Suptilan, plemenit čovek, to je bio Boris Komnenić

Upravo su se u ovoj teatarskoj kući radovali Komnenićevom velikom povratku na scenu u predstavi „Otac“ Augusta Strindberga, u kojoj je trebalo da igra glavnu ulogu.

Šira publika Borisa Komnenića je pratila u TV seriji „Sinđelići“ i „Žigosani u reketu“, a oni stariji pamtiće ga po bravurozno odigranom liku Saše Belopoljanskog u kultnom filmu „Tajvanska kanasta“ Gorana Markovića, kao i starijeg sina u porodici Popadić u seriji „Bolji život“.

Reditelj Goran Marković kaže za Danas da će Komnenića pamtiti kao vrsnog komičara, suptilnog i plemenitog čoveka.

– Boris je bio poseban komičar, kako pred kamerom tako i u pozorištu. Šteta što njegove nezaboravne pozorišne bravure nisu ostale nekako zabeležene. Ipak, njegov poseban humor, koji je bio okrenut pre svega prema sebi samom, ostaće u nama koji smo sa njim radili, poštovali ga i divili mu se. Suptilan, plemenit čovek, to je bio Boris Komnenić – rekao je reditelj Goran Marković za Danas.

Glumica Ljiljana Blagojević, koja mu je bila partnerka u seriji „Bolji život“, kaže da se Komnenića seća još sa fakulteta i da je bio veliki talenat.

– Uvek je bio fantastičan glumac, veliki talenat, podjednako dobro je igrao i komedije i drame. Bio je brz glumac kakvi su ovde retki – istakla je Blagojević za Danas. Prema njenim rečima, to „brz“ znači da je bio brz u procesu rada i na sceni.

– Otprilike kakvi i jesu Hercegovci, a on je poreklom Hercegovac, kao mnogi naši veliki glumci. Veliki talenat, prebrzo je otišao. Imao je još mnogo da pokaže i da uradi. Bio je nesebičan kolega na sceni, ja sam s njim radila „Bolji život“ kada smo kao mladi bili upućeni jedno na drugo. Žao mi je, spremala se velika predstava u Narodnom pozorištu, Strindbergov „Otac“, u kome je on trebalo da igra glavnu ulogu. Svi smo se radovali tom njegovom povratku jer ga dugo nije bilo na sceni Narodnog pozorišta. Teško mi je zato što je otišao divan kolega, veliki čovek i veliki umetnik – rekla je Ljiljana Blagojević za naš list.

Glumac Voja Brajović, potresen tužnom vešću, kratko je rekao da se oseća kao da je otkinut deo njega samog. – Kao da je otkinut od mog bića – izjavio je Brajović za Danas.

Glumac Radko Polič, koji je s Komnenićem delio kadar u „Kanasti“, bio je zatečen. On je konstatovao da je katastrofa što ljudi inače tako puno umiru i da se strašno oseća što je Boris Komnenić prerano otišao.

– Teško je pričati o nekom ko je prerano otišao, pa on je tek počeo da bude star. Žao mi je svakog od kolega koji ode jer svi mi smo se namučili u ovim našim životima, a posebno u ovih poslednjih godinu dana sa kovidom. Boris Komnenić je, pre svega, bio dobar čovek, a onda i vanserijski glumac. Sećam ga se po tome da je uvek bilo prijatno u njegovom društvu. Bio je zabavan, energičan, pun životne radosti, a sad pričamo o njegovoj smrti. To je strašno – konstatovao je Radko Polič.

Glumica Vladica Milosavljević kaže za Danas da je Komnenić bio „genijalan glumac, šarmer i jedan od najduhovitijih ljudi“ .

Iz Narodnog pozorišta podsećaju da je bio izražajno raznovrstan glumac, „nikako samo fahovski, da je podjednako ubedljivo i efektno tumačio dramske, karakterne i komične uloge, kao i da je veoma retko bio dostupan medijima“.

Veoma retko je davao intervjue, a u jednom, objavljenom pre desetak godina u pozorišnim novinama „Ludus“, istakao je da se nalazi u životnom dobu u kojem može da, kako je naglasio, pokrije dosta veliki raspon uloga.

„Znači, mogu da igram mlađe, mogu da igram starije, a mogu da igram i svoje godine. Dakle, dosta sam praktičan izbor (smeh) za nekog reditelja, jer mogu da pokrijem širok prostor. Nalazim se u godinama koje su zaista veoma zahvalne za glumca… Mogu da radim i komediju i tragediju i dramu. Jednostavno, kažem vam, praktičan sam i lak za održavanje.“

Boris Komnenić rođen je u Puli 29. marta 1957. godine. Gimnaziju je završio u Beogradu, a glumu je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Predraga Bajčetića.

