Film „Susedna soba“ Pedra Almodovara od 5.12. u biokopima

Ovo dirljivo ostvarenje bavi se složenim temama eutanazije i klimatskih promena, a glavne uloge tumače Tilda Svinton i Džulijan Mur.

Almodovar, koji je već dobitnik prestižne nagrade za životno delo u Veneciji 2019. godine, poznat je po svojim smelim i emotivnim filmovima koji istražuju složene ljudske odnose. Njegov rad je 1999. godine nagrađen Oskarom za najbolji strani film za ostvarenje „Sve o mojoj majci“.

U osmoj deceniji života, Almodovar je snimio prvi film na engleskom jeziku, opisujući to iskustvo kao nešto što za njega predstavlja „naučnu fantastiku“. Govoreći uoči premijere filma „Susedna soba“, reditelj je istakao:

„Ovaj film naglašava važnost negovanja života, ali jasno pokazuje da ljudi treba da imaju mogućnost da umru dostojanstveno, u trenutku po svom izboru.“

„Susedna soba“ prati Ingrid (Džulijan Mur), spisateljicu autofikcije, i Martu (Tilda Svinton), ratnu reporterku, koje su bile bliske prijateljice dok su radile u istoj redakciji. Godinama kasnije, njihovi životi ponovo se ukrštaju u ekstremnim okolnostima kada Marta, suočena s terminalnom bolešću, traži od Ingrid da bude uz nju tokom njenih poslednjih dana.

Film istražuje duboku, emotivnu dimenziju prijateljstva i postavlja pitanja o životu, smrti i mogućnosti izbora.

Džulijan Mur istakla je da je rad sa Almodovarom bio predivan naročito zbog toga što on poštuje žene i njihovo iskustvo: “Imam utisak da je Almodovar kao mali sedeo ispod trpezarijskog stola i krišom slušao razgovore svoje majke sa njenim prijateljicama, upijajući njihove price i shvatajući koliko su one moćne. Mislim da zato toliko duboko razume žene i njihovu perspektivu. Kada radite s njim, osećate se vrlo poštovano i vrlo viđeno kao glumica.“

Koliko su ovakve priče važne da se čuju u Holivudu istakla je Tilda Svinton.

„Znamo svi, ne samo žene, da postojimo i da su naše priče prilično zanimljive, i svi smo tu da ih ispričamo. Žene prave filmove u Holivudu još od Lois Weber početkom 20. veka. Ne nedostaje žena koje mogu da naprave dobre filmove, a svakako ne nedostaje ni žena koje mogu da ih odigraju. Rad sa Pedrom Almodovarom bio je posebno inspirativan – njegovo razumevanje likova i priča zaista je jedinstveno. Iskustvo s njim, Džulijen i celom ekipom bilo je neprocenjivo od početka do kraja. Sa ovim filmom zaista osećam da bih mogla da završim svoju glumačku karijeru.“

Pedro Almodovar ističe kako je sa ove dve žene naučio koliko je ponekad važno stati i prepustiti glumcima da urade neke stvari na svoj način.

“Tu u filmu je jedna veoma važna scena gde Mur čita pismo na kraju. Za mene je bila izuzetno značajna. Skoro sam plakao dok sam razgovarao s njom i rekao: “Pa, Džulien, evo šta želim za ovo pismo.” A ona je rekla: “Pedro, molim te, pusti me da to uradim sama, a posle mi daj sve upute.” I bila je u pravu. Kada ga je pročitala, mislio sam da ne mogu da poverujem. Nisam intervenisao, ali bilo je više nego savršeno.“

Govoreći o svom stilu, Almodovar dodaje: „Od filma Julieta težim stilističkoj uzdržanosti, a Susedna soba to dodatno zahteva zbog svoje teme. Smrt, kao jedina izvesna budućnost, večna je tema kojoj pokušavam pristupiti s taktom i nežnošću. Iako je tema smrti sveprisutna, nisam želeo da film bude mračan ili mučan – prožet je svetlošću i životom, koje donosi Martin lik i priroda koja štiti dve žene u Kući u šumi.“