Surove i duhovite priče

Film „Slatko blato“ Drora Šaula jedino je ostvarenje iz Izraela koje se ove godine takmiči za nagrade Festivala na Paliću. Tim povodom, na Festival je pristigla jedna od glumica u filmu, Šaron Cukerman. Prema njenim rečima, film „Slatko blato“ je tek drugo ostvarenje iz ove zemlje koje na kritički način posmatra kibuc. „Pre našeg filma, snimljena je samo jedna komedija, koja je na duhovit način prikazivala takav način života i bio je dobro prihvaćen. Film, Slatko blato, s druge strane govori o kibucu iz ugla deteta i slika iz filma ne uklapa se u sadašnji način života u kibucu. Ali naš film na surov način govori o tome, kako su ljudi živeli tamo i šta se to gomilalo u njima“, kaže Šaron Cukerman. I ona sama je kao dete odlazila u kibuc, gde žive njeni rođaci, ali kaže da je situacija potpuno drugačija kada živite u jednom takvom okruženju i kada ga samo posećujete. „Zato se Dror Šaul odlučio da prikaže život u kibucu na taj način i tokom snimanja odlučili smo da više stavimo akcenat na dramu u filmu, nego na komične elemente“, kaže glumica. Ona je slučajno počela da se bavi glomom pre nekoliko godina. Radila je kao plesačiča kada ju je reditelj filma „Moja ljubav“ angažovao za ulogu u svom ostvarenju. Uloga u filmu „Slatko blato“ njena je druga filmska uloga.
Ruski režiser Kirili Serebrenikov stigao je na Palić, kako bi predstavio svoj poslednji film „Glumeći žrtvu“, koji je proglašen jednim od najboljih ruskih filmova prošle godine. Svoju verziju Šekspirovog „Hamleta“ u ovom filmu razvio je zahvaljujući braći Presnjakov, sa kojima je dosta sarađivao u pozorištu. Priremajući film, Serebrenikov je odlučio da ne uzme glumce iz pozorišta, smatrajući da spajanje filma i pozorišta može biti veoma opasno. Većinu glumaca je našao na kastinzima, a neki glumci su izuzetno poznati i popularni. Među njima se našla i Ana Mihalkova, ćerka Nikite Mihalkova, koja je glumila ranije u njegovim filmovima. Govoreći o simbolima kojima je film preplavljen, Kiril Serebrenikov kaže: „Zapravo se nisam bavio mnogo simbolima. Smatrao sam da je žrtva sam život. Želeo sam da kažem u uvek u ljudskim odnosima neko glumi žrtvu, bili to odnosi majke i sina, sina i oca, kolege i kolege… Svako može da se predstavi kao žrtva u datim situacijama. Moj film je film o svetu u kome svi nešto glume i predstavljaju ono što nisu. Upravo laž dovodi glavnog junaka da na kraju filma između biti i ne biti bira ne biti! Zato ovaj film treba da natera ljude da se zamisle, ali treba da bude i zabavan“, kaže Serebrenikov.
Film „Upomoć, ljubav!“ Tomaša Sasa rađen je u stilu holivudskih romantičnih komedija. „Smatrali smo da je vrlo važan zadatak u produkcionom smislu da napravimo komediju u holivudskom stilu. Postoji mnogo potencijala u Mađarskoj i Istočnoj Evropi, gde su američke komedije vrlo gledane. I bili smo u pravu! Film je u Mađarskoj videlo 250 000 gledalaca, a koštao je oko milion i po eura, koliko je dovoljno za kvalitetan film. Uspeli smo čak da prodamo prava Poljskoj i Australiji, tako da ćemo možda videti i njihove verzije ove zanimljive priče“, rekao je Adam Nemenji, producent ovog filma. On je istakao da se trenutno u Mađarskoj snimaju velike holivudske produkcije, što je dobra prilika da se zaposle mnogi i ujedno da se nauči nešto od Holivuda.