Foto: M.P.Zrenjaninski ilustrator, strip crtač i umetnik sa međunarodnom karijerom Stevan Subić godinu je započeo promocijom stripa Konan, koji je islustrovao, za srpsko i francusko tržište.
Ovo je njegova priča:
Počeo sam sa slikanjem, odnosno ilustracijama i strip crtanjem nevezano za sredinu, već sam za sebe, samouk sam. Čitao sam, pratio film, pozorište, sve se sklapalo u vizuelni izraz koji je disao i koji su kod mene prepoznali veliki izdavači u Milanu i Parizu. To je onda samo išlo dalje ali ne bez mog rada, bez moje budnosti i pažnje da ne razočaram i da nastavim da radim na sebi.
Nemam neposrednih uzora, ne mogu reći da imam neposrednh mentora, ali imam mnogo bliskih prijatelja i saradnika iz branše, koje poštujem. Nisam usvojio ničije obrasce, nisam ni od koga neposredno učio. To se ne dešava često, zato sam sećan što sam u pravom trenutku upoznao prave ljude i radim posao koji me ispunjava. Pri tom mogu i drugima da pomognem da koriste moje kontakte.
Nisam ni znao ljude koji se time bave u Zrenjaninu a bilo ih je. Njih sam tek kasnije upoznavao. Sam grad nije ni na koji način uticao na mene da počnem da se bavim bilo čime profesionalno. Zrenjanin više vuče u dokolicu i ne stimuliše da budeš uspešan, tako da sam počeo da se bavim onim što me zanima bez da to sa bilo kime delim.
U 27 godini sam, 2009. godine, posle devet godina pauze počeo ponovo da crtam. Tada sam počeo da otkrivam stipove, ko su izdavački, ko crtači u svetu. Radeći tako i otkrivajući taj svet, počeo sam malo po malo da šaljem svoje scenarije i stripove na mađunarodne festivale i počeo da dobijam nagrade.
Sa tim nagradama stizalo je moje jedino saznanje da sam dovoljno konkurentan, da mogu da pariram drugim crtačima koji su mnogo duže u stripu. Kako su se nagrade nizale, ja sam dobijao na samopouzdanju i počeo da razaznajem prostor za sebe u stripu.
Onda je 2012. godine usledila ponuda za italijanskog izdavača Serđa Bonelija, jedne od najvećih izdavačkih kuća, koju sam prihvatio. Tada je počela moja međunarodna karijera. Tada sam počeo da sarađujem i sa francuskim tržištem, godinu dana nakon što sam počeo rad sa italijanskim izdavačem stripa. Par godina kasnije počeo sam da slikam na velikim platnima.
Mogu da živim u Srbiji i da radim za strane izdavače, da budem poreski obveznik ovde. Mogu da živim pristojnim životom od svog rada, bez nekih prevelikih očekivanja. Ipak je ovo umetnost, više očekujem da dajem nego što ću dobiti.
Često idem na međunarodne festivale, gde učestvuju moji radovi. Bio sam na festivalima širom zapadne Evrope, u Holandiji, Francuskoj, Belgiji koja je srce evropskog stripa. U Francuskoj sam bio više puta, prošle godine sam imao izložbu u Rambujeu kod Pariza, koja je trajala dva meseca.
Kad me pitate o Francuskoj, mogu da kažem da sam oduševljen sredinom koja ima smeo stav prema životu, koja nema problem da izađe na ulicu kada im nešto ne odgovara. Čak i njihovi strip crtači štrajkuju na ulici, ima ih u tolikom broju da mogu sebi to da priušte.
U Francuskoj i Belgiji je strip umetnost koja ima ogromnu vrednost, sa stanovišta publike koja ga voli, baštini, želi to a i spremni su da plate za te vrednosti. Ne, naravno, za bilo šta, već za ono što predstavlja kvalitet i što oni vole da poseduju.
Imam pet albuma urađenih u pet knjiga za francusko tržište, od čega četiri imaju i crno-bela, tvrdo ukoričena eksluzivna izdanja, koja su skupa, što nije čest slučaj jer je na tom tržištu primaran kolor strip. Tamo se za crno-beli strip razvija posebna publika koja traži poseban kvalitet.
Baš danas sam imao dvočasovan Skajp sastanak sa jednim scenaristom koji radi francuske Netfliks serije i filmove, a sa kojim ću raditi ove godine. Čovek je neminovno duboko vizuelan tip i lako se sporazumemo jer je narativni i vizuelni jezik skoro isti, samo se alati razlikuju. Vrlo se lako razumemo a teme su nam od toga kako se strip tehnički koncipira, da li imamo neku improvizaciju, broj strana, da li je u koloru, kako ćemo da predstavimo, koje su kreativne vragolije potrebne i šta ćemo da uradimo zajedno. Ja njemu dam ideju za koju znam kako dramaturški da uradim detalj a on meni da ideju koji bi ambijent bio poželjan, u smislu atmosfere ili lokaliteta da se pozicionira sama scena.
