Subverzivni pisac u otporu protiv svakog blata: Draganu Velikiću uručena Nagrada „Trepetalo iz Trogira“ Centra za medije „Ranko Munitić“

Ovo priznanje tradicinalno se uručuje 3. aprila na dan rođenja Ranka Munitića (1943-2009), filmskog kritičara, teoretičara, istoričara, scenariste i publiciste, jednog od najboljih poznavalaca stripa, animiranog i dokumentarnog filma u bivšoj Jugoslaviji, a o dobitniku za 2023. poslednji put je odlučivao žiri u čijem sastavu je bila Zorica Jevremović Munitić, njegova supruga i osnivačica Centra za medije “Ranko Munitić”, koja je preminula 5. oktobra prošle godine.

– Ovo je prva dodela nagrade da Zorica nije među nama. A ja sam poslednji laureat sa njenim potpisom. Međutim, sve što je ona radila u životu, što je kao umetnik i časno beskompromisno biće zastupala, i dalje nosi njen potpis. I što su vremena mračnija – a za verovati je da nam gušći i teži mrak tek predstoji – njen potpis će biti uočljiviji – izjavio je Dragan Velikić.

Kako je istakao, veoma je važno da ova nagrada opstane, jer iza nje stoje dve samosvojne ličnosti koje su čitavog života širile duh tolerancije i zajedništva, visokih estetskih i moralnih zahteva.

– I nakon raspada zajedničke države i jednog tako raznolikog i bogatog kulturnog prostora, Zorica i Ranko nisu pristajali da im nišči duhom određuju mapu puta, već su nastavili ponaosob i kao par da deluju iz drugog plana, i prenose svoj nezavisni duh. Sa ličnostima poput Zorice Jevremović i Ranka Munitića i mnogo veće kulture bi se ponosile. Oboje su ostavili vidljiv trag, a pripadali su takvom krugu ljudi kakvi su i oni bili.

Njjihova misija, podsetio je Velikić, sastojala se u tome da uprkos ratu i profesionalnim proizvođačima mržnje, jačaju veze među bliskim kulturama kojima su i sami pripadali. Takvi ljudi su dragocene pojave na svim prostorima i u svakom vremenu.

– Vrednost jedne nagrade pre svega čine laureati, a lista nagrađenih „Trepetalom iz Trogira“ je impresivna. Hvala žiriju što me je učinio trinaestim laureatom – istakao je jedan od naših najprevođenijih pisaca, koji je do sada poneo najvažnija domaća i regionalna književna priznanja.

Članovi žirija za 2023. godinu bili su i Miroslav Karić, istoričar umetnosti i kustos (Beograd); Veljko Krulčić, novinar, izdavač i filmski publicista (Zagreb); Jasmina Redžić Gavrankapetanović, slikarka i profesorka Fakulteta likovnih umjetnosti (Sarajevo); i Branko Kukić, književnik, izdavač i prošlogodišnji dobitnik nagrade.

– Centar za medije „Ranko Munitić“, uz izrazitu želju Zorice Jevremović, nastavlja niz laureata Nagrade „Trepetalo iz Trogira“ imenom Dragana Velikića, pisca, esejiste, kolumniste i, možemo slobodno dodati, građanskog aktivste, nekog čiji društveni angžman u pisanoj ili izgovorenoj reči odjekuje u javnosti – saopštio je u obrazloženju za nagradu Miroslav Karić, podsećajući i na Velikićevu biografiju, dela i brojne nagrade koje je do sada dobio.

– Donoseći pred nas memorijske slojeve gradova, provodeći nas kroz mikro sudbine, ljubavne i životne priče svojih junaka u kolopletu natkriljujućih istorijskih okolnosti, svakodnevicu evropske i postjugoslovenske stvarnosti, Velikić stvara sugestivnu prozu pretvaraqjući je za čitaoce u jakim opisima, metaforama, scenama, atmosferi u gotovo sinematično iskustvo.