Na sceni Narodnog pozorišta debitovao je 23. oktobra 1981. godine, kao slobodni umetnik, ulogom Grka u predstavi „Afera Ljiljak“, po tekstu Aleksandra Popovića i u režiji Vladimira Aleksića.

U istom statusu, naredne tri godine, igrao je u nacionalnom teatru i u komadima: „Lenjin, Staljin, Trocki“ (Aleksej Kolesov), „Memorandum“ (Ivo Kalous), „Sveti đavo Raspućin“ (Jusupov), „Mefisto“ (Hans Miklas), „Krtičnjak“ (Jelen), „Kad su cvetale tikve“ (Stole Apaš). Stalni član ansambla Drame Narodnog pozorišta postao je 1. septembra 1984. godine. Tokom bogate i uspešne karijere odigrao je na sceni matičnog teatra veoma zapažene uloge i u predstavama „Na dnu“ (Satin), „Kako zasmejati gospodara“ (Dimitrije Crnoborac, Kuzman), „Konak“ (Kralj Aleksandar Obrenović), „Mefisto“ (Hans Miklas), „Anfisa“ (Fjodor Ivanovič Kostomarov), „Vojvotkinja od Malfija“ (Kardinal), „Divlja patka“ (Reling), „Maska“ (Baron Šaler), „Život je san“ (Astolfo), „San letnje noći“, (Oberon) „Putujuće pozorište Šopalović“ (Vasilije Šopalović), „Gospođa ministarka“ (Dr Ninković), „Uobraženi bolesnik“ (Argan), „Laža i paralaža“ (Marko Vujić), „Državni službenici“ (Dezmond Morton), „Zli dusi“ (Verhovenski Stepan)…

Poslednji premijerni nastup u Narodnom pozorištu imao je 31. maja 2014. godine u Nušićevoj komediji „Narodni poslanik“, u kojoj je veoma ubedljivo tumačio glavnog junaka Jevrema Prokića. Za tu ulogu, na Festivalu „Bucini dani“ 2015. godine dobio je „Zlatno zrno“ za najbolje glumačko ostvarenje.

Kao gostujući glumac, s velikim uspehom nastupao je na scenama Ateljea 212, Beogradskog dramskog pozorišta, Opere i Teatra Madlenianum, Bitef teatra, Pozorišta „Boško Buha“, Zvezdara teatra, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Kult teatra, Srpskog narodnog pozorišta i Pozorišta mladih u Novom Sadu.

Rafiniranim sredstvima glumačkog majstora pružao je osoben i sasvim autentičan doprinos i u tumačenju brojnih likova na filmu i televiziji. Publika će ga pamtiti po veoma upečatljivim ulogama i u serijama: „Sivi dom“, „Gore dole“, „Lift“, „Lisice“, „Vratiće se rode“, „Montevideo, bog te video!“, „Sinđelići“, „Pet“, „Žigosani u reketu“, kao i filmovima: „Tajvanska kanasta“, „T. T. Sindrom“, „Sjaj u očima“, „Kad porastem biću Kengur“, „Sedam i po“, „Čitulja za Eskobara“, „Falsifikator“…

Ovenčan je mnogobrojnim priznanjima matičnog teatra, a nagrađivan je i na filmskim i pozorišnim festivalima širom zemlje. U njegovoj bogatoj kolekciji, između ostalih, nalaze se i Nagrada „Raša Plaović“, kao i Nagrada Grada Beograda za pozorišno stvaralaštvo koje je dobio za maestralno odigranu ulogu Dezmonda Mortona u predstavi „Državni službenici“.

Vreme i mesto sahrane Borisa Komnenića biće naknadno saopšteni.

Saučešće ministarke kulture

– Sa velikom tugom sam primila vest o smrti doajena srpskog glumišta Borisa Komnenića – navela je između ostalog Maja Gojković, ministarka kulture i informisanja, u telegramu saučešća koji je uputila porodici, kolegama i prijateljima ovog dramskog umetnika.

– Odlazak velikog glumca ogroman je gubitak za srpsku pozorišnu i filmsku scenu, kao i kulturu u celini. Ostaće upamćen po brojnim upečatljivim ostvarenjima koja su obeležila decenije iza nas. Kao prvak drame u Narodnom pozorištu ostvario je brojne zapažene uloge na ‘daskama koje život znače’, ali i na filmu i televiziji. Pamtićemo ga kroz neke od najpoznatijih televizijskih serija, kao što su ‘Bolji život’, ‘Sinđelići’, ‘Sivi dom’, ‘Žigosani u reketu’. U ime Ministarstva kulture i informisanja i svoje lično ime upućujem iskreno saučešće – navela je ministarka.