To tako ide, nakon uspostavljanja kontakta. Pričamo o čemu je scenario i kako bismo taj strip radili, dakle zajedno zidamo taj svet. On je scenarista, ja vizualizujem a preplićemo se i pomažemo jedan drugome sa idejama.
Mahom su ti ljudi, koji su vrhunski scenaristi, vizuelno obučeni a nije neobično da neki od njih budu i vrhunski crtači. Osoba sa kojom sam radio Konana i Tarzna, a koji je radio adaptaciju teksta, je ista osoba. To je Kristofer Bek, vrstan crtač i jedan od vodećih francuskih autora danas. On je meni prepustio potpunu slobodu, scenario je napisao na osnovu dizajna i adaptacije i oslonio se na to da uradim što više mogu. Data mi potpuna sloboda i to za dva različita izdavača. Sa ove vremenske distance od godinu dana shvatam da su oba izdavača, koji su konkureti na tržištu, isto nastupili prema mom radu. Dobio sam slobodu kao neko ko nije iz Francuske, i pri tom nisam tamo prisutan svojim radom 20, već pet godina.
Osetio sam veliki kreativni potencijal ali i veliku odgovornost kada sam radio strip Tarzan, jer to je nešto što je prisutno toliko dugo u kulturi, sto godina, monolitno. Toliko serija, filmova, predstava o njemu, sve je rečeno i šta bismo sad novo mogli da dodamo da bi publici bilo zanimljivo, a da ima trajnost i nova rešenja. To je prvo lična odgovornost, što malo uskraćuje tu dobijenu slobodu jer mora da se pazi šta će da se radi. S druge strane, momenat da ti urednici daju apsolutnu slobodu jeste stimultivan ali ti nisi sam u tome i tu mora da bude ravnoteža. Momenat odgovornosti i iskrenosti prema svom radu je ključan.
Isto je i sa Konanom.
Rad na jednom takvom stripu traje mesecima, najčešće su to ugovori na godinu dana. Mogu da se završe za šest meseci, za četiri meseca. Postoje autori koji su hiper brzi, urade tri albuma godišnje. Praksa je da se angažuju crači ali ja sve moje radove radim sam. Na ovim mojim originalima ne bih dao nikome ništa da radi, osim mene.
Dosta toga sam u Zrenjaninu radio na osnovu ideja. Imao sam osam godina radijsku emisiju „Muholovka“, koja se emitovala na tri radio stanice – na Kojotu, Radio Zrenjaninu i Fedri. Radio sam fanzin „Žuta cigla“, koji je imao za cilj da skrene pažnju javnost na gradske probleme a to je bilo pre 15 godina kada sam se bavio i problemom vode. Imam radio drame snimane o problemu vode. Evo, penaest, šesnaest godina kasnije sve je to isto. Imam iskustva sa javnošću, to je sve nezahvalno, tako da sam odustao od ikakvih nagoveštaja promene. Ali na nivou pojedinca sam optimista i znam da može.
Ova izložba je jedan od načina da podstaknem ljude oko sebe. Prvo, da neko na osnovu svog potencija dođe i oseti se prozvanim i kaže sebi „Ako može on, mogu i ja.“ Drugi je na nivou sujete, da neko koga će ovo da isprovocira na bilo koji način proba da dokaže da je bolji. Ne mislim na izložbu, mislim na bilo šta a najviše na neke klince koji hoće da budu bolji. Samo da nema ravnodušnosti.
To je poenta ove izložbe – „Born to draw“- zato što je Đanfranko Manfredi, čovek sa kojim sam počeo da radim stripove, to napisao u katalogu.
Biografija:
Stevan Subić rođen je u Zrenjaninu 1982. godine a stripom se bavi od 2009. godine. Osvojio je brojne nagrade za strip, među kojima i pet glavnih nagrada na raznim strip festivalima u Srbiji, Hrvatskoj i Makedoniji. U Đenovi 2011. na takmičenju Conflicts – War Baloons osvaja Gran pri, koji mu dodjeluje žiri kojim predsedava Sergšo Topi, a pobednički strip Konflikti i naredni Tragovi više su mu puta objavljivani i nagrađivani u Srbiji i u inostranstvu. Objavljivao u brojnim časopisima u Srbiji i Italiji, italijanskim online magazinima Verticalismi, Rusty Dogs. Kao ilustrator i grafički dizajner crta naslovnice časopisa, promotivne i pozorišne plakate. Učestvovao na velikoj izložbi Tri generacije savremenog srpskog stripa u Francuskom institutu u Beogradu 2013. i iste godine uvršten je u prvi tom Balkan Comic Connections, svojevrsne enciklopedije balkanskog stripa. Od 2012. je učesnik stvaranja novog serijala Gianfranca Manfredija, Adam Wild, za izdavačku kuću Bonelli, a od 2014. ga angažuje francuski Delcourt. Radi stripove Konan i Tarzan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
