Foto: Međunarodni festival pozorista za decu SuboticaMeđunarodni festival pozorišta za decu, čije se 29. izdanje održava od 18. do 23. septembra, u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, dodeliće Nagradu za životno delo „Mali princ”, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu, glumcima Marijani Petrović i Viktoru Šrajmanu.
Reč je o glumici i rediteljki Marijani Petrović i Viktoru Šrajmanu – ruskom i izraelskom pozorišnom reditelju, glumcu, pedagogu, kritičaru, i jednom od vodećih stručnjaka u oblasti pozorišta lutaka.
Nagrada „Mali princ“ dodeljuje se obliku umetničke skulpture istaknutog crnogorskog vajara Mije Mijuškovića.
Marijana Petrović (Beograd, 1957.) je diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, (jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik), a magistrirala na Fakultetu dramskih umetnosti, na odseku za teatrologiju. Od 1978. je u stalnom angažmanu kao glumica u Malom pozorištu “Duško Radović“ u Beogradu, a bavi se i režijom.
Dobitnica je mnogih glumačkih nagrada: Bijenala jugoslovenskog lutkarstva u Bugojnu, Jugoslovenskog festivala za djecu Kotor, Susreta pozorišta lutaka Srbije, Milena Načić, Božidar Valtrović.
Kao profesor, predavala je u srednjoj baletskoj školi „Lujo Davičo“ – organizaciju scensko-muzičkih delatnosti. Osmislila je seminar namenjen učiteljima, pedagozima i psiholozima, u organizaciji Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije 2001. pri Učiteljskom fakultetu u Beogradu, na temu Lutkarstvo u osnovnoj školi, i u okviru njega održala predavanja i vežbe.
U okviru projekta Centra za pozorišna istraživanja ApsArt namenjenog edukaciji studenata FASPER- a, realizovala je 2011. radionice na temu: Upotreba lutke u terapeutske svrhe.
Realizovala autorske projekte za decu kao saradnik u Školigrici (Centar za kulturu Stari Grad); Dečjem kulturnom centru Beograd (lutkarske igrice u okviru radionice za bebe do 3 godine, sarađivala sa Centrom za muzejsku didaktiku kao glumac i autor).
Priredila je monografiju Malo pozorište „Duško Radović“- 70 godina raznolikosti (Malo pozorište „Duško Radović“, 2019.). Članica je Assitej-a i Cedeum-a.
Viktor Ljvovič Šrajman (1945, Harkov) je ruski i izraelski pozorišni reditelj, glumac, pedagog, kritičar, jedan od vodećih domaćih stručnjaka u oblasti pozorišta lutaka.
Osnivač je i prvi glavni reditelj Magnitogorskog pozorišta lutaka i glumaca „Buratino“. Od 2012. do 2018. godine je bio glavni reditelj Državnog pozorišta za mlade gledaoce Nižnjeg Novgoroda.
Predsedavajući je Stručnog veća nagrade koja nosi ime zaslužnog umetnika RSFSR-a, profesora M.M. Koroljeva, potpredsednik Međunarodnog festivala KUKART, član žirija najznačajnije nacionalne pozorišne nagrade „Zlatna maska“, član Komisije za pozorište lutaka STD RF.
Učestvovao je u radu međunarodnih pozorišnih projekata (kongresi, konferencije, festivali) kao predstavnik SSSR-a u SAD-u, Francuskoj, Japanu, Italiji, Norveškoj, Mongoliji, Poljskoj.
Rukovodilac je međuregionalnog seminara za glumce pozorišta lutaka, rukovodilac sveruske laboratorije reditelja pozorišta lutaka (Savez pozorišnih radnika Ruske Federacije).
Režirao više od 60 predstava širom Rusije, u Poljskoj i Izraelu i osvojio mnoštvo nagrada. Igrao je u četiri ruska filma, kao i u četiri filma u Izraelu.
Bio u žirijima mnogih međunarodnih lutkarskih festivala. Autor je dve knjige: Profesija – glumac (1997) i Analiza komada (2004).
Prošle godine su nagrade “Mali princ” dodeljene reditelju i glumcu Jovanu Caranu, i kreatorki lutaka, kostima i scenografije Ljudmili Konstantinovoj Hense iz Kazahstana.
Posthumna nagrada za život posvećen stvalaštvu za decu pripala je reditelju Dragoslavu Todoroviću.
Među dobitnicima nagrade, koju Festival dodeljuje od 2000. godine, između ostalih su bili i Branka Veselinović (2019), Zoran Hristić (2016), Minja Subota (2015), Timoti Džon Bajford (2014), Branko Milićević Kockica (2007), Ljubivoje Ršumović (2006), i mnogi drugi ugledni stvaraoci za decu.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
