Jugoslovenski pozorišni festival – Bez prevoda, na kome se prikazuju najbolje predstave iz regiona u protekloj pozorišnoj sezoni, čiji je tematski okvir selektor Bojan Munjin nazavo Izveštajem iz jeftinog života, ulazi u svoju završnicu. Nakon „Ribarskih svađa“(CNP/Budva Grad tetar), publika je gledala „Sumnju“ (Kamerni teatar 55 Sarajevo i udruženje Kontakt), potom autorski projekat Olivera Frljića „Zoran Đinđić“, kao i „Buđenje proleća“, NP Užice, koje su poptuno različite po svom pozorišnom izrazu, ali njihova zajednička nit je u komunikaciji sa sadašnjim vremenom.
Glumački kvartet Tatjana Šojić, Ermin Bravo, Maja Izetbegović i Jelena Kordić, ubedljivo su izveli sjajan tekst Džona Patrika Šenlija – „Sumnje“, u režiji Selme Spahić, čija je centralna tema zloupotreba moći. U jednoj katoličkoj školi u Njujorku 1964. godine, direktorka optužuje sveštenika za pedofiliju, ali sumnju, glumci u komadu ne potvrđuju, niti opovrgavaju, i tu vrstu ambivalentnosti prepuštaju publici. Predstavu, koja se u Kamernom tetaru igra u mnogo manjem prostoru od sale užičkog pozorišta, koja ima oko 600 mesta, pubika je pratila veoma pažljivo i nagradila velikom apaluzom.
– Na ovaj komad i treba gledati iz pozicije nekoga ko je nepravedno okrivljen, ali i iz pozicije nekoga ko se dobro brani. U Americi je bilo mnogo slučajeva pedofilije, za šta su neki i osuđeni. Onda je devedesetih naišao talas potpuno pogrešnih optužbi i dokazano je da mnogi nisu bili krivi“, kazao je Ermin Bravo, koji timači lik osumnjičenog sveštenika Flina, koji je svedočio da je rediteljka Selma Spahić, insistirala na tome da nijedna metafora u komadu ne bude potuno jasno izgrađena, već da se nudi kao višeznačnost.
Istakavši da se nije dogodila burna društvena reakcija i pored toga što je tema aktuelna, Maja Izetbegović, koja tumači mladu sestru Džejms, kaže da je najčešća reakcija bila opredeljivanje ljudi o tome da li je otac Flin to uradio ili nije uradio. – Kod nas se nedavno desio slučaj u kome je hodža zlostavljao maloletnicu, a cela islamska zajednica je stala uz njega“, rekla je mlada glumica.
Posebno interesovanje publike izazvao je komad „Zoran Đinđić“, Olivera Frljića, u izvođenju glumaca Ateljea 212, koja je nekakva vrsta šokantnog, surovog i zgusnutog preseka svih događaja koji su nam se desili od devedestih, a koja počinje ubistvom premijera Zorana Đinđića. Glumci su se direktno obraćali publici, koja je sve vreme bila pod reflektorima, dostojanstveno pratila predstavu i a kraju nagradila velikim apaluzom.
Podsetivi da je i pre premijere komad podelio javnost, da je proglašen ozloglašenim, te da je nekoliko glumaca odbilo da u njemu učestvuju, Feđa Stojanović, koji se pojavljuje u ulogama Vojisilava Koštunice i Amfilohija Radovića, istakao je da je to predstava-stav, iza koga stoje i glumci i reditelj.
– Prvi put kao glumac gledam publiku i znam ko šta misli. Ima ljudi koji ustaju sa ovacijama, onih koji sede skrštenih ruku i koji nas mrze, ali i onih koji izlete iz sale. U svakom slučaju ovo je čin koga ćemo se uvek sećati“ rekao je Stojanović iskazavši divljenje prema mladim glumcijma, za koje je naveo da su na početku karijere iskazali hrabrosti učestvujući u nečemu što je bilo omrznuto na samom početku.
Rekavši da je odbijanje njegovih kolega da učestvuju u toj predstavi takođe stav, koji ne bi trebalo osuđivati, Branislav Trifunović je ocenio da naše društvo ima velikih problema, jer odbija da se suoči bolnim temamama iz prošlosti.
– Ne verujem da pozorište ili bilo koje živo biće mora da ćuti. Mi možemo da borimo tako što ćemo izaći na scenu, nešto reći, i tu priliku smo iskoristili“, kazao je Trifunović, svedočeći o tome da je Frljić bio svestan činjenice da se tokom pripreme predstave oko nje dešava mnogo veća predstava i da je sve to bilo veoma stresno.
– Svađali smo se, napuštali probe i na kraju smo ojačali. Posle premijere bili smo potpuno emotivno ispražnjeni. U garderobi smo plakali, ali izvukli smo na površinu teme koje su i dalje bolne. Kada me neko pita- zašto ova predstava, kažem im – eto zato, zato što naše društvo ima velikih problema da se suoči sa bolnim činjenicama“, poručio je Trifunović.
Večeras je ansambl NP Užica izveo komad „Buđenje proleća“, po tekstu Franka Vedekinda, u režiji makedonskog reditelja Martina Kočovskog, koja se nije zaustavila samo na temi buđenja seksualnosti i slobodne misli, već je otišla dalje i priča o raznim političkim vrstama buđenja, jer, kako je reditelj poručio – „vreme je da se pogledamo u oči i da nejasne ideje zamenimo jasnim slikama“.
Festival traje do 15.novemra, do kada će biti prikazane predstave „Drama o Mirjani i ovima oko nje“ (JDP), „S druge strane“ (Zagrebačko kazalište mladih) i „Višnjik“(JDP/Grad tetar Budva). U četvrtak, nakon dodele nagrada, Kruševačko pozorište zatvoriće festival predstavom „Put oko svet“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
