Susret sa piscem Erikom -Emanuelom Šmitom i melodrama "Da krenemo ispočetka" u Operi i teatru Madlenianum 1Foto Vukica Mikača

Predstava „Da krenemo iz početka“ Erika – Emanuela Šmita i susret sa ovim piscem biće održani na Velikoj Sceni opere i teatra Madlenianum Madlenianum u subotu 28. oktobra od 19: 30 i 21:30, najavljeno je iz ove instititucije.

Filozofska melodrama „Da krenemo ispočetka“ autora Erik-Emanuela Šmita, premijerno je izvedena 1. oktobra 2021 na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum.

Šmit, jedno od vodećih imena dramske književnosti poslednjih decenija koja stvaraju na francuskom jeziku, dobro je poznat ljubiteljima teatra u Srbiji.

Sklon filozofskom razmatranju suštinskih pitanja morala i smisla življenja, ovaj plodan pisac uvek uspeva da uspostavi živu interakciju između scene i gledališta svojim komadima ispunjenim duhovitom misaonom konverzacijom i obrtima koji pokazuju da je uspešan sledbenik popularne francuske bulevarske tradicije pozorišta.

U prevodu Nikole Bjelića i režiji je Andree-Ade Lazić, nastalo je delo koje odiše nadom i optimizmom, delo koje govori o višeslojnosti života, ukazuje na bitnost nevidljivog i nematerijalnog i podržava veru u čuda.

Pratimo priču šezdesetogodišnjaka, uspešnog naučnika i Nobelovca koji se vraća u svoju staru kući i tamo zatiče sebe iz mladosti u danu koji je bio presudan za neke važne životne odluke.

Susret sa piscem Erikom -Emanuelom Šmitom i melodrama "Da krenemo ispočetka" u Operi i teatru Madlenianum 2
Foto: vukica Mikača

Da li je čovek slobodan da sam pravi izbore, ili mu sudbina nameće put kojim će ići? Koliko nas protok vremena i iskustvo, koje nam je dato menja? Da li bismo mogli da utičemo na njegov tok i posledice naših izbora, pitanja su koja razmatra ovaj komad.

Prošlost i sadašnjost se susreću, Aleksandar (Slavko Štimac), tj. Saša (Ljubomir Bulajić) se pita da li je dobro odabrao.

U ulogama žena koje su bile bitne za ovu odluku su: Branka Petrić, Lana Adžić, Tamara Aleksić, Nadežda Jakovljević i Natalija Vlahović.

„Bilo je sasvim prirodno i očekivano da se dramsko delo ovako značajnog i popularnog pisca, proisteklo iz francuskog kreativnog duha, nađe upravo na sceni Opere i teatra Madlenianum, budući da je vlasnica i kreator repertoara ove kuće, gospođa Madlena Zepter, izuzetno bliska francuskoj kulturi. Osnivač Evropske književne nagrade i pokretač mnogih institucija i akcija, gospođa Zepter je ukazom Ministarstva kulture Francuske dobila visoko priznanje – Orden viteškog reda za umetnost i književnost. Iz takve simbioze potekla je odluka da se dramsko delo „Da krenemo ispočetka“ postavi u našem pozorištu, a sada imamo čast da ugostimo i samog pisca,“ poručuju iz Madlenianuma.

Posle predstave, koja će samo za ovu priliku biti titlovana na francuski jezik, na Bell Etageu publika će moći da se susretne sa samim piscem i razmeni misli o samoj predstavi i ostalim njegovim delima.

Uvodnu reč na susretu sa piscem će dati Nikola Bjelić, koji je doktorirao na Šmitu i Andrea-Ada Lazić, kojoj je ovo treća drama ovog autora koju je režirala.

O ljudskom biću i njegovoj sudbini

Rođen 1960, doktorirao filozoifiju, Šmit je bez sumnje danas najupsešniji francuski pisac, koji je široko prihvaćen od kritike i publike, najpre zahvaljujući svojim proznim delima (roman Uliks iz Bagdada, knjiga priča Končerto u znak sećanja na anđela), a potom obimnom opusu dramskih dela i filmskih ostvarenja.

Njegove knjige prevedene su na 43 jezika, a njegove drame izvode se u preko 50 zemalja širom sveta.

