Deset godina je prošlo od onog trenutka od kada se rodila ideja o filmu pa do danas.
Da bi nešto nastalo i sazrelo potrebno je vrijeme. Za ovaj film bilo je potrebno vrijeme koje je prošlo. To vrijeme ne određujem ni ja ni okolnosti, niti problemi. Imam osećaj da se film nije rodio danas, već da danas slavi deceniju. Tih deset godina mi sada deluju kao deset trenutaka u kadru – kaže Vasilije Nikitović, reditelj filma „Četiri ruže“, odgovarajući na pitanje šta je bio razlog da tako dugo – 10 godina, pravi film. Na početku razgovora za Danas Nikitović skreće pažnju da je za film bilo odlučujuće i da ima dobru glumačku ekipu.
– Odlučujuće je bilo što smo imali najbolje glumce i ekipu, koja je deset godina razmišljala o ružama. I to svako na svoj način. Kad tako sagledam stvari, zaista nam je bilo potrebno najmanje deset godina jer se o ružama može misliti čitav život.
* Zašto baš tema noćnog života u Beogradu i koliko se ona vas lično tiče? Uz to naslov „Četiri ruže“ asocira na Tarantinov film ali i nekadašnji beogradski klub „Četiri sobe“. Da li je nešto od toga uticalo na film i ako jeste na koji način?
– Tema filma jeste noćni život u Beogradu, ali istovremeno tema je i život u tom gradu ili bilo kojem drugom na svetu. Beograd jeste mesto radnje ali „Četiri ruže“ mogu postojati na bilo kojoj tački. Time one nisu samo beogradske ruže. Noćni život u sebi nosi privlačnost i opasnost a u tom paradoksu se danas nalazi i svijet i čovjek. Lično me se tiče svaka tema koja se tiče čovjeka i njegovog dnevnog i noćnog života. Prvi, radni naslov filma je bio „Četiri ruže“ i tako je ostalo do danas. Asocijacije na naslov mogu biti brojne, ali nisu u vezi sa nekadašnjim beogradskim klubom, mada bih voleo da imaju vezu sa rediteljem kakav je Tarantino. Kada danas mislim o naslovu filma, jedino znam da su ruže kao ruže privlačne, opojne i mirisne, ali da istovremeno nose i trnje. Takav je valjda i život.
* Da li je film generacijska priča, budući da junakinje proslavljaju ugradnju silikona jedne od drugarica, što bi se, recimo, teško moglo zamisliti kao povod za žurku devedesetih godina?
– Naravno da film dotiče vreme o kojem govori, ali on nije samo generacijska priča iz noćnog života. Silikonska dolina je tek okvir za temu u kojoj će se naći junakinje jednog vremena. Silikoni jesu slobodan izbor ali i nametnuti koncept za srećan život. I u toj situaciji junakinje ovog filma liče pomalo na zabludele i izgubljene ovčice. Da li je to generacijska ili globalistička tema modernog vremena na gledaocima je da procene.
* Rođeni ste 1972, studirali ste u Beogradu. Da li je ovaj grad uticao na vas, kao i njegov noćni život, i kako se, prema vašem mišljenju, danas društveno-politička situacija reflektuje na noćni život velegrada?
– Studirao sam režiju u Beogradu i od tog vremena, pa do danas, iako sam rođen u Baru, Beograd je moj rodni grad. Mislim da sam tu odrastao sa željom da jednoga dana snimim film o jednom vremenu i ljudima koji su možda bili nesrećni, a silno su željeli da budu srećni. Zato su dolazili u „Četiri ruže“. Želeo sam da im pomognemo. Verujemo da ako spasimo jednu dušu, spasili smo svet, a u filmu su u pitanju „Četiri ruže“.
Inače, kako se i u kojoj meri društveno-politička situacija reflektuje na noćni život je pitanje za sociologe, psihologe i druge analitičare. Film može biti svojevrsna refleksija, ali istovremeno film je i posebna dimenzija prikazane umetničke stvarnosti. „Četiri ruže“ su, kao što znamo, i ime za zabačeno kafansko mesto u kome se u određeno vreme sastaje deo sveta. Ili je to možda oznaka za sav svet… Ima li izlaza iz te tajne zone bivstvovanja. Film kaže da ima. Zato sam negde srećan i kao gledalac ovog filma. Kakve to sve veze ima sa politikom i društvom u kome živimo ne znam. Ali, ipak mi se čini da je sve u vaseljeni nečim povezano.
* Producirali ste mnoge reklame, kreirali slogane, koliko vam je ta vrsta iskustva pomogla u oblikovanju filma?
– Iskustvo je značajno. Jedan kadar – reklamni ili filmski, sadrži u sebi sva vaša prethodna znanja, a opet je novo i neponovljivo delo. Jedan deo u stvaralaštvu pripada zaista iskustvu, a jedan poseban deo je proizvod čuda. Mislim da u tome leži nedokučiva tajna stvaralačkog procesa.
* Sarađivali ste sa Emirom Kusturicom. Da li je to iskustvo za vas bilo važno?
– Susret i saradnja sa Emirom Kusturicom je moja najznačajnija filmska škola. Kada imate tu čast da učite od najboljih, tada zauvijek ostajete zahvalni učenik velikom profesoru. Očekujem njegovu kritiku do koje mi je veoma stalo.
Premijera 3. decembra u Sava centru
Beograd – Ovo je film koji prikazuje Beograd iz nekog drugog ugla – ovako film „Četiri ruže“ opisuje glumačka ekipa kao i reditelj Vasilije Nikitović. Film prikazuje život mladih, neiskvarenih ljudi u velikom gradu, kakav je Beograd. Definisan kao krimi komedija prožeta dramom, ovaj film je pun realnosti, napetosti, ali i smeha, sa jakom porukom koju nosi.
Glumac Dragan Gagi Jovanović, koji tumači ulogu glavnog negativca u film, novinarima je rekao da mu je bio izazov da tumači takav lik.
„Uvek mi je izazov da radim nešto drugačije i začuđujuće lako sam izneo ulogu tog ‘čudovišta’. Prepoznao sam energiju koju Vasilije ima i zato sam se upustio u sve to“, naveo je Jovanović.
Glumica Nada Macanković, koja glumi jednu od glavnih ženskih uloga u filmu, zahvalila je Vasiliju, koji joj je ponudio, kako je rekla, drugačiju ulogu.
Pored režije, Vasilije Nikitović potpisuje i scenario kao i produkciju. Između ostalih, neke od uloga u filmu tumače: Miloš Samolov, Boris Milivojević, Srđan Todorović, Gordan Kičić i mnogi drugi. Premijera filma „Četiri ruže“ zakazana je za 3. decembar u 20:30 u Sava centru. V. S.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
