petra Iljiča Čajkovskog – Klavirski koncert broj 1?

– Izabrala sam ovaj koncert na samom početku procesa stvaranja kao zvučni svet likova u ponovljenom izvođenju u drugom činu. On daje njihovom fantastičnom carstvu zvuk koji se razlikuje od prvog i trećeg čina, odnosno slike – kada smo u svetu lokalne sale i sastanka odbora koji se bliži. Čajkovski je prolazna linija u drugom činu, ponekad centralna, a ponekad u fragmentima, čuje se kao kroz zid ili iz pokvarenog zvučnika; više kao sećanje. To je epski zvuk, poznat svima, a meni je bilo je zadovoljstvo da radim sa tim materijalom.

„Skupština“ je Vaš treći zajednički projekat sa dramaturgom DŽonatanom Jangom. Možete li reći nešto više o toj saradnji – u „Skupštini“ se oboje potpisujete kao reditelji?

– Rad sa Džonatanom je otvorio novi prostor za mene. To je bilo otkrivanje novog jezika, koji me je menjao u korenu i koji je menjao i moju spoznaju pokreta kao takvog. Tekst je jedna važna i snažna komponenta za ono što prikazujemo i osećamo telom. Džonatan mi je takođe otkrio način na koji mogu da radim na složenosti sadržaja. On ima briljantan, neverovatan um, baš kao i ljubav prema izazovima prevođenja svog pisanja i literarnog koncepta u pokret. On donosi jako glumačko iskustvo i neke nove alate u naš proces, a onda igrači kroz njegovu režiju pronalaze nove dimenzije…

Da li su pokret i igra ravnopravni sa ostalim scenskim umetnostima kad je reč o angažovanim temama?

– Svaka forma nosi svoju jedinstvenost i umeće da obično pretvori u umetničko. Naravno, za to je potrebno i malo majstorstva. U predstavama trupe Kid Pivot trudimo se da pokret bude tek jedan od mogućih načina da dođemo do cilja. Mi radimo sa tekstom, glasom, zvukom, muzikom, elementima dizajna… I sve to kako bi postavili pitanja i predstavili ideje… A ako me pitate da li “čista igra” pobeđuje sve druge forme u smislu predstavljanja neke teme, onda to mnogo zavisi od same teme.

Koliko je na Vaš pristup umetničkoj igri i rad uticala saradnja sa Vilijamom Forsajtom?

– Igrala sam za Balet Frankfurt pet godina. Ono što sam ponela odande, jeste duboko razumevanje improvizacije koja može da se pokrene intelektom i instinktom. Znači, upotreba intelekta i instinkta u improvizaciji. To je nadalje razvijalo moj koreografski jezik i misao.

Frankfurtske godine

Zbog čega je jedno vreme sedište Kid Pivota bilo u Frankfurtu – da li to bio lakši put do evropskih scena ili nešto drugo?

– Imali smo snažnu podršku teatra koji se zove Frankfurt Mousonturm koji je ponudio evropski krov nad glavom za moju trupu, i pomogao mi da razvijam svoja dela, ali i da ih predstavljam brže i jednostavnije evropskoj publici. Te “frankfurtske” godine su bile veoma važne za moju trupu i njen razvoj.

Jedan od najtraženijih koreografa

Rođena u Vankuveru, Kristal Pajt je u karijeri dugoj tri decenije stvorila više od 50 koreografija za svetski čuvene kompanije – londonski Kraljevski balet, Balet pariske Opere, Holandski teatar igre, Balet Frankfurt, Nacionalni balet Kanade, Džez balet Montreal.

Član je Reda Kanade i dobitnik mnogobrojnih prestižnih umetničkih nagrada, uključujući i počasni doktorat likovnih umetnosti na Univerzitetu Sajmon Frejze.

Karijeru igrača započela je kao član Baleta Britanske Kolumbije, za koji je uradila i prvu koreografiju.

Trenutno je stalni koreograf Holandskog teatra igre, saradnik kanadskog Nacionalnog umetničkog centra i pridružena umetnica Sadlers Velsa u Londonu.

Trupu Kid Pivot osnovala je 2002. u Vankuveru. Kritičari tvrde da je Kristal Pajt kao “jedan od najtraženijih koreografa današnjice prepoznatljiva po emocionalnoj dubini i prelepoj intimnosti svog rada – njen koreografski jezik ima širinu pokreta koji spaja klasične elemente i složenost i slobodu strukturirane improvizacije“.