Književnost Velikića jeste forma otpora, kako je to dobro opisao u jednom intervjuu, hiperprodukciji loše stvarnosti, eri medijskog spinovanja, a zadatak pisca je, naglašavaće često, „da otkriva istinu koja mora biti subverzivna u odnosu na vladajuće, lako prihvatljivo i po pravilu lažljivo opšte mesto zajedničkog brčkanja u mlakom blatu“ – istakao je u ime žirija Miroslav Karić.

Dosadašnji dobitnici nagrade „Trepetalo za Trogira“ su i filmski reditelj, animator i ilustrator Nedeljko Dragić, filmski reditelji Dušan Makavejev, Lordan Zafranović i Karpo Godina, vizuelni umetnici Mileta Prodanović i Marija Dragojlović, multimedijalni umetnik i pisac Nenad Džoni Racković, kompozitori Ivana Stefanović i Zoran Erić, glumica Hana Selimović.

Na današnjoj ceremoniji koja je okupila brojne poštovaoce Zorice Jevremović i Ranka Munitića, kao i novog laureata Dragana Velikića, na predlog Milene Dragićević Šešić, profesorke emerita na FDU, predsednice Upravnog odbora Centra za medije „Ranko Munitić“, razgovarano je o tome kako da se nastavi njegov rad u novim okolnostima.

Ostali članovi UO takođe su istakli da umetnička zaostavština Zorice Jevremović i Ranka Munitića mora da se sačuva od zaborava i ostane kao putokaz novim generacijama, kao i sve ono što je ostalo kao svedočanstvo i dokument njihovog građanskog aktivizma. Bojana Andrić, dramaturškinja, scenaristkinja, istoričarka televizije i autorka, izložila je ideju da napravi svojevrsnu dokumentaciju od sačuvanih TV i radio snimaka koji se nalaze u arhivima ovih kuća, kao i dokumentaciju od novinskih tekstova koji su o Zorici Jevremović i Ranku Munitiću objavljivani u nizu decenija.

Eruditska širina, savršeno izbrušen stil…

Miroslav Karić podsetio je i na Velikićevu biografiju i pređašnje visoke nagrade koje je dobio: rođen u Beogradu, odrastao u Puli, diplomirao je opštu književnost sa teorijom književnosti na beogradskom Filološkom fakultetu. U periodu od 1994. do 1999. bio je urednik izdavačke delatnosti Radija B 92.

Kao kolumnista pisao je za NIN, Vreme, Danas,Reporter i Status. U profesionalnoj biografiji beleži i mesto ambasadora Republike Srbije u Austriji i mesto počasnog člana u Akademiji književnosti i umetnosti “Sečenji” u Budimpešti.

Autor je preko deset romana uključujući „Via Pula“ koji je ovenčan Nagradom „Miloš Crnjanski“ učinivši ga i prvim piscem u generaciji koji je imao tri izdanja za roman prvenac; „Severni zid“ za koji je polovinom devedesetih dobio stipendiju Fonda “Borislav Pekić”; „Ruski prozor“ koji mu donosi niz priznanja od Ninove nagrade, nagrade “Meša Selimović”, do Srednjeevropske nagrade za književnost.

„Islednik“, još jedno književno ostvarenje za koje će dobiti po drugi put Ninovu nagradu pridružujući joj i nagrade “Kočićevo pero” i Vitalovu nagradu. Navedimo samo neke od preko deset knjiga priča i eseja: „Pogrešan pokret“, „Beograd i druge priče“, „YU- Atlantida“, „Stanje stvari“, „O piscima i gradovima“, „Soko zove lastu“, koja je za manje od mesec dana doživela dva izdanja.

– Velikićeve knjige su prevedene na šesnaest evropskih jezika, te na arapski i farsi. Zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama. Izuzetna pripovedačka i jezička kultura, eruditska širina, savršeno izbrušen stil, prefinjeno osećanje za „životni“ detalj, majstorsko preplitanje suve dokumentarnosti i fikcije – izvodi su iz brojnih recenzija domaćih i stranih književnih kritičara, Velikićevih kolega pisaca koji ističu njegovu posebno mesto u korpusu savremene književnosti na ovdašnjim prostorima – istakao je istoričar umetnosti Miroslav Karić.