Osvojio je nekoliko puta prestižnu nagradu Molijer koja se dodeljuje za vrhunske domete u dramaturgiji, zatim Grand Prix du Théâtre Francuske akademije i Gonkurovu nagradu za prozu…

Susret sa piscem Erikom -Emanuelom Šmitom i melodrama "Da krenemo ispočetka" u Operi i teatru Madlenianum 3
Foto: Vukica Mikača

Prvi veliki uspeh postigao je dramom Posetilac, čija je praizvedba bila 1993, u Parizu. U ovom komadu, izvedenom i na sceni Ateljea 212, pisac suočava tajanstvenog posetioca i Sigmunda Frojda, oca moderne psihoanalize, jedne noći 1938, u jeku nacističkog mahnitanja.

Kroz lik posetioca Šmit indirektno aludira na Boga.

Usledio je niz uspeha njegovih dramskih tekstova na mnogim svetskim scenama: Zagonetne varijacije (Narodno pozorište, Beograd 1998), Nemoralan čovek, Između svetova, Mali bračni zločini (Narodno pozorište, Beograd, 2011), Moja jevanđelja, Tektonika osećanja (Šabačko pozorište, 2013), Ajnštajnova izdaja (Teatar Vuk, Beograd, 2020)…

U gotovo svim svojim komadima Šmit raspravlja o ljudskom biću, njegovoj sudbini i odnosima prema drugima u svetu kojim vladaju apsurd i bezumlje.

On uvek zadire u karakter „onog drugog”, analizira ga, ubrizgavajući dozu humora i ironije, uz oštroumnost i zbunjujuća pitanja.

Ostvarena ljubav, koja bi trebalo da bude postignuće sreće, za Šmita je neizvesna avantura, koja ostavlja iza sebe pazninu i bol.

U anketi francuskog časopisa Lire Šmitov roman-monodrama Oskar i gospođa u ružičastom mantilu je, zajedno sa Biblijom, Malim princem i Tri musketara, uvršten u dela koja su promenila život čitalaca-učesnika ankete.

Oskar i gospođa u ružičastom mantilu je jedino delo van engleskog govornog područja koje se našlo među 15 najčitanijih knjiga na njujork-tajmsovoj listi bestselera.

Osim svojih dela, Šmit je uradio i nekoliko adaptacija za pozorište, prevoda za operu, scenarija za filmove i serije, a režirao je i dva filma po svojim delima.

Takođe, veliki deo njegovih narativnih dela pisano je u prvom licu sa namerom da se postave na scenu, pa ih često i sam izvodi.

Interesantno je da je Fondacija Ane Frank izabrala Šmita da uradi novu adaptaciju Dnevnika Ane Frank za pozorište.

Nakon što je uradio adaptaciju 2012, a pošto nijedno pozorište kom ju je ponudio nije bilo zainteresovano za izvođenje ovog dela, Šmit je 2012. kupio u Parizu pozorište Riv-Goš (Théâtre Rive-Gauche), i okupio ekipu glumaca i reditelja sa kojima od tada radi praizvođenja svojih dela, kao i dela autora sa kojima oseća književnu srodnost.

Svojim književnim stvaralaštvom, za koje je dobio veliki broj nagrada i priznanja u Francuskoj i van nje, od kojih je najznačajnija svakako Velika nagrada Francuske akademije za celokupno pozorišno delo 2001, Gonkurova nagrada za novelu 2010, izbor u Belgijsku kraljevsku akademiju francuskog jezika i književnosti 2012, kao i 2016. izbor u žiri za čuvenu Gonkurovu nagradu, Šmit se veoma brzo smestio u sam vrh francuske književnosti i postao izučavan u školama i na univerzitetima širom sveta kao jedan od retkih savremenih klasika, pridobivši istovremeno naklonost i pohvale i kritike i publike.

„Da krenemo ispočetka se bavi relativitetom vremena i prostora. Da li stvarno mislite da možemo da se sretnemo sa svojim mlađim JA i da možemo promeniti tok sudbine?”, zapitala je francuskog pisca Tatijana Rapp, u ime Teatra Madlenianum.

Šmitov odgovor glasi: „Veliko pitanje: da li smo slobodni ili predodređeni? Izmišljamo li svoj život ili ga podnosimo? Filozofi su o tom pitanju vekovima podeljeni: Dekart, pristalica slobodne volje, protiv Spinoze, koji vidi iluziju u osećanju slobode. Iskreno rečeno, ne uspevam da se opredelim, ali razvio sam neku vrstu lične sinteze: biti slobodan znači pristati na svoju sudbinu. Ne proći pored sebe. Otkriti sebe, slušati sebe, upoznati sebe, a zatim se nametnuti drugima. Niče je to divno rekao: ,Postani ono što jesi’.“

Ceo intervju možete pročitati na: https://operatheatremadlenianum.com/intervju-sa-erik-emanuelom-smitom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari